Meni
Meni
  • Srpski
  • России
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Pomoć kolegama
iz poplavljenog Obrenovca

(postavljeno 29. maja 2014. godine)
Računovodstvena agencija "Aktiva sistem" doo, Novi Sad, izdvojila je pomoć kolegama iz tri računovodstvene agencije iz Obrenovca u ukupnom iznosu od 1.000 evra.
Udruženje računovođa i poreskih savetnika "URIPS", Novi Sad, izdvojilo je pomoć kolegama iz spomenutih računovodstvenih agencija iz Obrenovca u visini 10% svih članarina za 2014. godinu. Ujedno, plaćanja članarine za 2014. godinu oslobođene su sve kolege, iz svih mesta, koje su pretrpile štetu od poplava.

Obrada: Jovan Šukara
 
 

Iz struke - o struci:
Definisanje radnog
vremena kod poslodavaca

(postavljeno 27. maja 2014. godine)
Da bi se na optimalan način iskoristili raspoloživi ljudski resursi neophodno je da poslodavci, u skladu sa potrebama procesa poslovanja, definišu radno vreme, organizuju prekovremeni rad ili izvrše preraspodelu radnog vremena.
Radno vreme predstavlja vreme koje je zaposleni dužan da provede na radu u toku određenog vremenskog perioda obavljajući poslove za koje je zasnovao radni odnos. Izražava se brojem sati koje zaposleni u toku nedelje provede na poslu. Razlikujemo:
• Puno radno vreme koje iznosi 40 časova nedeljno. Izuzetno, opštim aktom poslodavca može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. U navedenom slučaju, zaposleni ostvaruju sva prava iz radnog odnosa kao da rade sa punim radnim vremenom. (član 50. Zakona o radu, "Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/2013; u daljem tekstu: Zakon)
• Nepuno radno vreme predstavlja svako radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena.
• Skraćeno radno vreme primenjuje se kod izrazito teških i napornih poslova na kojima i pored primene odgovarajućih mera za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu postoji povećan rizik ili štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog. U zavisnosti od stepena rizika i štetnosti uslova rada skraćuje se radno vreme i to najviše do 10 časova nedeljno. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu definisanog akta o proceni rizika. Važno je napomenuti da zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ostvaruje prava iz radnog odnosa kao da radi puno radno vreme.
• Prekovremeni rad predstavlja rad koji je duži od punog radnog vremena, pri čemu ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, odnosno 4 časa dnevno po zaposlenom (član 53. Zakona). Prekovremeni rad se najčešće organizuje u slučajevima više sile, iznenadnog povećanja obima posla, kao i u drugim slučajevima kada je potrebno u određenom roku završiti posao. Zaposleni je dužan da na zahtev poslodavca radi prekovremeno, a poslodavac je dužan da zaposlenom uveća zaradu po osnovu prekovremenog rada u iznosu od najmanje 26% od osnovne zarade.
Radna nedelja traje pet radnih dana, a radni dan, po pravilu, osam časova (član 55. Zakona), u skladu sa . Raspored radnih dana u okviru radne nedelje određuje poslodavac. Naime, poslodavac svojim aktima definiše početak i kraj radnog vremena, dužinu radnog vremena, kao i raspored radnih dana u toku radne nedelje. Poslodavac može da organizuje radno vreme tako da zaposleni rade u jednoj smeni, u više smena, noću ili čak da izvrši preraspodelu radnog vremena. Poslodavac je dužan da zaposlenog obavesti o svakoj promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre nastupanja navedenih promena.
Prilikom definisanja radnog vremena, važno je da poslodavac uvaži prava zaposlenih na dnevni i nedeljni odmor. Naime, svaki zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku radnog dana u trajanju od 30 minuta, pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, kao i pravo na nedeljni odmoru u trajanju od 24 časa neprekidno.
Noćnim radom smatra se svaki rad koji se obavlja između 22 časa i 6 časova. S obzirom da se noćni rad smatra težim od dnevnog rada, zaposleni ima pravo na uvećanje zarade i to najmanje 26% od osnovne zarade. Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu. Većina poslova koji uključuju noćni rad odvija se u smenama, određeni broj radnika posao obavlja danju, dok određeni broj radnika isti posao obavlja noću, pri čemu poslodavac mora voditi računa da jedan radnik ne može noću raditi duže od jedne radne nedelje.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena, član 57. Zakona, kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava za rad, racionalnije korišćenje radnog vremena, kao i izvršenje posla u određenim rokovima. Najčešće je reč o sezonskim poslovima, koji su prisutni u jednom periodu u toku godine, dok se u drugom periodu njihov obim smanjuje ili ga uopšte nema. U ovakvim slučajevima, poslodavci neravnomeran raspored radnog vremena tokom godine rešavaju putem preraspodele radnog vremena. 
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine ne bude duže od punog radnog vremena, pri čemu radno vreme ne može da bude duže od 60 časova nedeljno. Odluku o preraspodeli radnog vremena donosi direktor i navedenom odlukom definiše period za koji se vrši preraspodela. Prilikom obavljanja preraspodele radnog vremena, neophodno je uvažiti prava zaposlenih na dnevni i nedeljni odmor. U uslovima preraspodele radnog vremena odmor između dva uzastopna radna dana mora da iznosi najmanje 10 časova neprekidno. Preraspodela radnog vremena se ne smatra prekovremenim radom.
U slučajevima preraspodele radnog vremena postavlja se pitanje isplate zarade zaposlenom. Razlikujemo dva slučaja:
• Da se zaposlenom u periodu kada radi duže obračunaju i isplate svi sati rada za koje je radio, a da mu se u periodu kada ne radi (koristi slobodne dane) ili radi skraćeno radno vreme isplati zarada srazmerno broju sati provedenih na radu.
• Da se zaposlenom u periodu kada radi duže i kada radi skraćeno obračuna i isplati zarada samo za pun mesečni fond časova. Na taj način se obezbeđuje socijalna i materijalna sigurnost zaposlenih.
I jedan i drugi način obračuna i isplate zarada je pravilan, a na poslodavcu je da donese odluku koji će sistem primeniti.
Dvokratno radno vreme često se susreće u praksi, najčešće u ugostiteljskoj i trgovačkoj delatnosti. Naime, poslodavac vrši raspodelu radnog vremena prema potrebama procesa poslovanja. Ukoliko proces poslovanja to zahteva, poslodavac može da uvede dvokratno radno vreme. S obzirom da ova kategorija radnog vremena nije normativno regulisana Zakonom, kao ni drugim propisima iz oblasti radnog prava ne postoje nikakve prepreke za njegovo uvođenje. Ono o čemu poslodavac mora da vodi računa prilikom uvođenja radnog vremena je da radni dan traje 8 časova, kao i da odmor zaposlenog između dva uzastopna radna dana ne može da bude manji od 12 časova neprekidno.
Zakonom je izričito zabranjeno:
• prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenima koji nisu punoletni, odnosno imaju manje od 18 godina (član 88. Zakona),
• preraspodela radnog vremena na poslovima sa povećanim rizikom kod kojih se rad obavlja sa skraćenim radnim vremenom (član 60. Zakona),
• poslodavac ne može da uvede prekovremeni rad, rad noć ili izvrši preraspodelu radnog vremena ženi za vreme trudnoće ili zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine, bez njihove pismene saglasnosti (član 90, 91 i 92. Zakona).

Obrada: Jelena Kondić i Jovan Šukara

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 55/2014

(postavljeno 26. maja 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 55 od 23. maja 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o pravobranilaštvu
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku
ZAKON o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju
ZAKON o posredovanju u rešavanju sporova
ZAKON o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina
ZAKON o izmeni Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima

 

Završetak preliminarne
zbirne obrade konsolidovanih
finansijskih izveštaja za 2013.

(postavljeno 26. maja 2014. godine)
Agencija za privredne registre (APR) obaveštava sva matična pravna lica, koja u skladu sa čl. 27. novog Zakona o računovodstvu imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za ekonomsku celinu, koju čini matično i sva zavisna pravna lica u zemlji i inostranstvu da je utorak, 3. jun 2014. godine, poslednji datum do kada je moguće podneti zahtev za zamenu dostavljenog konsolidovanog finansijskog izveštaja za 2013. godinu, saglasno propisima.
Registar finansijskih izveštaja neće prihvatati zamene konsolidovanih finansijskih izveštaja posle navedenog datuma, odnosno dalja korekcija podataka u pomenutim izveštajima biće moguća samo na osnovu izveštaja revizora.
Posle okončanja preliminarne zbirne obrade konsolidovanih finansijskih izveštaja, Registar će objaviti individualne podatke iz registrovanih konsolidovanih izveštaja na ovoj internet stranici.
Integralni tekst
preuzet sa sajta apr.gov.rs

 

Obrasci besplatno
Izveštaj o transfernim
cenama u skraćenom obliku

(postavljeno 21. maja, modifikovano 23. maja 2014. godine)
U okviru naše besplatne aplikacije za izradu završnih računa za pravna lica postavili smo naš obrazac, nije propisan, za izradu Izveštaja o transfernim cenama u skraćenom obliku - Obrazac ITCS i Izveštaja o transfernim cenama kada su jedine transakcije beskamatno primljeni zajmovi - Obrazac ITCZ. Obrasci su izrađeni u Excelu, za članove URIPS-a otvoreni za popunjavanje i štampanje.
Obrazac ITCS - Izveštaja o transfernim cenama u skraćenom obliku - koristi se u svim slučajevima kada je sa povezanim licima bilo transakcija koje u ukupnoj vrednosti (nabavke i prodaje, prihodi i rashodi) zajedno ne prelaze zakonski limit od 8.000.000 dinara.
Obrazac ITCZ - Izveštaja o transfernim cenama kada su jedine transakcije beskamatno primljeni zajmovi - koristi se u velikom broju slučajeva kada su transakcije sa povezanim licem jedino zajmovi osnivača privrednog društva.
Primenom ova dva obrasca problematiku izveštavanja o transfernim cenama razrešiće veliki broj preduzetnika, mikro i malih pravnih lica (doo) jer je čest slučaj da su jedine transakcije sa povezanim licima beskamatne pozajmice osnivača i zakupi kancelarije za sedište te zakup vozila, kada promet ne prelazi 8.000.000 dinara. 
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link.
Obradio: Jovan Šukara

 

Mišljenje MF
o porezu na prenos
apsolutnih prava
kod statusne promene

(postavljeno 20. maja 2014. godine)
Poreski tretman prenosa apsolutnih prava iz člana 23. Zakona o porezima na imovinu koji se vrši sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika u statusnoj promeni - Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-01-00410/2013-04 od 29.4.2014. godine:
Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzet je prenos apsolutnih prava iz člana 23. Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/01, 45/02 -SUS, 80/02, 80/02 -dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 -US i 47/13, u daljem tekstu: Zakon), tj. prenos prava svojine na nepokretnosti, prava intelektualne svojine, prava svojine na motornom vozilu, prava svojine na plovilu, prava svojine na vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom, odnosno prava korišćenja građevinskog zemljišta, koji se vrši sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika u statusnoj promeni u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. To znači da se za taj prenos poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava ne podnosi i porez na prenos apsolutnih prava se ne plaća.
***
Prema odredbi člana 23. stav 1. Zakona, porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu: prava svojine na nepokretnosti; prava intelektualne svojine; prava svojine na motornom vozilu - osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini; prava svojine na plovilu; prava svojine na vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom - osim državnog; prava korišćenja građevinskog zemljišta.
Odredbom člana 24a tačka 3) Zakona propisano je da se od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima prenos apsolutnog prava iz člana 23. Zakona sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika u statusnoj promeni, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Prema odredbi člana 483. stav 1. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/11 i 99/11, u daljem tekstu: Zakon o privrednim društvima), statusnom promenom se društvo (u daljem tekstu: društvo prenosilac) reorganizuje tako što na drugo društvo (u daljem tekstu: društvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije.
Svi članovi društva prenosioca stiču udele, odnosno akcije u društvu sticaocu srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama u društvu prenosiocu, osim ako se svaki član društva prenosioca saglasi da se statusnom promenom izvrši zamena udela odnosno akcija u drugačijoj srazmeri ili ako koristi svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu u skladu sa članom 508. tog zakona (član 483. stav 2. Zakona o privrednim društvima).
članu društva prenosioca se po osnovu statusne promene može izvršiti i novčano plaćanje, ali ukupan iznos tih plaćanja svim članovima društva prenosioca ne može preći 10% ukupne nominalne vrednosti udela, odnosno akcija koje stiču članovi društva prenosioca, a ako te akcije nemaju nominalnu vrednost 10% ukupne računovodstvene vrednosti tih akcija (član 483. stav 3. Zakona o privrednim društvima).

Obradio: Jovan Šukara
 
 

Bez PDV-a i carine
za donacije iz inostranstva

(postavljeno 20. maja 2014. godine)
Ministarstvo finansija preduzelo je neophodne mere kako bi se u najkraćem mogućem roku što efikasnije i bez ikakvih zastoja izvršio uvoz humanitarne pomoći koja sa svih strana stiže u Srbiju.
Kako bi se dodatno olakšale procedure vezane za slanje humanitarne pomoći iz inostranstva potencijalnim donatorima preporučujemo da o donaciji obaveste nadležno diplomatsko-konzularno predstavništvo. Potrebno je načiniti specifikaciju robe u humanitarnoj pošiljci i navesti primaoca robe.
Ukoliko pošiljka sadrži hranu biljnog i životinjskog porekla, na sajtu Uprave carina potrebno je proveriti na kom graničnom prelazu je organizovano stalno prisustvo fitosanitarne i veterinarske inspekcije. Spisak ovih graničnih prelaza u najkraćem roku imaće i diplomatsko-konzularna predstavništva.
Sve donacije iz inostranstva oslobođene su carina i PDV-a u skladu sa Zakonom o donacijama i humanitarnoj pomoći („Službeni list SR“J, br 53/1, 61/1, 36/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05).
Kada je reč o prometu robe u zemlji koja je namenjena humanitarnoj pomoći, taj promet nije oslobođen PDV-a. Međutim, svi obveznici poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak građana po osnovu prihoda od samostalne delatnosti, koji porez plaćaju na stvarni prihod, imaju pravo da izdatke po osnovu humanitarne pomoći iskažu kao rashod u iznosu do 5 odsto od ukupnog prihoda, odnosno da ostvare poresku olakšicu propisanu Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (Sl. Glasnik RS“, br 25/01...108/13) i Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. Glasnik RS“, br 24/01...108/13).
Donacije putem mobilne telefonije koje se distribuiraju preko svih operatora (SMS poruke na broj 1003) oslobođene su PDV-a.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta mfin.gov.rs 

Poreski aspekt 
date pomoći
poplavljenim područjima

(postavljeno 19. maja 2014. godine)
Vlada Republike Srbije objavila je informaciju o računima na koje se može vršiti uplata pomoći:
1) Dinarski račun: 840-3546721-89, svrha uplate: "Otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave" (prema našem mišljenju, kao šifru plaćanja treba navesti 253);
2) Devizni račun: 01-504619-100193230-000000-0000, namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava
Za slanje iz inostranstva: Uputstvo na sajtu Vlade Srbije:
http://www.srbija.gov.rs/pages/popupimage_popup.php?id=209921.
Pored toga, otvoren je SMS broj za pomoć za sve mreže: 1003 (cena 100 dinara).
Poreski aspekt date pomoći
U nastavku dajemo osnovna objašnjenja poreskog aspekta, u skladu sa trenutno važećim propisima, kako davaoci imali u vidu poreske posledice koje ih očekuju prilikom davanja humanitarne pomoći.
Pre svega, poreski tretman je različit u zavisnosti od načina davanja (u novcu ili dobrima) i primaoca pomoći, odnosno da li se pomoć upućuje fizičkom licu, pravnom licu, ili preko namenskog računa koji je Republika Srbija otvorila za pomoć nastradalima.
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik želi da izvrši pomoć uplatom u novcu na namenski račun Republike Srbije, nema obaveze plaćanja niti jednog poreza.
Naime, naknada u novcu koja nema karakter naknade za promet nije predmet oporezivanja, prema Zakonu o PDV („Sl. glasnik RS", br. 84/04, ... i 108/13). Sa druge strane, rashod koji po tom osnovu evidetiraju pretplatnici u svojim poslovnim knjigama, priznaje se u poreskom bilansu do 5% ukupnog prihoda, shodno odredbama člana 15. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS", br. 25/13, ... i 108/13) i mišljenju Ministarstva finansija broj 430-07-331/2010-04 od 19.01.2011. godine, čiji najvažniji deo citiramo:
"S tim u vezi, u konkretnom slučaju, rashodi obveznika učinjeni na ime humanitarne pomoći i to uplatom novca na račune (koji su otvoreni za posebne namene) preko kojih se prikupljaju novčana sredstva shodno odluci gradonačelnika grada Kraljeva (koja je doneta u skladu sa propisima o budžetskom sistemu), pri čemu se ta novčana sredstva isključivo koriste za sanaciju elementarne nepogode - zemljotresa na području grada Kraljeva, prema našem mišljenju predstavljaju rashode koji se priznaju u poreskom bilansu u iznosu i na način propisan odredbom člana 15. st. 1. i 2. Zakona."
Isti poreski tretman postoji i ukoliko pretplatnik (pravno lice ili preduzetnik) želi da izvrši pomoć uplatom u novcu humanitarnoj organizaciji koja je registrovana za te namene, uz ispunjenje propisanih uslova. Međutim, ukoliko se pomoć u novcu isplati pravnom licu ili organizaciji koja nije registrovana za humanitarne namene, ili fizičkom licu, takav rashod ne bi mogao da se prizna u poreskom bilansu.
Sa druge strane, ukoliko je primalac poklona (humanitarne pomoći) Republika Srbija, ili privredni subjekt koji je po osnovu te pomoći iskazao prihode u svojim poslovnim knjigama, ili fizičko lice, ne plaća se ni porez na poklon (obveznik poreza na poklon je primalac poklona, ako se prema Zakonu o porezima na imovinu plaća porez).
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik želi da izvrši pomoć u dobrima (robi, materijalu, zalihama i dr.) po osnovu kojih je kao obveznik PDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza (bez obzira da li je to pravo zaista i ostvareno), dužan je da obračuna i plati PDV, s obzirom da se u tom slučaju promet bez naknade izjednačava sa prometom uz naknadu. Sa druge strane, ukoliko nabavlja nova dobra sa namerom da ih pokloni za humanitarne namene, nema pravo na odbitak prethodnog poreza, ali nema ni obaveze obračunavanja PDV prilikom predaje tih dobara u vidu humanitarne pomoći. Takođe, priznavanje rashoda u poreskom bilansu po osnovu ovakvih izdataka vrši se uz ispunjenje istih onih uslova koji važe i kod donacija u novcu.
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik izvrši pomoć u novcu ili dobrima neposredno fizičkom licu, ne postoji obaveza obračunavanja poreza na dohodak građana, s obzirom da je članom 9. stav 1. tačka 10) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS", br. 24/01, ... i 108/13), predviđeno da se porez ne plaća po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja. Takođe, za to fizičko lice ne postoji ni obaveza plaćanja poreza na poklon.
Ovo poresko izuzimanje primenjuje se kod davanja pomoći zaposlenima i drugim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to u ukupnom iznosu date pomoći, pod uslovom da je fizičko lice pretrpelo štetu na imovinu usled elementarnih nepogoda, o čemu treba da postoji pisani akt.
Odredbama člana 2. Pravilnika o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti («Sl. glasnik RS», br. 31/01 i 5/05), propisano je da poresko izuzimanje po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine može ostvariti lice koje je pretrpelo uništenje ili oštećenje imovine usled elementarnih nepogoda (poplava, odron, zemljotres, grad i dr.) ili drugih vanrednih događaja (požar, ratna i druga razaranja i dr.) ako je:
1) činjenično stanje nastanka i uzroka uništenja ili oštećenja imovine utvrđeno i procena visine štete izvršena od strane nadležnog organa (MUP ili drugi nadležni državni organi, stručna komisija ili drugi nadležni organ davaoca pomoći i sl.) i to konstatovano u pisanom aktu (rešenje, zapisnik i dr.);
2) nadležni organ davaoca pomoći doneo odluku o davanju i visini pomoći, osnovanu na kolektivnom ugovoru, odnosno opštem aktu i na činjeničnom stanju o nastaloj šteti, njenom uzroku i visini, koje je utvrđeno aktom iz tačke 1) ovog člana.
Međutim, u ovom slučaju rashodi po tom osnovu se neće priznati u poreskom bilansu davaoca pomoći- poreskog obveznika, s obzirom da se izdaci ne vrše humanitarnim organizacijama registrovanim za te namene niti korišćenjem organizovane pomoći države, preko namenskog računa.
Izvor: sajt praksa.rs 
 

Otvoren PayPal
račun za žrtve poplave

(postavljeno 19. maja 2014. godine)
Od juče je moguća uplata humanitarne pomoći žrtvama poplave u Srbiji putem PayPal-a iz 193 zemlje i regiona. Donacije se primaju putem sajta floodrelief.gov.rs.
Takođe, možete pristupiti i direktnom linku ka PayPal nalogu. 
Račun pripada diplomatskom predstavništvu Srbije u Briselu odakle se novac direktno prebacuje na račun Vlade Republike Srbije namenjen pomoći ugroženima od poplava.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta mfin.gov.rs 


žiro računi Vlade Srbije za
pomoć ugroženima u poplavama

(postavljeno 19. maja 2014. godine)
žiro računi za pomoć - dinarski i devizni računi Vlade Srbije za pomoć ugroženima u poplavama
Dinarski račun: 840-3546721-89. Svrha uplate: “Otklanjanje posledica vanrednih okolnosti – poplave”.
Devizni račun: 01-504619-100193230-000000-0000, namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava.
Za slanje iz inostranstva: Uputstvo na sajtu Vlade Srbije: 
Otvoren SMS broj za pomoć za sve mreže: 1003
Otvoren SMS broj za pomoć (za sve mreže, cena 100 dinara): 1003
Integralni tekst 
preuzet sa sajta mfin.gov.rs 

Sudovi prinudno naplaćuju 
i naknadu od 20.000 po Zakonu
o rokovima izmirenja novčanih
obaveza u komercijalnim transakcijama

(postavljeno 19. maja 2014. godine)
Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda Srbije, na sednici Odeljenja 13.05.2014. godine, zauzelo je pravni stav o prinudnom ostvarivanju naknade za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze propisane Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama:  
„Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje neizmirene novčane obaveze u roku ima pravo da zahteva i naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u visini od 20.000,00 dinara prema Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama bez prilaganja posebne izvršne ili verodostojne isprave u vezi obaveze dužnika za isplatu ove naknade.“
O b r a z l o ž e nj e
Privredni sud u Kragujevcu pokrenuo je pred ovim sudom postupak radi rešavanja spornog pravnog pitanja, saglasno članu 180. i 181. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011) a u vezi sa članom 12. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, broj 31/2011). Iz zahteva i sadržine spisa koji su dostavljeni proizilazi da je tom sudu podnet predlog za izvršenje izvršnog poverioca, protiv izvršnog dužnika radi izvršenja na osnovu verodostojne isprave – računa, radi naplate novčanog iznosa od 1.500,00 dinara za pružene usluge. Rešenjem o izvršenju obavezan je izvršni dužnik da isplati potraživanje izvršnog poverioca zajedno sa zateznom kamatom, kao i troškove izvršnog postupka. Određeno je izvršenje radi ostvarenja navedenog potraživanja i troškova izvršnog postupka zaplenom sredstava sa računa izvršnog dužnika.
Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje je postavio i zahtev da sud obaveže izvršnog dužnika da mu isplati iznos od 20.000,00 dinara na ime naknade za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze, zasnivajući svoj zahtev u tom delu na odredbama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
U ovom delu rešenjem izvršnog sudije je odbačen predlog za izvršenje sa razloga: „....što za taj deo izvršnog zahteva ne postoji osnov za određivanje izvršenja u vidu izvršne ili verodostojne isprave iz člana 13. odnosno 18. stav 2. ZIO. Odredbom člana 5. Zakona na koji se poziva izvršni poverilac kojim je propisano pravo poverioca da od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjenju novčane obaveze u iznosu od 20.000,00 dinara, proizilazi pravo poverioca da zahteva od dužnika da mu isplati predmetnu naknadu, ali za istu nije moguće u ovom postupku odrediti izvršenje bez postojanja osnova za njegovo određivanje.“
IPV veće istoga suda je odbilo kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrdilo rešenje o izvršenju u stavu 5. izreke izvršnog sudije navodeći za taj deo razloge: „Pravilno je sud odbacio zahtev izvršnog poverioca za iznos od 20.000,00 dinara iz razloga što za taj zahtev ne postoji osnov za određivanje izvršenja propisan članom 12, 13. i 18. ZIO.“
I pored izraženog pravnog stava kroz sudske odluke, prvostepeni sud smatra da postoji potreba da se od strane ovoga suda zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od značaja za odlučivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima:
„Da li izvršni poverilac u predlogu za izvršenje može da zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u visini od 20.000,00 dinara prema Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ukoliko uz predlog za izvršenje ne prilaže izvršnu ili verodostojnu ispravu u vezi obaveze dužnika za isplatu ove naknade.“
Ovaj sud nalazi da su ispunjeni uslovi iz člana 180. ZPP, za zauzimanje pravnog stava o spornom pravnom pitanju.
U članu 12. ZIO je propisano da se izvršenje određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, dok je u članu 1. određena sadržina Zakona, kao Zakonom uređeni postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja na osnovu domaće ili strane izvršne ili verodostojne isprave ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. gl. RS“ br.119/2012), koji se saglasno članu 17. primenjuje od 31. marta 2013. godine, u članu 1. stav 1. propisuje: „Ovim zakonom uređuju se rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.“ Iz sadržine norme nesumnjivo proizilazi zaključak da je svrha i cilj Zakona da se pospeši i ojača finansijska disciplina u smislu blagovremenog ispunjavanja novčanih obaveza između subjekata na koje se ovaj zakon odnosi i to: javnog sektora koji obuhvata opšti nivo države kao i javna preduzeća, s jedne strane i privrednih subjekata pod kojima se podrazumeva privredno društvo i preduzetnik osnovan u skladu sa zakonom kao i zadruga i registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i ostalih pravnih lica osnovanih u skladu sa posebnim zakonom, s druge strane, kao i samih privrednih subjekata. Pod novčanom obavezom u svrhu primene ovog zakona, smatra se iznos ugovorene naknade za isporuku dobara, odnosno pružanje usluga naveden u ugovoru, fakturi ili drugom odgovarajućem zahtevu za isplatu, uključujući direktne troškove nabavke (član 2. stav 1. tačka 4. Zakona).
U članu 3. i 4. su propisani maksimalni rokovi za ispunjenje novčanih obaveza.
Međutim, ovim zakonom se uvodi i posebno subjektivno pravo poverioca imovinske prirode – pravo na naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčanih obaveza u roku, tako što se u članu 5. zakona, propisuje:
„Poverilac ima pravo da od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu od 20.000,00 dinara, za slučaj da novčana obaveza nije izmirena u rokovima utvrđenim odredbama člana 3. i 4. ovog zakona.
Pravo na naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčanih obaveza u roku, ne isključuje pravo na naknadu troškova koje poverilac ima da potražuje na osnovu ugovora ili drugih propisa.
Naknada za neisplaćene novčane obaveze u roku, ne obuhvata troškove izvršenja, u skladu sa Zakonom kojim se uređuje izvršni postupak.
Pravo poverioca iz stava 1. ovog člana prestaje da važi u roku od tri godine od dana isteka roka dospelosti novčane obaveze.“
Ako se ima u vidu cilj koji se zakonom želi postići (koji je određen u članu 1. Zakona), može se zaključiti da je ovim članom Zakona propisana posebna novčana naknada na koju poverilac ima pravo za slučaj da dužnik ne ispuni svoju novčanu obavezu u roku u novčanom iznosu od 20.000,00 dinara, nezavisno od drugih troškova pa i troškova izvršenja.
Ovakvo propisivanje posebne naknade čemu je izložen izvršni dužnik, predstavlja po svojoj pravnoj prirodi jednu vrstu novčane kazne za izvršnog dužnika, s tim što je pravo poverioca da se koristi svojim pravom da zahteva isplatu ove naknade ograničen na rok od tri godine od dana isteka roka dospelosti za isplatu novčane obaveze, koja i dalje predstavlja osnovnu obavezu izvršnog dužnika prema svom poveriocu.
Sledom iznetog proizilazi zaključak da naknada koja je propisana u članu 5. ovoga zakona, kao pravo poverilaca i obaveza dužnika, ima svoj osnov u samom zakonu jer su time određeni i poverilac i dužnik i vrsta a i visina obaveze. Ova naknada dospeva padanjem u docnju izvršnog dužnika sa ispunjenjem novčane obaveze prema izvršnom poveriocu (član 2. stav 1. tačka 7. Zakona).
U članu 10. stav 3. ovog zakona, je propisano da:
„Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje ima pravo da zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu propisanom članom 5. ovog zakona.“
Imajući u vidu sve izloženo, može se zaključiti da izvršni poverilac na osnovu samog, posebnog, zakona u predlogu za izvršenje može staviti zahtev za naknadu usled kašnjenja u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu propisanom članom 5. Zakona (20.000,00 dinara), usled čega izvršnom poveriocu za ovaj zahtev nije potrebna posebna izvršna isprava iz člana 13. niti pak posebna verodostojna isprava iz člana 18. ZIO.

Obradio: Jovan Šukara
 
 


Predaja poreske prijave 
godišnjeg poreza na dohodak građana 

(postavljeno 14. maja, modifikovano 16. maja 2014)
Zakonski rok za predaju Poreske prijave prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2013. godinu, na obrascu PPDG-5, odnosno na obrascu PPDG-2R za one obveznike koji su ostvarili prihode od samostalne delatnosti, istekao je 15. maja 2014. godine.
Ističemo kako se pod datumom predaje prijave smatra datum prijema na pisarnici ili šalteru PURS, odnosno datum predaje pošiljke adresirane na PURS pošti, savetujemo slanje preporučenom pošiljkom radi posedovanja dokaza o predaji.
Isto tako, savetujemo da se prijava preda iako je, eventualno, nepotpuna, u slučaju ako obveznik nije prikupio svu dokumentaciju, ne raspolaže svim podacima i slično. Takvu nekompletnu prijavu poreski obveznik može i treba naknadno da ispravi, odnosno dopuni.
Prekršajnu i krivičnu odgovornost poreskih obveznika za slučaj nepodnošenja, neblagovremenog podnošenja poreske prijave ili davanja netačnih podataka reguliše:
1) Zakon o porezu na dohodak građana, član 168.
Poreski obveznik - fizičko lice koji ne izvrši uplatu poreza ili ne izvrši uplatu u propisanom roku kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara, a ako tom prekršajnom radnjom izbegne plaćanje poreza, kazniće se novčanom kaznom od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreskog duga, a najmanje 1.000 dinara.
2) Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, član 180.
Fizičko lice koje nije preduzetnik, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara, ako Poreskoj upravi ne podnese, ili ne podnese u zakonskom ili u dodatnom roku poresku prijavu, ili ako je podnese nepotpisanu, ili u prijavu unese netačne podatke, a ne ispravi ih u propisanom roku, ili je podnese bez potrebne dokumentacije i dokaza značajnih za utvrđivanje poreza.
3) Krivični zakonik, član 229.
Ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi stopedeset hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom. Ako iznos navedene čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom, a ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći linkove ka spomenutim obrascima.
Agencija "AKTIVAsistem" u okviru svoje redovne delatnosti pruža uslugu izrade opisanih poreskih prijava.
Obrada: Jovan Šukara
 


Početak davanja podataka i
pružanja usluga sa tim podacima iz
finansijskih izveštaja za 2013. godinu

(postavljeno 14. maja 2014. godine)
Agencija za privredne registre obaveštava da će podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2013. godinu, kao i usluge boniteta – podaci i izveštaji o bonitetu i skoring, u kojima su uključeni ti podaci, biti dostupni svim zainteresovanim korisnicima počev od petka, 16. maja 2014. godine.
Istovremeno, od tog dana će prestati da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2008. do 2012. godine, s obzirom da je utvrđen novi skoring privrednih društava odnosno ocena njihove sposobnosti izmirivanja obaveza za period od 2009. do 2013. godine.
Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na ovoj internet strani Agencije, u delu Finansijski izveštaji i bonitet - Evidencija izdatih skoringa.
Za pravna lica i preduzetnike koji nisu dostavili ispravan redovan godišnji finansijski izveštaj za 2013. godinu usluge će se pružati bez podataka za tu godinu sve dok obveznik ne otkloni nedostatke u izveštaju koji je dostavio Agenciji. Informacije o nedostacima u finansijskim izveštajima dostupne su, takođe, na ovoj internet strani - Pretraga finansijskih izveštaja za 2013.
Polazeći od navedenog, Agencija savetuje svim korisnicima da pre naručivanja pomenutih podataka i izveštaja sa stranice Objavljivanje finansijskih izveštaja provere da li je dostavljen ispravan redovan godišnji finansijski izveštaj za 2013. godinu za pravno lice, odnosno preduzetnika za koga zahtevaju podatke ili izveštaj.
Korisnici koji su već naručili usluge, a ne žele da sačekaju početak davanja podataka iz finansijskih izveštaja za 2013. godinu, treba da izvrše uplate za te usluge po obaveštenjima, koja su dobili od Agencije, najkasnije do 14. maja 2014. godine, kako bi blagovremeno obezbedili potrebne podatke i izveštaje. Korisnicima koji naknadno izvrše uplatu biće izdate usluge sa podacima za 2013. godinu.
Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja dostupne su u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet – Pružanje usluga iz Registra.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs 


Poreski tretman
prodaje novčanih vaučera
(poklon čestitki) 

(postavljeno 14. maja 2014)
U savremenoj trgovini poklon novčani vaučeri (poklon čestitke) vrlo su popularne, kako kod trgovaca tako i kod potrošača. Vaučer nije sredstvo plaćanja, već predstavlja potvrdu o plaćanju. Pomoću njega se može preuzeti roba ili ostvariti usluga, koja je unapred plaćena. Prodaja vaučera povoljno utiče na tokove novca u pravnom licu jer se naplata realizuje pre prodaje robe.
Celokupan tok kretanja vaučera mora bti uređen opštim aktom (odlukom, pravilnikom, uputstvom). Ukoliko za to postoje tehničke mogućnosti prodaju poklon čestitki treba organizovati na posebnom mestu u maloprodajnom objektu.
Zakon o PDV-u u članu 16. reguliše da poreska obaveza, između ostalog, nastaje danom kada se izvrši naplata, odnosno plaćanje, ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga. Sledom ove zakonske odredbe reklo bi se da se na iznos prodatih vaučera obračunava, iskazuje i plaća PDV.
Međutim, Ministarstvo finansija je zauzelo stav da se prilikom prodaje vaučera PDV ne obračunava već da obaveza nastaje danom prometa, a taj stav je obelodanjen kroz mišljenje br. 413-00-2811/2009-04 od 29. decembra 2009. godine, čiji najvažniji deo u nastavku citiramo:
“Obveznik PDV koji prodaje novčane vaučere (poklon čestitke) po utvrđenoj vrednosti, a kojima donosioci vaučera plaćaju naknadu za promet dobara, odnosno usluga, nema obavezu da po osnovu prodaje vaučera obračuna i plati PDV, s obzirom da prilikom njihove prodaje ne dolazi do nastanka poreske obaveze (prilikom prodaje vaučera nije poznat kupac dobara, odnosno primalac usluga, nije poznato koja će dobra, odnosno usluge, biti isporučena, po kojoj će se poreskoj stopi oporezovati). U ovom slučaju poreska obaveza nastaje danom izvršenog prometa (danom isporuke dobara, odnosno danom pružanja usluga), a obračunati PDV plaća se u skladu sa Zakonom”.
Na osnovu gore navedenog mišljenja prilikom prodaje vaučera ne obračunava se PDV, već onda kada se isporuče dobra ili pruže usluge, odnosno kada dođe do realizacije poklon vaučera.
Prodaja vaučera ne evidenitira se preko fiskalne kase, niti predstavlja prihod od prodaje, zato što nije ostvaren promet dobara i usluga, već samo naplata unapred. Za prodate vaučere zadužuje se blagajna. Novac primljen na ime vaučera uplaćuje se na tekući račun u roku od sedam radnih dana.Takođe, uplata se evidentira u koloni 6 KEPU knjige, prilikom uplate na račun, na isti način kao i uplata pazara u gotovini.
Kao sredstvo plaćanja u bazi fiskalne kase označava se “gotovina”, saglasno članu 5. Zakona o fiskalnim kasama.
Prodavac je dužan da uspostavi dodatnu evidenciju o sredstvima plaćanja, odnosno da sastavi specifikaciju dnevnog prometa po sredstvima plaćanja i da razdvoji gotovinu i vaučere.
Mišljenja o načinu knjiženja vaučera su podeljena, ali svakako se vrši na jedan od sledeća dva konta: 430 – primljeni avansi, depoziti i kaucije ili na 491 – Obračunati prihodi budućeg perioda. Kada se ostvari promet, izvrši usluga ili isporuči roba, tada se nastali promet evidentira preko fiskalne kase i priznaje se prihod od prodaje, uz knjiženje prihoda ukidaju se vremenska razgraničenja ili dati avansi.
U zavisnosti da li je rok za realizaciju poklon čestitki i vaučera organičen ili ne, istekom tog roka priznaje se prihod. Ovaj prihod ne predstavlja prihode od prodaje već vanredni, ostali prihod (konto 679). Ako vaučer nema ograničen rok, prodavac može, na primer, priznati prihode po osnovu nerealizovanih vaučera čestitki po isteku godinu dana u visini od 50% vrednosti, a ostatak po isteku dve godine od izdavanja. Prilikom oprihodovanja ne sprovode se nikakva knjiženja u vezi sa PDV-om, odnosno ne vrši se obračun PDV-a s obzirom da nije izvršen promet dobara i usluga.

Obradili: Svetlana Tešić i Jovan Šukara
 

Postavili smo
besplatan obrazac PPDG-1R
u Excelu, za članove URIPS-a 

(postavljeno 13. maja 2014)
Nakon što smo postavili aplikaciju za obrasce PPDG-5 i PPDG-2R, upravo smo postavili i aplikaciju za obrazac PPDG-1R - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Obrazac je propisan Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju („Službeni glasnik RS“, broj 49/14), a namenjen je za utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti na koje se porez plaća paušalnim oporezivanjem. 
Obrasci su izrađeni u Excelu, za članove URIPS-a otvoreni za popunjavanje i štampanje.
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link
.
Obrada: Jovan Šukara
 

Obeleženo 18 godina
postojanja i poslovanja
AKTIVA sistema 

(postavljeno 13. maja 2014. godine)
Povodom 18 godina postojanja i poslovanja računovodstvene agencije "AKTIVA sistem", zaposleni i klijenti Agencije okupili su se u subotu, 10. maja, na prigodnoj proslavi. Jubilarcima smo uručili nagrade, a veselili smo se svi zajedno.
Ovim putem zahvaljujemo svima koji su svojim prisustvom uveličali naše slavlje.
Obradio: Jovan Šukara
 

JCI se koristi i prilikom
otpreme robe na KiM 

(postavljeno 12. maja 2014. godine)
Za sve one koji izvoze i uvoze robu sa carinskog područja APKiM izmenjeni su uslovi prometa što se tiče carinske dokumentacije. Promet robe iz Srbije na carinsko područje KiM prati određena carinska isprava koja se popunjava u skladu s Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS", br. 29/10 ... 8/14).
Prilikom otpreme robe na teritoriju APKM, radi primene odredbi Sporazuma CEFTA mora se nadležnom carinskom organu podneti JCI koji se popunjava u skladu sa odredbama navedenog pravilnika. S obzirom na na izmene u prometu sa KiM koje su nastupile od 14.12.2013. godine, u nastavku dajemo mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00263/2014-17 od 26.2.2014. godine. 
Dokument koji se koristi prilikom otpreme robe na teritoriju AP Kosovo i Metohija
"U članu 17. stav 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/11) izvoz je definisan kao iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju druge države ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Imajući u vidu činjenicu da su carinsko područje Republike Srbije van AP KiM i carinsko područje AP KiM odvojena carinska područja, to je moguće i iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe na carinsko područje AP KiM, u smislu prethodno pomenute odredbe Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Ministarstvo finansija napominje da su 14.12.2013. godine stupile na snagu izmene propisa kojima je regulisan promet sa AP KiM − Uredba o posebnim uslovima za vršenje prometa sa AP KiM, Uredba o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji AP KiM za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 i Uredba o izvršenju Zakona o akcizama na teritoriji AP KiM za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244, koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 111/13.
U vezi sa ovim izmenama, Ministarstvo finansija bi ukazalo na sledeće − do 14.12.2013. godine, kao dokument kojim se dokazivalo da su domaća dobra otpremljena sa teritorije Republike Srbije van AP KiM na teritoriju AP KiM koristio se Evidencioni list overen od strane Posebnog odeljenja Poreske uprave. Nakon 14.12.2013. godine dokazima da su dobra otpremljena na teritoriju AP KiM smatraju se jedinstvena isprava izdata u skladu sa važećim propisima koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike van AP KiM na teritoriju AP KiM, odnosno overena kopija jedinstvene isprave.
Na kraju, Ministarstvo finansija bi ukazalo i na član 309. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/10 i 111/12) kojim je predviđena shodna primena Carinskog zakona na promet roba sa AP KiM u periodu važenja Rezolucije Saveta bezbednosti broj 1244. Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 29/10 ... 8/14) propisuje se oblik i sadržina, način podnošenja i popunjavanja deklaracije u redovnom postupku − jedinstvene carinske isprave i drugih obrazaca koji se upotrebljavaju u carinskom postupku."
Prema tome, jedinstvena isprava, koja predstavlja dokaz da su dobra istupila sa teritorije Republike van AP KiM na teritoriju AP KiM, popunjava se u skladu sa prethodno pomenutim Pravilnikom, na propisanom obrascu i kao takva, ima status jedinstvene carinske isprave.
Izvor: sajt rpk-subotica.org.rs
 

Najnovije mišljenje MF
o povezanosti pravnih lica 

(postavljeno 12. maja 2014. godine)
Ministarstvo finansija je izdalo mišljenje pod brojem 430-00-80-2014-04 od 24.04.2014. godine u vezi sa primenom odredbi člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica kojima su uređeni definicija i kriterijumi za utvrđivanje povezanih lica sa poreskim obveznikom. U nastavku prenosimo tekst mišljenja:
"Povodom zahteva za davanje mišljenja od 20.2.2014. godine, a u vezi sa primenom člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RSˮ, br. 25/01 ... 108/13 - u daljem tekstu: Zakon), obaveštavamo vas o sledećem:
U slučaju kada je osnivač i 100% vlasnik jednog pravnog lica otac, a osnivač i 100% vlasnik drugog pravnog lica sin, između ta dva pravna lica (obveznika poreza na dobit) ne postoji povezanost u smislu Zakona.
Međutim, transakcije između obveznika poreza na dobit (pravnog lica u vlasništvu oca) i sina vlasnika tog pravnog lica, odnosno transakcije između obveznika poreza na dobit (pravnog lica u vlasništvu sina) i oca vlasnika tog pravnog lica, smatraju se transakcijama između povezanih lica u skladu sa Zakonom.
* * *
U skladu sa članom 59. stav 1. Zakona, transfernom cenom smatra se cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima. Saglasno stavu 2. istog člana Zakona, licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.
Prema stavu 3. istog člana Zakona, u slučaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% akcija ili udela smatra se da postoji mogućnost kontrole nad obveznikom. Mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke postoji, pored slučaja predviđenog u stavu 3. ovog člana i kada lice posredno ili neposredno poseduje najmanje 25% glasova u obveznikovim organima upravljanja (član 59. stav 4 Zakona).
Saglasno stavu 5. istog člana Zakona, licem povezanim sa obveznikom smatra se i ono pravno lice u kome, kao i kod obveznika, ista fizička ili pravna lica neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu, na način predviđen u st. 3. i 4. ovog člana. Prema stavu 6. istog člana Zakona, licima povezanim sa obveznikom smatraju se bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga, lica koje je sa obveznikom povezano na način predviđen u st. 3. i 4. ovog člana."
Imajući u vidu navedeno mišljenje u svim situacijama kada je osnivač i 100% vlasnik jednog pravnog lica otac, a osnivač i 100% vlasnik drugog pravnog lica sin, ta dva pravna lica (obveznika poreza na dobit) NE smatraju se povezanim licima za poreske potrebe, i nezavisno od toga da li između njih u toku posmatrane godine postoje transakcije i u kojoj vrednosti, NE postoji obaveza izrade studije (dokumentacije) o transfernim cenama, unošenja podataka u poreski bilans, niti korekcije osnovice poreza na dobit.
Navedena konstatacija, da se NE radi o povezanim pravnim licima, važi i u drugim slučajevima postojanja krvnih (porodičnih, odnosno rodbinskih) veza i bračnih (vanbračnih) veza između osnivača različitih pravnih lica (obveznika poreza na dobit), poput, recimo dva brata, brata i sestre, majke i ćerke, supruge i supruga, dede i unuka i u ostalim sličnim situacijama, gde se jedno fizičko lice pojavljuje kao osnivač i 100% vlasnik jednog pravnog lica, a drugo fizičko lice kao osnivač i 100% vlasnik drugog pravnog lica.
Isto tako, da se NE radi o povezanim pravnim licima, važi i u situacijama kada se pomenuta fizička lica javljaju i kao i osnivači pravnih lica sa manjim procentom vlasništva od 100% (recimo, otac i majka su vlasnici jednog pravnog lica sa po 50% kapitala, a njihov jedan sin i tri ćerke su vlasnici sa po 25% drugog pravnog lica).
Izvor: sajt privsav.rs
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 9. maja 2014. godine)
08.05.2014 - Kovačević: Dugovanja oko 100 milijardi dinara

Direktorka Poreske uprave Srbije Ljiljana Kovačević izjavila je danas da svi građani, pravna i fizička lica u Srbiji, duguju oko 100 milijardi dinara.
Kovačević je, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink, rekla da za naplatu tog duga ne postoje nikakve zakonske smetnje, jer su to obveznici koji nisu ni u jednom od oblika restrukturiranja, likvidacije ili stečaja. Ona je istakla da je u prethodnom periodu preduzeto niz mera kako bi se olakšalo poreskim dužnicama da izmire obaveze.
Direktorka Poreske uprave je rekla da manji deo poreskih obveznika ne želi da plati dugovanja, zbog čega su preduzete mere prinudne naplate. Ona je objasnila da uvek postoji mogućnost podnošenja zahteva za reprogramiranje duga i da je taj rok produžen sa 12 na maksimalno 24 meseca.
Kovačević je istakla da se i estradni umetnici kontrolišu kao poreski obveznici na isti način kao i lekari, pekari, advokati i da su iste mere naplate. Govoreći o zakonskoj regulativi, Kovačević je istakla da očekuje otklanjanje pojedinih nedostataka, jer je želja da oporezivanje bude ravnopravno, realno i za sve isto.
Pogledajte i video.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave

 

Postavili smo
besplatan obrazac PPDG-2R
u Excelu, za članove URIPS-a 

(postavljeno 8. maja 2014)
Postojećoj aplikaciji za obrazac PPDG-5 pridodali smo i obrazac PPDG-2R koji su izrađeni u Excelu, za članove URIPS-a otvoreni za popunjavanje i štampanje. Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link.
Obrada: Jovan Šukara
 


Obrazac PPDG-5 za 2013. godinu
i novopropisani Obrazac PPDG-2R

(postavljeno 7. maja, modifikovano 8. maja 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 49/14 od 6. maja 2014. godine objavljen je Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju (u daljem tekstu: Pravilnik), koji je stupio na snagu 7. maja 2014. godine.
Pravilnikom su propisani novi obrasci poreskih prijava za utvrđivanje:
1. poreza na prihode od samostalne delatnosti na koje se porez plaća paušalnim oporezivanjem - Obrazac PPDG-1R;
2. godišnjeg poreza na dohodak građana - Obrazac PPDG-2R.
Prema članu 5. Pravilnika:
• počev od dana stupanja na snagu Pravilnika, poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti na koje se porez plaća paušalnim oporezivanjem podnosi se na Obrascu PPDG-1R (obrazac propisan Pravilnikom), umesto na Obrascu PPDG-1P iz Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Sl. glasnik RS", br. 7/04, 19/07, 20/10, 23/10 - ispravka, 8/11, 74/13, 24/14 i 27/14 - ispravka);
• poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana podnosi se na Obrascu PPDG-2R (obrazac propisan Pravilnikom) počev za 2014. godinu;
• izuzetno, poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2013. obveznika koji je ostvario prihod od samostalne delatnosti podnosi se na PPDG-2R (obrazac propisan Pravilnikom).
Dakle:
1. poresku prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2013. godinu na novom Obrascu PPDG-2R podnose samo obveznici godišnjeg poreza čiji dohodak za oporezivanje u 2013. godini uključuje i prihode od samostalne delatnosti,
2. ostali obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana za 2013. godinu (obveznici koji nisu ostvarili prihod od samostalne delatnosti) poresku prijavu podnose na starom Obrascu PPDG-5.
Obrasci:
• novim Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju ("Sl. glasnik RS", br. 49/14): Obrazac PPDG-1R i PPDG-2R, i
• Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Sl. glasnik RS", br. 7/04, 19/07, 20/10, 23/10 - dr. propis, 8/11, 74/13, 24/14, 27/14 - ispravka): Obrasci PPDG-1P, PPDG-1S, PPDG-3, PPDG-4 i PPDG-5. 
Skrećemo pažnju na to da je novim Pravilnikom u Obrascu PPDG-2R propisano polje (red­ni broj 3.11.) u koje se uno­si iz­nos so­ci­jal­nih do­pri­no­sa za ko­je je ob­ve­znik iz­vr­šio po­vra­ćaj u to­ku 2013. go­di­ne, ne­za­vi­sno od to­ga za ko­ju go­di­nu je iz­vr­šen po­vra­ćaj do­pri­no­sa, a da u obrascu PPDG-5 ne postoji odgovarajući redni broj na koji bi se uneo ovaj podatak. Preporučujemo da se u polje za napomene unese informacija (obaveštenje) o tome da im je u toku 2013. godine izvršen povraćaj socijalnih doprinosa i da uz poresku prijavu prilože fotokopiju rešenja o utvrđenom pravu za povraćaj, uz obrazloženje da nije propisano gde se u poresku prijavu na Obrascu PPDG-5 unosi ovaj iznos. Na taj način, obveznici ispunjavaju svoju obavezu da prijave ostvareni prihod u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iako u poreskoj prijavi ne postoji odgovarajuća pozicija.
Podsećamo na to da Poreska uprava takođe poseduje podatke o vraćenim doprinosima, a da se konačna poreska obaveza inače utvrđuje rešenjem, tako da će Poreska uprava svakako utvrditi poresku obavezu, uzimajući u obzir i iznos vraćenih doprinosa. Pri tome, ako se iznos vraćenih socijalnih doprinosa ne prijavi, postoji mogućnost da Poreska uprava utvrdi kaznu za poreski prekršaj davanja netačnih podataka u poreskoj prijavi.
Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana za 2013. godinu je 15. maj 2014. godine.
Napominjemo da je u časopisu "Privredni savetnik" broj 9/2014 pogrešno navedeno da se na redni broj 3.9.2. unosi podatak o plaćenom porezu i doprinosima na teret primaoca prihoda, a na osnovu potvrde nadležnog organa druge države. Ispravno je da se na tom rednom broju unosi podatak o plaćenom porezu. Dakle, eventualno plaćeni doprinosi u drugoj državi ne uračunavaju se na ovom, ali ni na bilo kojem drugom rednom broju obrasca, kako je to i pripisano Zakom, Pravilnikom, a i samim obrascem.     
Izvor: sajt cekos.rs, privsav.rs


Mišljenja MF su
obavezujuća za PURS

(postavljeno 7. maja, modifikovano 8. maja 2014. godine)
Vrlo često se dešava da tumačenja pojedinih zakonskih akata izazivaju dosta nedoumica. Prema zakonima koji regulišu rad Narodne skupštine, tumačenja po osnovu donetih zakona može davati samo Skupština. Pošto ona to uglavnom ne čini, službena mišljenja i tumačenja daju ministarstva, koja se isto ograđuju stavom da u slučaju da se oštećena strana ne slaže sa istim, tumačenje po konkretnom slučaju, ukoliko se radi o zakonu, daje samo Narodna skupština.
Posmatrajući zadnjih desetak godina, najviše službenih tumačenja i mišljenja odnosilo se na finansijske, carinske i poreske propise i analogno tome najviše objašnjenja se tražilo od ministarstva finansija. U praksi se dešavalo da i Poreska uprava daje nekim svojim tumačenjima razna objašnjenja i koristi ih kao mišljenja u nekim spornim slučajevima. Ovo je izazivalo dosta nesporazuma, posebno onih koji su se smatrali oštećenim. Da bi se rasčistili i ovi problemi i da bi se pomoglo onima koji su imali potrebe za mišljenjima, stavom 3. i 4. člana 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, ..., 108/2013) propisano je:
"(3) U cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, akti (objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za postupanje Poreske uprave.
(4) Akti iz stava 3. ovog člana objavljuju se na internet stranama ministarstva nadležnog za poslove finansija i Poreske uprave." 
Ova zakonska odredba stupila je na snagu 31.05.2013. godine. 
Izvor: sajt rpk-subotica.org.rs 


Objava god. finansijskih izveštaja
za privredna društva, ustanove,
preduzetnike i druga pravna lica

(postavljeno 6. maja 2014. godine)
Agencija za privredne registre obaveštava sve zainteresovane korisnike da su se, nakon završetka preliminarne obrade, stekli uslovi za objavu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2013. godinu za privredna društva, ustanove, preduzetnike i druga pravna lica.
Individualni podaci iz ispravnih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za navedene grupe pravnih lica dostupni su u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet, link Objavljivanje finansijskih izveštaja, a pretraga se vrši unošenjem matičnog broja određenog pravnog lica.
Informacije o početku pružanja usluga iz tih izveštaja biće naknadno objavljene.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs
 

Sistematski pregledi radnika
(postavljeno 5. maja 2014. godine)
Od više privrednih subjekata smo dobili pitanje da li poslodavci mogu da plaćaju lekarske preglede radnika, a da taj trošak nema tretman ličnog primanja. Upitom koji smo dostavili određenim institucijama dobili smo odgovor da kada poslodavac, u cilju pružanja redovne zdravstvene zaštite (tzv. sistematskih pregleda) pod jednakim uslovima svim svojim zaposlenima, radi utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja u funkciji obavljanja poslova radnog mesta na koje su raspoređeni zaposleni, a saglasno opštem aktu poslodavca, na svoj teret obezbeđuje sredstva i vrši plaćanje direktno na račun zdravstvene ustanove koja pruža usluge, uključujući i kada poslodavac iz sopstvenih sredstava vrši plaćanje za prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju zaposlenih, za zaposlene koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom, takvo davanje ne predstavlja davanje zaposlenima od strane poslodavca i kao takvo ne podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Mišljenja smo, da u vremenu kada se zdravlju ne posvećuje dovoljno pažnje, jedno ovakvo tumačenje, koje inače zastupa i Ministarstvo finansija, dobro će doći da se pod okriljem poslodavaca obave preventivni lekarski pregledi. U tom cilju, predlažemo vam da u svojim opštim aktima predvidite ovu mogućnost i koliko vam omogućavaju raspoloživa sredstva, sklopite ugovor sa nekom od zdravstvenih ustanova i pomognete zdravlju svojih zaposlenih. U prilogu je i pozitivno mišljenje Ministarstva finansija RS.
Integralni tekst preuzet 
sa sajta rpk-subotica.org.rs
 


        s t r a n a        
  sledeća      10     9     8     7     6     5     4     3     2     1     prethodna  







Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal