| R.Br. | OPIS | NAPOMENA O OPOREZIVANJU | NAPOMENA |
| 1. | Neoporezivi iznos zarade zaposlenog | 15.000,00 mesečno | Neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog |
| 2. | Mesečna naknada za ishranu (topli obrok) | Ova primanja čine zaradu pa se na njih plaćaju svi porezi i doprinosi koji se plaćaju na zarade zaposlenih (cca 62%) | Ovo primanje se isplaćuje zaposlenom u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu. |
| 3. | Regres za godišnji odmor | Ovo primanje se isplaćuje zaposlenom u visini i na način (jednokratno ili u mesečnim obrocima) utvrđen opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu. Koristan tekst: Isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora za vreme privremene sprečenosti za rad zaposlenog koja traje duže od 30 dana |
|
| 4. | Terenski dodatak | Ovo primanje se isplaćuje zaposlenom u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu i treba ga razlikovati od naknade troškova smeštaja i ishrane na terenu (koja je u celosti neoporeziva). | |
| 5. | Druga primanja po osnovu radnog odnosa koja nisu izuzeta iz zarade | Druga primanja po osnovu radnog odnosa koja nisu izuzeta iz zarade su: davanja zaposlenima u robi i novcu (isključivo i davanja zaposlenima ženama povodom 8. marta), naknada za odvojeni život, pokloni deci povodom Nove godine i Božića preko neoporezivog iznosa, otpisi zajmova i slično. Ova primanja se isplaćuju zaposlenima u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu. | |
| 6. | Uvećanja zarade (zakonom su propisana minimalna uvećanja, a opštim aktom odnosno ugovorom o radu mogu se predvideti i veća) | Rad na dan praznika (državnog ili verskog) koji je neradni dan – minimalno uvećenje 110% | |
| Rad noću (ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade) – minimalno uvećanje 26% | |||
| Rad u smenama (ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade) – minimalno uvećanje 26% | |||
| Prekovremeni rad – minimalno uvećanje 26% | |||
| Minuli rad – minimalno uvećanje 0,4% za svaku punu godinu radnog staža ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca. Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom. |
| R.Br. | OPIS | NAPOMENA O OPOREZIVANJU | NAPOMENA |
| 1. | Dnevnica za službeno putovanje u zemlji, za zaposlene i preduzetnike | Do 2.303,00 dnevno | Zaposlenom (kod pravnog lica ili preduzetnika) koji provede na službenom putovanju preko 12 sati pripada dnevnica u iznosu koji je predviđen opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Za vreme provedeno na službenom putovanju više od 8, a manje od 12 sati zaposlenom pripada 1/2 dnevnice. Ukoliko je opštim aktom ili ugovorom o radu predviđen iznos dnevnice koji je veći od neoporezivog iznosa, na iznos koji je iznad plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%. Preduzetnik ne može podizati dnevnice veće od neoporezivog iznosa. Troškovi prevoza (po priloženim prevoznim kartama) priznaju se u celini i nisu oporezovani.U slučaju da se za prevoz na službenom putu koristi vlastiti automobil, o visini i oporezivosti naknade videti detaljnije pod rednim brojem 4. ovog pregleda. Troškovi smeštaja (bez obzira na kategoriju objekta za smeštaj) priznaju se u celini, po priloženim računima, i neoporezivi su u celini. |
| 2. | Dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo, za zaposlene i preduzetnike | Do iznosa propisanog Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, a najviše do 50 EUR dnevno. | Do iznosa propisanog Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, a najviše do 50 EUR dnevno, ne plaća se porez. Do 13.10.2015. uredbom su bili propisani različiti iznosi za različite zemlje i različita mesta u njima, od 14.10.2015. propisan je jedinstven iznos od 15 EUR, a od 01.01.2016. taj iznos je najviše 50 EUR dnevno. Za dnevnice do 13.10.2015. bilo je propisano ovako: Za sve države sa područja bivše SFRJ najniži iznos dnevnice je 41 EUR. Propisana dnevnica se umanjuje ako je obezbedjena besplatna ishrana, što znači da izdatke ne snosi poslodavac nego poslovni partner, i to: za sva tri obroka umanjuje se 60%, za obezbeđen doručak 10%, ručak 30% i večeru 20%. Ako su u cenu avionske ili brodske karte, zbog prekida putovanja, uračunati troskovi ishrane i prenoćišta dnevnica se umanjuje za 60%. Za dnevnice od 14.10.2015. propisan je jedinstven iznos dnevnice od 15 EUR, nezavisno od države i mesta putovanja, nezavisno o tome da li jeste ili nije obezbeđena besplatna ishrana. Za dnevnice od 01.01.2016. propisan je iznos dnevnice od 15 EUR, a najviše do 50 EUR. Nepromenjeno ostaje: Dnevnica se obračunava od časa prelaska državne granice u polasku do časa prelaska iste u povratku, odnosno od časa polaska aviona sa poslednjeg aerodroma u Republici do časa povratka na prvi aerodrom. Na celu dnevnicu zaposleni ima pravo za svaka 24 časa provedena van zemlje, i za ostatak vremena duži od 12 časova. Za ostatak vremena od 8 do 12 časova obračunava se polovina dnevnice. Ako je ostatak vremena manji ili putovanje traje kraće od 8 sati zaposlenom bi se sati mogli računati samo za obračun dnevnice u zemlji. Za svako zadržavanje, proputovanje kroz stranu zemlju koje traje duže od 12 sati obračunava se dnevnica utvrđena za tu državu. Troškovi prevoza (po priloženim prevoznim kartama) priznaju se u celini i nisu oporezovani. Troškovi gradskog prevoza sadržani su u dnevnici i ne iskazuju se posebno. U slučaju da se za prevoz na službenom putu koristi vlastiti automobil, o visini i oporezivosti naknade videti detaljnije pod rednim brojem 4. ovog pregleda. Troškovi prenoćišta (bez obzira na kategoriju objekta za smeštaj) priznaju se u celini, po priloženim računima, i neoporezivi su u celini. Ostali troškovi (troškovi pribavljanja putnih isprava, vakcinacije i lekarskih pregleda, izdaci za korišćenje telefona, telegrama, stanografskih i daktilografskih usluga, iznajmljivanje računara) priznaju se u celini. U ostale troškove bi se priznali i izdaci po računu za reprezentaciju (npr. poslovni ručak). Obračun svih nastalih troškova vrši se u roku od 7 dana od dana završetka putovanja. Isplata akontacije za službeno putovanje u inostranstvo kao i dnevnica i naknada drugih troškova u inostranstvu ne može se vršiti u dinarskoj protivvrednosti već mora u valuti, podizanjem valute sa deviznog računa ili prenosm na deviznu štednu knjižicu ili devizni račun lica koje putuje, odnosno koje je putovalo u inostranstvo. |
| 3. | Naknada troškova u javnom sobraćaju (za dolazak i odlazak sa rada) | Do iznosa stvarnih troškova, a najviše do 3.837,00 dinara mesečno | Neoporezivo do cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta, a najviše do neoporezivog iznosa mesečno pojedinačno po svakom zaposlenom. Treba primetiti da se posmatra svaki pojedinačni iznos, za svakog pojedinačno zaposlenog, a ne prosek. Preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%. |
| 4. | Naknada za korišćenje sopstvenog vozila na službenom putu ili u službene svrhe | Do 30% cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do 6.716,00 dinara mesečno | Neoporezivo do 30% cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do neoporezivog iznosa mesečno. Preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%. Licu kome se isplaćuje ova naknada priznaju se izdaci za gorivo. |
| 5. | Naknada troškova smeštaja i ishrane na terenu | U celini neoporezivo | Ako je poslodavac za rad na terenu obezbedio smeštaj i ishranu, zaposlenom se ne isplaćuje naknada po ovom osnovu. Ovu naknadu treba razlikovati od terenskog dodatka koji čini zaradu. U slučaju da zaposleni radi na terenu, ali i svaki dan odlazi i vraća se sa posla, nije ispunjen uslov za ostvarivanje prava na naknadu troškova smeštaja i ishrane na terenu. U ovom slučaju treba razmotriti mogućnost isplaćivanja dnevnica za službeno putovanje u zemlji. Koristan tekst: Poreski tretman naknade troškova smeštaja i ishrane radnika za rad i boravak na terenu |
| 6. | Otpremnina prilikom odlaska u penziju | Ažurira se mesečno | Neoporezivo do iznosa trostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom u RS prema poslednjem objavljenom podatku. Preko neoporezivog iznosa plaća se porez na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. |
| 7. | Otpremnina zaposlenom za čijim radom je prestala potreba | Do najnižeg iznosa koji je poslodavac dužan da isplati | Najniži iznos koji je poslodavac dužan da isplati jeste zbir 1/3 zarade zaposlenog (prosečna zarada zaposlenog isplaćena u poslednja tri meseca) za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Isplata preko najnižeg iznosa oporeziva je porezom na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. |
| 8. | Naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice | Do 67.145,00 po slučaju | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, naknadi troškove pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice. Članom uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog. Isplata preko neoporezivog iznosa oporeziva je porezom na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. |
| 9. | Solidarna pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika | Do 67.145,00 po slučaju | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika. U ovoj pomoći sadržana je i naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice (redni broj 8. ovog pregleda). U odnosu na redni broj 8. ovo je prošireno i na pomoć u slučaju smrti: penzionisanog radnika, roditelja zaposlenog, usvojenika i usvojioca zaposlenog. Isplata preko neoporezivog iznosa oporeziva je porezom na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. |
| 10. | Solidarna pomoć u slučaju smrti drugih članova porodice zaposlenog | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć u slučaju smrti drugih članova porodice zaposlenog. Na ceo isplaćeni iznos plaća se porez na zarade po stopi od 10%. | |
| 11. | Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice | 38.370,00 po slučaju | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć u slučaju duže ili teže bolesti, rehabilitacije ili nastupa invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice. Spomenuti slučajevi obavezno se dokumentuju lekarskom dokumentacijom. Jednom korisniku, pomoć se može isplatiti jednom godišnje po jednom osnovu (vrsti bolesti). Na isplate preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%. |
| 12. | Solidarna pomoć za ublažavanje posledica elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja | U celini neoporezivo | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć za ublažavanje posledica elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja. Isplata se vrši na temelju verodostojne dokumentacije (zapisnik o stanju, nastanku i uzroku štete i procena o visini štete od nadležnog organa). |
| 13. | Jubilarna nagrada | Do 19.183,00 godišnje | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati jubilarne nagrade. Na isplate preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%. Koristan tekst: Poreski tretman jubilarne nagrade |
| 14. | Zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika | Poslodavac, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, može zaposlenima vršiti isplatu zajma za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika i slično. Celokupan iznos zajma je neoporeziv. U slučaju da poslodavac otpiše zaposlenome obaveze po osnovu zajma ili se zajam ne vrati u roku utvrdjenom ugovorom na ovakvo davanje plaća se porez i doprinosi kao na zarade (cca 62%). |
|
| 15. | Pokloni deci zaposlenih do 15 godina starosti povodom Nove godine i Božića | Do 9.592,00 godišnje po detetu | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, obezbedi poklone deci zaposlenih do 15 godina starosti povodom Nove godine i Božića. Davanje se može izvršiti u robi ili novcu. Neoporezivi iznos se odnosi na kalendarsku godinu. Na davanja ili isplate preko neoporezivog iznosa plaća se porez i svi doprinosi kao na zarade, kao i za isplate deci starijoj od 15 godina (cca 62%). |
| 16. | Stipendije i krediti učenicima i studentima | Do 11.511,00 mesečno | Sa učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta poslodavac može zaključiti ugovor o stipendiranju ili kreditiranju sa ciljem obezbeđivanja stručnog kadra za svoje potrebe. Ovi izdaci moraju biti u funkciji rešavanja kadrovskih potreba poslodavca, u protivnom, davanje stipendisti nema povoljan fiskalni tretman. Ugovor ne mora da sadrži odredbu o obaveznom kasnijem zaposlenju stipendiste. Isplata stipendisti koji nije u funkciji rešavanja kadrovskih potreba poslodavca, isplata preko neoporezivog iznosa, kao i isplata stipendije učeniku osnovne škole čiji roditelj ili staralac nije zaposlen kod isplatioca, (ako je roditelj ili staralac zaposlen kod isplatioca ovakvo davanje tretira se zaradom), kao i naknada troškova literature ili kurseva, oporeziva je porezom na druge prihode po stopi od 20%. |
| 17. | Premije za dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koje poslodavac uplaćuje za zaposlene | Do 5.757,00 mesečno | Premije za dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koje poslodavac kao organizator penzijskog plana uplaćuje za zaposlene u skladu sa Ugovorom o penzijskom planu odobrenim od strane Ministarstva za rad u neoporezivom iznosu mesečno po zaposlenom su neoporezive. Na izdvajanja preko neoporezivog iznosa plaća se porez i svi doprinosi (cca 62%). |
| 18. | Premije za kolektivno osiguranje zaposlenih | U celini neoporezivo | Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija. Takve uplate nemaju karakter zarade te je celokupno uplaćen iznos neoporeziv. Koristan tekst: Poreski tretman premija kolektivnog osiguranja koje poslodavac plaća samo za određene kategorije zaposlenih |
| 19. | Izdaci za obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih | U celini neoporezivo | Pod troškovima obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih podrazumevaju se troškovi upisa, školarine, polaganja ispita, udžbenika i druge stručne literature i slično, a ako se radi o stručnom usavršavanju van mesta prebivališta zaposlenog, troškovi mogu obuhvatiti i troškove smeštaja i prevoza. Stručno usavršavanje zaposlenih mora biti u skladu sa potrebama poslodavca, a može se sprovoditi za tekuće potrebe ili potrebe razvoja. Troškovi stručnog usavršavanja trebaju biti predviđeni zakonom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Ovi izdaci su neoporezivi bilo da ih poslodavac plaća direktno obrazovnim ustanovama bilo da ih refundira zaposlenome na osnovu računa i druge verodostojne dokumentacije. |
| 20. | Izdaci za rekreaciju zaposlenih | Od 01. marta 2017. ima tretman zarade | Kada poslodavac za potrebe rekreacije zaposlenih zakupi sportski objekat (sportsku halu, plivalište, fudbalski teren i slično), u skladu sa opštim aktom, pri čemu nisu identifikovani pojedinci ili grupa pojedinaca kao korisnici sportskog objekta, taj izdatak ima tretman rashoda poslovanja, a ne ličnih primanja zaposlenih i na njega se ne plaćaju porezi i doprinosi. - stari stav MF Eventualni PDV u ovim računima ne može se priznati kao prethodni porez. Koristan tekst: Poreski tretman troškova rekreacije zaposlenih (novi stav) |
| 21. | Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću | 11.684,00 po slučaju | Porez na dobitke od igara na sreću ne plaća se na pojedinačno ostvareni dobitak od igara na sreću do navedenog neoporezivog iznosa. |
| R.Br. | OPIS | NAPOMENA O OPOREZIVANJU | NAPOMENA |
| 1. | Neoporezivi iznos zarade zaposlenog | 11.790,00 mesečno | Neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog |
| 2. | Mesečna naknada za ishranu (topli obrok) | Ova primanja čine zaradu pa se na njih plaćaju svi porezi i doprinosi koji se plaćaju na zarade zaposlenih (cca 62%) | Ovo primanje se isplaćuje zaposlenom u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu. |
| 3. | Regres za godišnji odmor | Ovo primanje se isplaćuje zaposlenom u visini i na način (jednokratno ili u mesečnim obrocima) utvrđen opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu. Koristan tekst: Isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora za vreme privremene sprečenosti za rad zaposlenog koja traje duže od 30 dana |
|
| 4. | Terenski dodatak | Ovo primanje se isplaćuje zaposlenom u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu i treba ga razlikovati od naknade troškova smeštaja i ishrane na terenu (koja je u celosti neoporeziva). | |
| 5. | Druga primanja po osnovu radnog odnosa koja nisu izuzeta iz zarade | Druga primanja po osnovu radnog odnosa koja nisu izuzeta iz zarade su: davanja zaposlenima u robi i novcu (isključivo i davanja zaposlenima ženama povodom 8. marta), naknada za odvojeni život, pokloni deci povodom Nove godine i Božića preko neoporezivog iznosa, otpisi zajmova i slično. Ova primanja se isplaćuju zaposlenima u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu. | |
| 6. | Uvećanja zarade (zakonom su propisana minimalna uvećanja, a opštim aktom odnosno ugovorom o radu mogu se predvideti i veća) | Rad na dan praznika (državnog ili verskog) koji je neradni dan – minimalno uvećenje 110% | |
| Rad noću (ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade) – minimalno uvećanje 26% | |||
| Rad u smenama (ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade) – minimalno uvećanje 26% | |||
| Prekovremeni rad – minimalno uvećanje 26% | |||
| Minuli rad – minimalno uvećanje 0,4% za svaku punu godinu radnog staža ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca. Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom. |
| R.Br. | OPIS | NAPOMENA O OPOREZIVANJU | NAPOMENA |
| 1. | Dnevnica za službeno putovanje u zemlji, za zaposlene i preduzetnike | Do 2.236,00 dnevno | Zaposlenom (kod pravnog lica ili preduzetnika) koji provede na službenom putovanju preko 12 sati pripada dnevnica u iznosu koji je predviđen opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Za vreme provedeno na službenom putovanju više od 8, a manje od 12 sati zaposlenom pripada 1/2 dnevnice. Ukoliko je opštim aktom ili ugovorom o radu predviđen iznos dnevnice koji je veći od neoporezivog iznosa, na iznos koji je iznad plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%. Preduzetnik ne može podizati dnevnice veće od neoporezivog iznosa. Troškovi prevoza (po priloženim prevoznim kartama) priznaju se u celini i nisu oporezovani.U slučaju da se za prevoz na službenom putu koristi vlastiti automobil, o visini i oporezivosti naknade videti detaljnije pod rednim brojem 4. ovog pregleda. Troškovi smeštaja (bez obzira na kategoriju objekta za smeštaj) priznaju se u celini, po priloženim računima, i neoporezivi su u celini. |
| 2. | Dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo, za zaposlene i preduzetnike | Do iznosa propisanog Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, a najviše do 50 EUR dnevno. | Do iznosa propisanog Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, a najviše do 50 EUR dnevno, ne plaća se porez. Do 13.10.2015. uredbom su bili propisani različiti iznosi za različite zemlje i različita mesta u njima, od 14.10.2015. propisan je jedinstven iznos od 15 EUR, a od 01.01.2016. taj iznos je najviše 50 EUR dnevno. Za dnevnice do 13.10.2015. bilo je propisano ovako: Za sve države sa područja bivše SFRJ najniži iznos dnevnice je 41 EUR. Propisana dnevnica se umanjuje ako je obezbedjena besplatna ishrana, što znači da izdatke ne snosi poslodavac nego poslovni partner, i to: za sva tri obroka umanjuje se 60%, za obezbeđen doručak 10%, ručak 30% i večeru 20%. Ako su u cenu avionske ili brodske karte, zbog prekida putovanja, uračunati troskovi ishrane i prenoćišta dnevnica se umanjuje za 60%. Za dnevnice od 14.10.2015. propisan je jedinstven iznos dnevnice od 15 EUR, nezavisno od države i mesta putovanja, nezavisno o tome da li jeste ili nije obezbeđena besplatna ishrana. Za dnevnice od 01.01.2016. propisan je iznos dnevnice od 15 EUR, a najviše do 50 EUR. Nepromenjeno ostaje: Dnevnica se obračunava od časa prelaska državne granice u polasku do časa prelaska iste u povratku, odnosno od časa polaska aviona sa poslednjeg aerodroma u Republici do časa povratka na prvi aerodrom. Na celu dnevnicu zaposleni ima pravo za svaka 24 časa provedena van zemlje, i za ostatak vremena duži od 12 časova. Za ostatak vremena od 8 do 12 časova obračunava se polovina dnevnice. Ako je ostatak vremena manji ili putovanje traje kraće od 8 sati zaposlenom bi se sati mogli računati samo za obračun dnevnice u zemlji. Za svako zadržavanje, proputovanje kroz stranu zemlju koje traje duže od 12 sati obračunava se dnevnica utvrđena za tu državu. Troškovi prevoza (po priloženim prevoznim kartama) priznaju se u celini i nisu oporezovani. Troškovi gradskog prevoza sadržani su u dnevnici i ne iskazuju se posebno. U slučaju da se za prevoz na službenom putu koristi vlastiti automobil, o visini i oporezivosti naknade videti detaljnije pod rednim brojem 4. ovog pregleda. Troškovi prenoćišta (bez obzira na kategoriju objekta za smeštaj) priznaju se u celini, po priloženim računima, i neoporezivi su u celini. Ostali troškovi (troškovi pribavljanja putnih isprava, vakcinacije i lekarskih pregleda, izdaci za korišćenje telefona, telegrama, stanografskih i daktilografskih usluga, iznajmljivanje računara) priznaju se u celini. U ostale troškove bi se priznali i izdaci po računu za reprezentaciju (npr. poslovni ručak). Obračun svih nastalih troškova vrši se u roku od 7 dana od dana završetka putovanja. Isplata akontacije za službeno putovanje u inostranstvo kao i dnevnica i naknada drugih troškova u inostranstvu ne može se vršiti u dinarskoj protivvrednosti već mora u valuti, podizanjem valute sa deviznog računa ili prenosm na deviznu štednu knjižicu ili devizni račun lica koje putuje, odnosno koje je putovalo u inostranstvo. |
| 3. | Naknada troškova u javnom sobraćaju (za dolazak i odlazak sa rada) | Do iznosa stvarnih troškova, a najviše do 3.725,00 dinara mesečno | Neoporezivo do cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta, a najviše do neoporezivog iznosa mesečno pojedinačno po svakom zaposlenom. Treba primetiti da se posmatra svaki pojedinačni iznos, za svakog pojedinačno zaposlenog, a ne prosek. Preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%. |
| 4. | Naknada za korišćenje sopstvenog vozila na službenom putu ili u službene svrhe | Do 30% cene jednog litra benzina pomnoženog s brojem potrošenih litara, a najviše do 6.520,00 dinara mesečno | Neoporezivo do 30% cene jednog litra benzina pomnoženog s brojem potrošenih litara, a najviše do neoporezivog iznosa mesečno. Preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%. Licu kome se isplaćuje ova naknada priznaju se izdaci za gorivo. |
| 5. | Naknada troškova smeštaja i ishrane na terenu | U celini neoporezivo | Ako je poslodavac za rad na terenu obezbedio smeštaj i ishranu, zaposlenom se ne isplaćuje naknada po ovom osnovu. Ovu naknadu treba razlikovati od terenskog dodatka koji čini zaradu. U slučaju da zaposleni radi na terenu, ali i svaki dan odlazi i vraća se sa posla, nije ispunjen uslov za ostvarivanje prava na naknadu troškova smeštaja i ishrane na terenu. U ovom slučaju treba razmotriti mogućnost isplaćivanja dnevnica za službeno putovanje u zemlji. Koristan tekst: Poreski tretman naknade troškova smeštaja i ishrane radnika za rad i boravak na terenu |
| 6. | Otpremnina prilikom odlaska u penziju | Ažurira se mesečno | Neoporezivo do iznosa trostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom u RS prema poslednjem objavljenom podatku. Preko neoporezivog iznosa plaća se porez na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. |
| 7. | Otpremnina zaposlenom za čijim radom je prestala potreba | Do najnižeg iznosa koji je poslodavac dužan da isplati | Najniži iznos koji je poslodavac dužan da isplati jeste zbir 1/3 zarade zaposlenog (prosečna zarada zaposlenog isplaćena u poslednja tri meseca) za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Isplata preko najnižeg iznosa oporeziva je porezom na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. |
| 8. | Naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice | Do 65.189,00 po slučaju | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, naknadi troškove pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice. Članom uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog. Isplata preko neoporezivog iznosa oporeziva je porezom na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. |
| 9. | Solidarna pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika | Do 65.189,00 po slučaju | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika. U ovoj pomoći sadržana je i naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice (redni broj 8. ovog pregleda). U odnosu na redni broj 8. ovo je prošireno i na pomoć u slučaju smrti: penzionisanog radnika, roditelja zaposlenog, usvojenika i usvojioca zaposlenog. Isplata preko neoporezivog iznosa oporeziva je porezom na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. |
| 10. | Solidarna pomoć u slučaju smrti drugih članova porodice zaposlenog | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć u slučaju smrti drugih članova porodice zaposlenog. Na ceo isplaćeni iznos plaća se porez na zarade po stopi od 10%. | |
| 11. | Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice | 37.252,00 po slučaju | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć u slučaju duže ili teže bolesti, rehabilitacije ili nastupa invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice. Spomenuti slučajevi obavezno se dokumentuju lekarskom dokumentacijom. Jednom korisniku, pomoć se može isplatiti jednom godišnje po jednom osnovu (vrsti bolesti). Na isplate preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%. |
| 12. | Solidarna pomoć za ublažavanje posledica elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja | U celini neoporezivo | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć za ublažavanje posledica elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja. Isplata se vrši na temelju verodostojne dokumentacije (zapisnik o stanju, nastanku i uzroku štete i procena o visini štete od nadležnog organa). |
| 13. | Jubilarna nagrada | Do 18.624,00 godišnje | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati jubilarne nagrade. Na isplate preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%. Koristan tekst: Poreski tretman jubilarne nagrade |
| 14. | Zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika | Poslodavac, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, može zaposlenima vršiti isplatu zajma za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika i slično. Celokupan iznos zajma je neoporeziv. U slučaju da poslodavac otpiše zaposlenome obaveze po osnovu zajma ili se zajam ne vrati u roku utvrdjenom ugovorom na ovakvo davanje plaća se porez i doprinosi kao na zarade (cca 62%). |
|
| 15. | Pokloni deci zaposlenih do 15 godina starosti povodom Nove godine i Božića | Do 9.313,00 godišnje po detetu | Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, obezbedi poklone deci zaposlenih do 15 godina starosti povodom Nove godine i Božića. Davanje se može izvršiti u robi ili novcu. Neoporezivi iznos se odnosi na kalendarsku godinu. Na davanja ili isplate preko neoporezivog iznosa plaća se porez i svi doprinosi kao na zarade, kao i za isplate deci starijoj od 15 godina (cca 62%). |
| 16. | Stipendije i krediti učenicima i studentima | Do 11.176,00 mesečno | Sa učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta poslodavac može zaključiti ugovor o stipendiranju ili kreditiranju sa ciljem obezbeđivanja stručnog kadra za svoje potrebe. Ovi izdaci moraju biti u funkciji rešavanja kadrovskih potreba poslodavca, u protivnom, davanje stipendisti nema povoljan fiskalni tretman. Ugovor ne mora da sadrži odredbu o obaveznom kasnijem zaposlenju stipendiste. Isplata stipendisti koji nije u funkciji rešavanja kadrovskih potreba poslodavca, isplata preko neoporezivog iznosa, kao i isplata stipendije učeniku osnovne škole čiji roditelj ili staralac nije zaposlen kod isplatioca, (ako je roditelj ili staralac zaposlen kod isplatioca ovakvo davanje tretira se zaradom), kao i naknada troškova literature ili kurseva, oporeziva je porezom na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. |
| 17. | Premije za dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koje poslodavac uplaćuje za zaposlene | Do 5.589,00 mesečno | Premije za dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koje poslodavac kao organizator penzijskog plana uplaćuje za zaposlene u skladu sa Ugovorom o penzijskom planu odobrenim od strane Ministarstva za rad u neoporezivom iznosu mesečno po zaposlenom su neoporezive. Na izdvajanja preko neoporezivog iznosa plaća se porez i svi doprinosi (cca 62%). |
| 18. | Premije za kolektivno osiguranje zaposlenih | U celini neoporezivo | Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija. Takve uplate nemaju karakter zarade te je celokupno uplaćen iznos neoporeziv. Koristan tekst: Poreski tretman premija kolektivnog osiguranja koje poslodavac plaća samo za određene kategorije zaposlenih |
| 19. | Izdaci za obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih | U celini neoporezivo | Pod troškovima obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih podrazumevaju se troškovi upisa, školarine, polaganja ispita, udžbenika i druge stručne literature i slično, a ako se radi o stručnom usavršavanju van mesta prebivališta zaposlenog, troškovi mogu obuhvatiti i troškove smeštaja i prevoza. Stručno usavršavanje zaposlenih mora biti u skladu sa potrebama poslodavca, a može se sprovoditi za tekuće potrebe ili potrebe razvoja. Troškovi stručnog usavršavanja trebaju biti predviđeni zakonom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Ovi izdaci su neoporezivi bilo da ih poslodavac plaća direktno obrazovnim ustanovama bilo da ih refundira zaposlenome na osnovu računa i druge verodostojne dokumentacije. |
| 20. | Izdaci za rekreaciju zaposlenih | U celini neoporezivo Od 01. marta 2017. ima tretman zarade |
Kada poslodavac za potrebe rekreacije zaposlenih zakupi sportski objekat (sportsku halu, plivalište, fudbalski teren i slično), u skladu sa opštim aktom, pri čemu nisu identifikovani pojedinci ili grupa pojedinaca kao korisnici sportskog objekta, taj izdatak ima tretman rashoda poslovanja, a ne ličnih primanja zaposlenih i na njega se ne plaćaju porezi i doprinosi. Eventualni PDV u ovim računima ne može se priznati kao prethodni porez. Koristan tekst: Poreski tretman troškova rekreacije zaposlenih |
| 21. | Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću | 11.344,00 po slučaju | Porez na dobitke od igara na sreću ne plaća se na pojedinačno ostvareni dobitak od igara na sreću do navedenog neoporezivog iznosa. |
