Za informativne potrebe, niže dajemo pojednostavljeni prikaz sličnosti i razlika između preduzetnika i DOO:
Ako vas zanima kako funkcionise otvaranje firme u Srbiji, pogledajte naš drugi članak.
Postupak registracije kod APR-a za preduzetnika je jednostavniji nego za DOO.
Kod registracije delatnosti, promena i gašenja preduzetnik nema obavezu da sačinjava akte dok kod DOO-a postoje takve obaveze, a za osnivački akt DOO-a i njegove promene obavezna je i overa kod državnih organa.
Naknade (takse) kod registracije, promene i brisanja preduzetnika niže su nego kod DOO-a, međutim u oba slučaju takse nisu značajno visoke, i uglavnom ne prelaze iznos od 100 EUR.
Preduzetnik može biti stranac, lice koje nema prebivalište u Srbiji, ali za dalje obavljanje poslovnih aktivnosti mora da dobije boravišnu i radnu dozvolu.
Osnivač DOO može biti i strano fizičko i strano pravno lice. Stranac оsnivač nije dužan da poseduje boravišnu i radnu dozvolu.
U pogledu vlasništva, kroz DOO se lakše realizuju partnerski odnosi, jer preduzetnik predstavlja individuu koja pravno gledano sama snosi sve koristi i posledice nastale iz obavljanja poslovne aktivnosti.
Preduzetnik u poslovnom imenu obavezno ima vlastito ime i prezime, a može i ne mora imati naziv dok DOO u poslovnom imenu ne sadrži prezime i ime osnivača, a obavezno ima naziv.
Gotovo uvek preporučujemo da se izvrši rezervacija naziva (uputstvo), jer ukoliko APR ne odobri naziv propada ceo proces registaracije koji zahteva i vreme i novac.
Kod sedišta i određivanja pretežne delatnosti nema bitnih razlika između preduzetnika i DOO.
Radi poslovanja u mestima izvan sedišta preduzetnik je dužan kod APR registrovati izdvojene prostorije. DOO može organizovati rad poslovnih jedinica bez njihove registracije kod APR-a, osim u slučaju organizovanja ogranka kada je registrovanje kod APR-a obavezno.
Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu, a DOO može imati jednog ili više direktora.
Sve gore navedeno regulisano je odredbama Zakona o privrednim društvima, Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakona o klasifikaciji delatnosti.
Sve navedene propise kao i ostale propise u Srbiji ćete pronaći na našoj stranici – PROPISI.
Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom, neograničeno, a za poreske obaveze i sa imovinom svih punoletnih članova domaćinstva (član 157 Zakona o porezu na dohodak građana).
Osnivač DOO za obaveze DOO odgovara samo upisanim ulozima, a ne odgovara svojom imovinom. Izuzetno, ukoliko osnivač ne poštuje pravilo odvojenosti imovine DOO i lične imovine pa imovinu DOO koristi za lične potrebe, ili namerno ošteti poverioce, tada odgovara svojom ličnom imovinom. (Član 18 Zakona o privrednim društvima – probijanje pravne ličnosti).
DOO kod osnivanja obavezno upisuje i kod APR-a registruje ulog, ali on ne mora biti veći od 100 dinara i naknadno se može povećavati.
Treba imati u vidu da sav uplaćeni novčani kapital u stvari predstavljaju novčana sredstva kojim društvo od prvog dana može da raspolaže tako da ne vidimo razlog da kapital ne bude (znatno) viši od 100 dinara.
Kod preduzetnika ne postoje ulozi, a ulaganja lične imovine u poslovne svrhe ne evidentira se kod APR-a.
Kazne za prekršaje najčešće su za duplo, a u nekim slučajevima i do deset puta manje za preduzetnike nego za DOO.
Za DOO propisuje se kazna za sam DOO i kazna za odgovorno lice u DOO dok se kod preduzetnika propisuje jedinstvena kazna za preduzetnika ili poslovođu.
Preduzetnik može poslovne knjige voditi po sistemu prostog ili po sistemu dvojnog knjigovodstva, dok DOO poslovne knjige mora voditi po sistemu dvojnog knjigovodstva.
DOO i preduzetnici koji se opredele za dvojno knjigovodstvo dužni su finansijske izveštaje predavati i javno objavljivati kod APR-a.
Preduzetnici se mogu opredeliti i prijaviti za paušalno oporezivanje, osim u slučajevima pobrojanim članom 40,stav 2 Zakona o porezu na dohodak građana (npr. trgovina kao delatnost, bilo koja delatnost sa prometom preko 6.000.000,00 din u toku kalendarske godine itd.)
Bez obzira na delatnost, paušalac ne može biti preduzetnik koji je u sistemu PDV-a.
DOO ni u kojem slučaju ne može biti paušalac.
Porez na dobit (dohodak) plaća se na razliku između prihoda i rashoda, odnosno dobit, i kod preduzetnika i kod DOO. Stopa poreza kod preduzetnika je 10%, a kod DOO je 15%.
Prilikom isplate ostvarene dobiti preduzetnik ne plaća nikakav dopunski porez, a DOO plaća 15% poreza na bruto prihod od kapitala.
Preduzetnika na deo dobiti veći od cca 19.000 evra čeka još 10% godišnjeg poreza na dohodak građana, a na deo preko 35.000 evra stopa je 15%, dok ostvarena dobit vlasnika DOO ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.
Ako je osnivač ujedno i direktor kod DOO mora plaćati socijalne doprinose barem na najnižu osnovicu.
Preduzetnik koji prijavi ličnu zaradu ne mora plaćati socijalne doprinose na osnovicu veću od najniže, a ako ne prijavi ličnu zaradu plaća socijalne doprinose na osnovicu koja je jednaka ostvarenem neto dohodku iz poslovanja.
Isplatu lične zarade (minimalne) vidimo kao jedini logičan izbor.
I osnivač DOO koji je ujedno i direktor, i preduzetnik, a koji su negde već zaposleni ne plaćaju doprinos za zdravstvo i nezaposlenost već samo doprinos za PIO.
Za posetioce našeg sajta napravili smo i kalkulator za izračunavanje obaveze za godišnji porez na dohodak građana.
Kod preduzetnika mogu biti radno angažovani članovi porodice bez prijavljivanja, ali samo na zameni opravdano odsutnog preduzetnika (član 89. stav 4. i stav 9. Zakona o privrednim društvima).
Kod DOO članovi porodice osnivača ne mogu raditi bez prijavljivanja.
Preduzetnik može promeniti pravnu formu u DOO, a DOO ne može promeniti pravnu formu u preduzetnika.
Preduzetnik ne može imati statusne promene spajanja, pripajanja, izdvajanja ili podele, a DOO može.
DOO može promeniti vlasnika, a preduzetnik ne može.
Preduzetnik može registrovati privremeni prestanak obavljanja delatnosti, na vremenski ograničen ili neograničen period, a za DOO ne postoji ta mogućnost.
Preduzetnik se može brisati iz registra APR-a uz uslov da je izmirio poreske obaveze, a može imati neizmirene obaveze prema ostalim poveriocima jer preduzetnik za takve obaveze odgovara vlastitom imovinom.
Kod brisanja preduzetnika nema čekanja, preduzetnik se briše danom podnošenja prijave brisanja. DOO se može brisati postupkom likvidacije ili stečaja.
Da bi DOO sproveo postupak likvidacije mora namiriti sve poverioce a u postupku brisanja priložiti i potvrdu Poreske uprave da nema poreskih obaveza. Sam postupak likvidacije traje najmanje četiti meseca.
Brisanje DOO postupkom stečaja je komplikovan, skup i dugotrajan proces izuzev u situacija kada se shodno Zakonu o stečaju – po ubrzanoj proceduri zatvara.
Na gotovo istovetan način preduzetnike i DOO tretiraju propisi o: trgovini, PDV-u, radu, bezbednosti i zdravlju na radu, fiskalnim kasama, platnom prometu te spoljnotrgovinskom i carinskom poslovanju.
Autori: Jovan Šukara, mast. ekon., Marko Šukara, mast.ekon.
Povezani tekstovi:
Povezani kalkulator:
Povezani propisi:
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
