Optremnina ne gubi na aktuelnosti i dan danas. Tome je najviše doprineo period tranzicije i privatizacije u Srbiji. Međutim, aktuelna je i dalje, imajući u vidu reorganizacije i bankrotstva firmi prouzrokovanih recesijom, pandemijom, ratovima, kao i razvojem veštačke inteligencije i robotike.
Naravno, pomislićete da pričam o otpremnini koju dobijaju tehnološki viškovi. Ispravno razmišljate, međutim, otpremnina se ne isplaćuje samo u tom slučaju. Shodno Zakonu o radu (u daljem tekstu: “Zakon”), otpremnina se isplaćuje i zaposlenom prilikom odlaska u penziju. Takođe, otpremnina se može pod određenim uslovima isplatiti i zaposlenom koji zaključuje sporazumni raskid ugovora o radu sa poslodavcem.
Šematski prikaz situacija u kojima se isplaćuje otpremnina
U nastavku teksta obradićemo pojedinačno svaki slučaj isplate otpremnine.
Pre nego što detaljnije obradimo ovo poglavlje, upućujemo čitaoce da ovde saznaju više o pojmu tehnološkog viška i o proceduri koju je poslodavac dužan da primenjuje prilikom otkazivanja ugovora zaposlenima koje je proglasio za “tehnološke viškove”.
Poslodavac je u obavezi da zaposlenom “tehnološkom višku”, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Isplata otpremnine je uslov punovažnosti rešenja o otkazu ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška.
Otpremnina se isplaćuje u visini propisanoj opštim aktom (kolektivni ugovor/pravilnik o radu) ili ugovorom o radu. Međutim, Zakon je propisao da visina otpremnine ne sme biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca. “U radnom odnosu” je namerno boldovano jer ukoliko je zaposleni na primer, obavljao rad kod poslodavca kroz ugovor o privremenim i povremenim poslovima (u daljem tekstu: “PP”) godinu dana, tih godinu dana se neću uzeti u obzir prilikom obračuna otpremnine jer se PP ugovorom ne zasniva radni odnos. Isto važi i u situaciji ako je zaposleni ostvario staž u svojstvu preduzetnika.
Pored toga, za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika (npr. ako se DOO u kome je zaposleni radio, spojio sa drugim DOO) ili ako se promenila pravna forma poslodavca (npr. akcionarsko društvo je promenilo pravnu formu u DOO), kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom (npr. zaposleni je radio u “ćerci firmi” poslodavca 5 godina, te se ovih 5 godina uzimaju u obzir prilikom obračuna otpremnine).
Bitno je istaći da Zakon propisuje da zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
Zakon propisuje da se zaradom koja je merodavna za obračun otpremnine smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Lakše ćete razumeti kroz ovaj primer.
Zaposleni je proglašen tehnološkim viškom kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu bio 20 godina i 3 meseca. Dana 10.06.2024. godine, doneto je rešenje o otkazu zaposlenom. Recimo da je prosečna zarada za maj, april i mart 2024. godine iznosila 75.000 dinara. Taj prosek delimo sa tri jer je propisano da se gleda zbir trećine zarada za svaku godinu rada u radnom odnosu. Tako dobijen iznos, množimo sa punim godinama radnog staža, u ovom slučaju to je 20 godina, višak od 3 meseca ne uzimamo u obzir.
Matematički gledano, formula bi ovako izgledala:
Primenom ove formule na naš primer, zaposlenom bi sledovalo
U pogledu zaposlenih koji odlaze u penziju, važno je naznačiti da je nebitno u koju vrstu penzije odlaze.
Tako da, bilo da zaposleni odlazi u starosnu, invalidsku, prevremenu ili porodičnu penziju, ostvaruje pravo na isplatu otpremnine po ovom osnovu. Bitno je da zaposlenom prestaje radni odnos zbog toga što odlazi u penziju. Ako na primer, zaposleni samo da otkaz i ne navede da se isti daje zbog odlaska u penziju, onda gubi pravo na isplatu otpremnine. Zaposleni izričito mora da ukaže da traži prekid radnog odnosa zbog ispunjenja uslova za penziju. Takođe, zaposleni koji odlazi u penziju, ostvaruje pravo na otpremninu bez obzira koliko je vremena proveo u radnom odnosu kod poslodavca.
Otpremnina koja se isplaćuje zaposlenom po ovom osnovu iznosi najmanje dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, prosečna zarada (bruto) obračunata za mart 2024. godine iznosila je 133.373 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 96.913 dinara.
Ako poslodavac zaposlenom koji odlazi u penziju ne isplati otpremninu, zaposleni može podneti tužbu sa zahtevom za isplatu otpremnine sa sve zateznom kamatom. Pravo na potraživanje otpremnine zastareva u roku od 3 godine.
Zaposlenom koji ostvaruje pravo na otpremninu, bez obzira da li je to pravo ostvario zbog toga što odlazi u penziju ili je dobio otkaz kao tehnološki višak, može biti isplaćen veći iznos otpremnine nego što je predviđen zakonom. Uslov za to je da je opštim aktom (kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu predviđen veći iznos otpremnine.
Zakon ne definiše ovu vrstu otpremnine već je ona plod prakse. Stimulativna otpremnina predstavlja naknadu (novčanu stimulaciju) koja se isplaćuje zaposlenom koji je pristao na zaključenje sporazumnog raskida ugovora o radu. Međutim, da bi poslodavac bio u obavezi da isplati stimulativnu otpremninu, neophodno je da iznos i rok isplate stimulativne otpremnine bude ugovoren, odnosno predviđen sporazumnim raskidom ugovora o radu.
Visinu stimulativne otpremnine, poslodavac i zaposleni određuju sporazumnim raskidom ugovora o radu koji se zaključuje u pisanoj formi.
Šematski prikaz uslova za isplatu otpremnine po navedenim osnovima
Otpremnina (bez obzira o kom slučaju isplate otpremnine je reč), se smatra potraživanjem kojeg se prema Ustavu niko ne može odreći. Zašto? Zato što prema članu 60. Ustava zaposleni uživa pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, a otpremnina predstavlja pravo koje se vezuje za prestanak radnog odnosa. Iz navedenog proizilazi da je izjava zaposlenog koji se odriče svog prava na isplatu otpremnine ništava. Nebitno je da li je izjava data u formi jednostrane pisane isprave ili takva odredba predstavlja sastavni deo ugovora o radu ili drugog sporazuma (na primer sporazumnog raskida ugovora o radu).
Pored toga, ukoliko poslodavac pri isplati otpremnine izvrši obustavu određenog iznosa na ime neisplaćenog zajma ili bilo kog drugog novčanog potraživanja, takvo postupanje poslodavca će biti protivpravno, čak iako se zaposleni saglasio sa takvom obustavom. Naime, prema Zakonu, poslodavac može vršiti obustavu zarade po više osnova, a jedan od osnova je saglasnost zaposlenog. Međutim, otpremnina nema karakter zarade već primanja koje se ne smatra zaradom, pa samim tim, ne može biti predmet obustave niti se zaposleni prema Ustavu može saglasiti sa njenom obustavom.
Iako na prvi pogled odgovor na ovo pitanje deluje lako, moramo razuveriti čitaoce da jednoglasan odgovor na ovo pitanje ne postoji. U prilog tome govori različitost stavova koji je sa jedne strane zauzelo Ministrastvo za rad, a sa druge strane sudovi.
Po stanovištu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, otpremnina se isplaćuje u bruto iznosu.
Sa druge strane, stanovište sudova je da se otpremnina isplaćuje neto iznosu.[15] Ono što je nesporno u celoj ovoj situaciji, jeste da ukoliko je opštim aktom ili ugovorom o radu, propisano da se otpremnina isplaćuje u bruto iznosu, onda poslodavac takvu otpremninu isplaćuje u bruto iznosu.
Autor: Petar Todorović – Spoljni saradnik u advokatskoj kancelariji Drašković
Izvor: Otvorena vrata pravosuđa
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate: