Da li se izdaje račun iz člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost u slučaju uzimanja dobara za poslovne svrhe obveznika PDV, kao i da li se interni računi koje izdaje obveznik PDV za isporuke dobara između svojih poslovnih celina smatraju računima u smislu člana 28. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV?

(Mišljenje Ministarstva finansija iz Biltena MF, br. 430-00-163/2018-04 od 6.9.2018. godine)

Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik PC“, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 4. stav 1. Zakona).

Prema odredbi člana 42. stav 1. Zakona, obveznik je dužan da izda račun za svaki promet dobara i usluga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznik PDV koji vrši promet dobara ili usluga drugom obvezniku PDV dužan je da za izvršeni promet izda račun. Međutim, kada se radi o uzimanju dobara za poslovne svrhe obveznika PDV, koje se ne smatra prometom dobara u skladu sa Zakonom, u tom slučaju ne izdaje se račun iz člana 42. Zakona. Pored toga, ako obveznik PDV za isporuke dobara između svojih poslovnih celina izdaje interne račune, takvi računi, u skladu sa odredbom člana 26. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik PC“, br. 123/12, 86/15 i 52/18), ne smatraju se računima u smislu člana 28. stav 2. tačka 1) Zakona. U internim računima ne iskazuje se PDV.