U slučaju kada fizičko lice koje je član privrednog društva u kojem je zasnovalo radni odnos, tom privrednom društvu da u zakup deo nepokretnosti (kuće u kojoj stanuje i čiji je vlasnik) koji u cilju obavljanja delatnosti privrednog društva bude korišćen kao kancelarijski prostor poslodavca u kome zaposleni radi i ostvaruje redovnu zaradu za svoj rad, naknada koju po osnovu davanja nepokretnosti na korišćenje ostvari to lice ima poreski tretman prihoda od davanja u zakup nepokretnosti. Međutim, ukoliko ta naknada po svojoj prirodi predstavlja naknadu za rad tog zaposlenog, onda ona ima karakter zarade na koju se plaća porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

(Mišljenje Ministarstva finansija iz Biltena MF, br. 011-00-99/2017-04 od 20.3.2017. godine)

Prema navodima i usmenom pojašnjenju zahteva, članovi privrednog društva su fizička lica – roditelj i dve kćerke koje su zaposlene u tom privrednom društvu. Kako bi kćerkama bilo omogućeno da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, u periodu dok su deca u predškolskom uzrastu, svaka radi iz sopstvene kuće, privredno društvo (čiji su vlasnici i u kome su zaposlene) uzima u zakup jedan deo od kuća (u kojoj lica stanuju i čiji su vlasnici) svake od njih, kako bi taj prostor bio pretvoren u kancelarijski prostor u kome će one da obavljaju poslove svog radnog mesta u navedenom periodu i ostvaruju zaradu, i po osnovu korišćenja datog dela nepokretnosti privredno društva im plaća mesečno određeni novčani iznos.

Prema odredbi člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn. i 112/2015 – dalje: Zakon) pod zaradom u smislu ovog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem (član 14. stav 1. Zakona).

Odredbom člana 15. propisano je da je obveznik poreza na zarade fizičko lice koje ostvaruje zaradu.

Odredbom člana 65a stav 1. Zakona propisano je da se prihodima od nepokretnosti smatraju prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti.

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu (član 65b stav 1. Zakona).

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn. i 112/2015) propisano je da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

U slučaju kada fizičko lice koje je član privrednog društva u kojem je zasnovalo radni odnos, tom privrednom društvu da u zakup deo nepokretnosti (kuće u kojoj stanuje i čiji je vlasnik) koji u cilju obavljanja delatnosti privrednog društva bude korišćen kao kancelarijski prostor poslodavca u kome zaposleni radi i ostvaruje redovnu zaradu za svoj rad, naknada koju po osnovu davanja nepokretnosti na korišćenje ostvari to lice ima poreski tretman prihoda od davanja u zakup nepokretnosti.

Međutim, ukoliko ta naknada po svojoj prirodi predstavlja naknadu za rad tog zaposlenog, onda ona ima karakter zarade na koju se plaća porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Ukazujemo da saglasno načelu fakticiteta Poreska uprava u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda koje ostvari fizičko lice, prema njihovoj ekonomskoj suštini, a ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao, saglasno članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016 i 108/2016).