Porez po odbitku na usluge iz inostranstva

Sva pravna lica, preduzetnici koji vode poslovne knjige i fizička lica u sistemu PDV-a prema članu 40. i 41a Zakona o porezu na dobit pravnih lica imaju obavezu plaćanja poreza po odbitku za primljene usluge, tj. na naknade koje nerezidentna pravna lica – pružaoci usluga ostvaruju od rezidentnih.

Od 1. aprila 2018. godine u primeni su tri nove značajne izmene u oblasti poreza po odbitku na prihode nerezidentnih pravnih lica a odnose se na:

  • značajno sužen predmet oporezivanja,
  • rok za plaćanje poreza po odbitku je produžen sa jednog na tri dana od kada je prihod nastao, tj. od kada je isplaćen,
  • ne podnosi se PDPO/S prijava ako se za pruženu uslugu ne plaća porez po odbitku a prema Ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivaja (UIDO).

Naime, bez obzira na navedene izmene i dalje se prema članu 40. ZPDPL porez po odbitku plaća na:

  • dividende i udele u dobiti,
  • autorske naknade, tj. autorska i srodna prava i prava industrijske svojine,
  • zakup nepokretnosti i pokretnosti na teritoriji Republike Srbije,
  • naknade od usluga istraživanja tržišta, računovodsvenih i revizorskih usluga i drugih oblasti iz pravnog i poslovnog savetovanje nezavisno od mesta njihovog pružanja,
  • prihode nerezidentnog pravnog lica po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog i sličnog programa u Republici Srbiji a koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica,
  • prihode svih usluga bez obzira na mesto korišćenja koja potiču iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom (JPPS),
  • prihode po osnovu prometa sekundarnih sirovina i otpada.

Na usluge koje nisu gore pobrojane ne plaća se porez po odbitku.

Uobičajeni postupak u praksi koji bi trebalo primeniti prilikom utvrđivanja obaveze plaćanja poreza po odbitku jeste:

  • utvrđivanje da li je pružalac usluga iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom (JPPS) ili iz zemalja sa kojim je zaključen UIDO ili neke druge države,
  • određivanje vrste prihoda i da li se na isti plaća porez po odbitku,
  • pribavljanje, ukoliko postoje, dokaza o ispunjenosti uslova za primenu poreskog oslobođenja prema UIDO, tj. pribavljanje overenog prevoda potvrde o rezidentnosti za tekuću godinu i potvrdu da je nerezidentno pravno lice stvarni primalac prihoda,
  • određivanje relevantne stope poreza po odbitku,
  • podnošenje, odnosno nepodnošenje PDPO/S prijave,
  • utvrđivanje poreskog dužnika radi internog obračuna PDV-a.

Osnovice i stope preračuna

Osnovica za obračun i plaćanje poreza po odbitku je bruto prihod, odnosno ostvareni prihod nerezidentnog pravnog lica uvećan za iznos poreza po odbitku.

U većini slučajeva je prihod ugovoren u neto iznosu te se na isti primenju sledeći preračuni:

  • ako je stopa 20% bruto prihod = neto × 1.25 (za redovan porez po odbitku + UIDO za dividende)
  • ako je stopa 25% bruto prihod = neto × 1.33333 (zemlje iz JPPS)
  • ako je stopa 5% bruto prihod = neto × 1.05263158 (ukoliko se primenjuje konkretan UIDO)
  • ako je stopa 8% bruto prihod = neto × 1.08695652 (ukoliko se primenjuje konkretan UIDO)
  • ako je stopa 10% bruto prihod = neto × 1.111111 (ukoliko se primenjuje konkretan UIDO)
  • ako je stopa 12.5% bruto prihod = neto × 1.14285714 (ukoliko se primenjuje konkretan UIDO)
  • ako je stopa 15% bruto prihod = neto × 1.17647059 (ukoliko se primenjuje konkretan UIDO)

Interni obračun PDV-a

Interni obračun PDV-a predstavlja još jednu kategoriju koja se vrlo često primenjuje za sve usluge pružene iz inostranstva, naravno, nakon određivanja poreskog dužnika.

Naime, ukoliko nerezidentno pravno lice koje pruža uslugu domaćim pravnim licima nije registrovalo poreskog punomoćnika i ne evidentira se u sistem PDV-a, čime bi postalo poreski dužnik, tada domaće pravno lice postaje poreski dužnik i sastavlja interni obračun PDV-a u kome mora da plati PDV, a istovremeno ga može koristiti kao odbitni, što dakle poskupljuje navedenu uslugu za iznos PDV-a.

Kategorija PDV-a nije direktno uslovljena porezom po odbitku osim u delu utvrđivanja osnovice za interni obračun PDV-a gde i obračunati porez ulazi u osnovicu za obračun PDV.

Treba još napomenuti da se porez po odbitku priznaje kao zavisni trošak nabavke inousluge te se naravno priznaje kao trošak u poreskom bilansu.

Porez po odbitku u praksi – ukratko

Vrlo bitno je napomenuti da je određivanje poreskog tretmana izuzetno kompleksno pitanje i zahtevo široko i duboko poznavanje materije jer u okviru jedne kategorije postoji više podkategorija tumačenja nekih skoro identičnih usluga. Predlog je da raspolažete tačnim infomacijama o ino-usluzi i da se za konkretnu uslugu pronađe relevantno tumačenje. Treba imati u vidu da postoje i razne „mešovite“ usluge gde je potrebno odrediti karakter usluge prema njihovoj suštini.

U praksi, često se isplaćuju nerezidentnim pravnim licima prihodi vezani za:

  • softver za koji se plaća licenca, recimo operativni/aplikativni softver, koji predstavlja autorsku naknadu za koju se plaća porez po odbitku,
  • dodatne/vanredne aktivnosti vezane za sofver za koji se plaća licenca (održavanje, implementacija itd, sitni update i sl.) – ne prestavljaju autorske naknade i ne plaća se porez po odbitku već se oporezuju redovno kao „klasična“ usluga,
  • softver koji se kupuje (prenosom svih prava na softveru), ne oporezuje se kao autorska naknada već se tretira kao kupovina softvera i oporezuje kao „klasična“ usluga iz inostranstva.

Zakup servera u inostranstvu (ne i u Srbiji) i sve aktivnosti vezane za isti zakup predstavljaju još jedno vrlo kompleksno pitanje i prvo je potrebno odrediti da li je isti dat na korišćenje aktivno ili pasivno, u ili van R. Srbije. Pasivno dato korišćenje predstavlja aktivnost gde korisnik vrši ceo rad, (npr. manipulacija fajlova na cloud-u), a server je datost i u tom smislu predstavlja zakup pokretnosti u inostranstvu na koju se ne plaća porez po odbitku. Zakup servera gde strana koja vrši inouslugu između ostalog i manipuliše vašim fajlovima, tj. aktivno pomaže u radu predstavlja redovnu uslugu i takođe se ne obračunava i ne plaća porez po odbitku. Ukoliko se ipak server nalazi u Srbiji, a primalac prihoda je nerezidentno pravno lice tada se oporezuje porezom po odbitku. Takođe softver koji se plaća i koristi za pristup serveru se oporezuje kao autorska naknada porezom po odbitku.

Pružanje tehničkih znanja koja su specifična, zaštićena i predstavljaju „tajni postupak“ bez mogućnosti daljeg distribuiranja predstavlja autorsko delo i obračunava se i plaća porez po odbitku. S druge strane učestvovanje u radu pojedinih lica i deljenje klasičnog znanja kako bi se projekat završio ne spada pod autorsku naknadu i ne obračunava se i ne plaća porez po odbitku.

Usluge reklame, propagande i oglašavanja predstavljaju klasičnu uslugu i ne obračunava se i ne plaća porez po odbitku, međutim ako angažujemo nerezidentno pravno lice da nam vodi marketinšku kampanju i cilju poboljšanja prodaje i slično, tada konkretna usluga spada pod „pravno i poslovno savetovanje“ te se obračunava i plaća porez po odbitku.

U nastavku su dati neki od konretnih primera kategorizacije poreza po odbitku koje treba uzeti sa rezervom u zavisnosti od specifičnosti usluge koju nerezidentno pravno lice pruža (ukoliko nemamo zaključen ili nemamo sve što je potrebno za primenu UIDO):

  • Microsoft – operativni ili aplikativni softver, plaća se licenca i predstavlja autorsko delo, obračunava se i plaća porez po odbitku,
  • Facebook – vrlo često spada pod reklamu i propagandu i ne plaća se porez po odbitku.
  • Google – vrlo često spada pod reklamu i propagandu i ne plaća se porez po odbitku,
  • Instagram – vrlo često spada pod reklamu i propagandu i ne plaća se porez po odbitku,
  • Dropbox – zakup pokretnosti (server) u inostranstvu, ne obračuna se i ne plaća porez po odbitku,
  • Hetzner – zakup pokretnosti (servera) u inostranstvu ili usluga povezana sa istim, ne obračuna se i ne plaća porez po odbitku,
  • WHMCS – zakup pokretnosti (servera) u inostranstvu ili usluga povezana sa istim, ne obračuna se i ne plaća porez po odbitku,
  • Apple – zakup servera (iCloud), ne obračunava se i ne plaća porez po odbitku, može biti ponekad licenca na koju se plaća porez po odbitku,
  • Upwork – kao posrednik, „klasnična“ usluga i ne obračunava se i ne plaća porez po odbitku,
  • Freelancer – kao posrednik, „klasnična“ usluga i ne obračunava se i ne plaća porez po odbitku,
  • Amazon – u većini slučajeva ne obračunava se i ne plaća porez po odbitku,
  • Intuit QuickBooks – licenca za softver, obračunava se i plaća porez po odbitku,
  • Coursera – pružane usluge edukacije zaposlenih, ne obračunava se i ne plaća porez po odbitku,
  • Jetbrains – licenca za značajno tehničko unapređenje softvera, predstavlja autorsko dela i obračunava se i plaća porez po odbitku,
  • FatCow – zakup pokretnosti (servera) u inostranstvu ili usluga povezana sa istim, ne obračuna se i ne plaća porez po odbitku,
  • SurveyMonkey – ako je alat za istraživanje tržišta onda je to verovatno licenca za softver na koji se obračunava i plaća porez po odbitku, a ako vrše za nas istraživanje tržišta tada se obračunava i plaća porez po odbitku,
  • WorldSIM – „klasična usluga“, ne obračunava se i ne plaća porez po odbitku,
  • Razne vrste Plug-in-ova – ako se vrši njihova kupovina ili beznačajna nadogradnja softvera onda nije predmet plaćanja poreza po odbitku, ukoliko predstavlja značajno unapređenje postojećeg softvera za koji se plaća licenca tada je to autorska naknada na koju se obračunava i plaća porez po odbitku.

Autor: mast. ekon. Petar Šukara

Povezani propisi:

Comments