Tzv. “paušalci” su preduzetnici koji su odlučili da ne žele, odnosno nisu u mogućnosti da vode poslovne knjige i koji shodno članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana žele da plaćaju porez (i socijalne doprinose) na paušalno utvrđen prihod.
Dakle, Poreska uprava određuje iznos poreza i doprinosa koje preduzetnik treba da plati bez obzira na njegove stvarne prihode i rashode.
Pravo na ovaj vid oporezivanja imaju preduzetnici koji ostvaraju godišnji promet do 6.000.000,00 dinara kao i novosnovani preduzetnici koji planiraju godišnji promet manji od 6.000.000,00 dinara.
Ipak, shodno Zakonu o porezu na dohodak građana jedan broj preduzetnika ne može da se opredeli za paušalno oporezivanja, jer obavljaju delatnosti za koje nije predviđena takva mogućnost poput trgovine, restorana, reklamiranja i istraživanja tržišta itd (član 40, stav 2).
Ukoliko se u kalendarskoj godini pređe iznos prometa od 6.000.000,00 dinara gubi se pravo na paušalno oporezivanje, podnosi se nova poreska prijava i otpočinje se sa vođenjem poslovnih knjiga.
Gubitak mogućnosti paušalnog oporezivanja moguć je i u slučaju da promet (PDV promet – šta je PDV promet definisano je članom 33, stav 6 Zakona o PDV) u poslednjih 365 dana prelazi 8.000.000,00 dinara.
Primer (pojednostavljen):
Obveznik je jedini promet imao u decembru i iznosio je 4.000.000,00 dinara, što je svakako manji promet od maksimalno dozvoljenih 6.000.000,00 u jednoj kalendarskoj godini.
Naredne kalendarske godine, u mesecu junu obveznik ostvarujte promet od 5.000.000,00 dinara i smatra da tu ne postoji nikakav problem jer u obe kalendarske godine nije prešao limit od 6.000.000,00 dinara.
Međutim, problem je nastao jer je obveznik u prethodnih 365 dana (u ovom slučaju u prethodnih pola godine) imao ukupan promet od 9.000.000,00 dinara što ga po obavezuje da se evidentirate u sistem PDV-a čime između ostalog gubi i pravo na dalje paušalno oporezivanje.
Interesantno je da na primer usluge programiranje pružene inostranim klijentima ne ulaze u promet sa aspekta PDV-a, pa tako može da se dogodi opisana situacija, a da obveznik po tom osnovu nije u obavezi da se evidentira u sistem PDV-a i ne gubi pravo na paušalno oporezivanje.
Obveznici trebaju da obrate pažnju na datum prometa pod kojim se evidentiraju prometi u tzv. KPO knjigu, jer datum prometa nikako nije isto što i datum fakturisanja ili datum naplate potraživanja. Datum prometa predstavlja dan u kome je obveznik završio pružanje usluge.
Manipulacije sa datumom izdavanja računa (datuma fakturisanja) kako bi se ostalo ispod limita od 6.000.000,00 dinara, odnosno 8.000.000,00 dinara prometa su poreski prekršaji ili krivična dela u zavisnosti od iznosa poreskih obaveza koje je obveznik na ovaj način pokušao izbeći.
Kako bi se uverili u to da promet ne prelazi 6.000.000,00 dinara i odobrili paušalno oporezivanje i za narednu kalendarsku godinu iz Poreske uprave često zahtevaju potvrdu iz banke o dugovnom prometu na poslovnom računu. Ovo isto umeju da čini i u slučaju provere poslovanja paušalno oporezovanog preduzetnika u toku same godine.
Ali ovde postoji jedna relativno česta situacija u praksi. Naime, obveznik u toku kalendarske godine dobija uplate na račun u iznosu većem od 6.000.000,00 dinara i Poreska uprava zbog toga osporava pravo na paušalno oporezivanje. Ali, ukoliko se uplate odnose na fakture čiji je promet bio u prethodnoj godini, ili ako su one nastale iz dobijenih donacija, subvencija i sličnih izvora, obveznik i dalje ima pravo na paušalno oporezivanje, jer on time što je imao uplate na tekući račun u toku jedne kalendarske godine u iznosu većem od 6.000.000,00 dinara nije po automatizmu u toj istoj godini ostvario i promet veći od 6.000.000,00 dinara.
Nema vođenja poslovnih knjiga izuzev Knjige ostvarenog prometa, tzv. KPO knjiga čiji je izgled propisan Pravilnikom.
U KPO se evidentiraju izlazni računi i ne postoji bilo kakva druga obavezna evidencija.
Nema dakle ni izrade završnih računa, ni popisa niti bilo čega sličnog. Ovo može da uštedi vreme i energiju, pa i novac koje bi pojedinac, da vodi poslovne knjige, morao da posveti administraciji i računovodstvu. Ovo ne znači da je naša preporuka da paušalci o svojim poreskim i drugim obavezama sami vode računa. Iako je verovatno i to jedna od (makar zamišjenih) prednosti paušala, nažalost, naša su iskustva pokazala da veliki broj ljudi koji samostalno to čine za sebe prave veću štetu nego korist. Na kraju ipak, neka to bude stvar ličnog izbora. Naša agencija naravno, pruža usluge i paušalcima.
Sav novac sa poslovnog računa je na raspolaganju preduzetniku u bilo kom momentu i faktički bilo kom iznosu, osim ukoliko se novac podiže na blagajni gde je limit iznos od 150.000,00 dinara na dnevnom nivou. Mada, ovde se mora napomenuti da je ista mogućnost na raspolaganju i preduzetniku koji vodi poslovne knjige.
Ono bi moglo da sa sobom nosi najmanje poreske opterećenje ukoliko se ispostavi da paušalno oporezivanje zaista predstavlja sa te strane gledano najisplativiju opciju za pojedinca. Kalkulator na našem sajtu sa pratećim uputstvom može Vam biti od pomoći u odlučivanju da li se uopšte isplati iskoristiti mogućnost paušalnog oporezivanja.
Nedostatak paušalnog vida oporezivanja je što poreske obaveze ostaju iste i u slučaju da preduzetnik posluje sa malim ili nikakvim realnim profitom. Dalje, nedostak je i određena nesigurnost koja postoji po pitanju konačnog iznosa poreskih obaveza pre izdavanja konačnog rešenja. Nedostatak je i najčešće relativno skromno procenjena kreditna sposobnost od strane poslovnih banaka.
Paušalci su dakle prepustili državi da im razreže visinu poreza shodno Uredbi o paušalnom oporezivanju i elementima predviđenim tom Uredbom.
Uredba je predvidela grupe poreskih obveznika pa tako npr. IT stručnjaci spadaju u tzv 5. grupu zajedno sa prevodiocima, lekarima i drugim delatnostima.
Za ovu grupu polazna osnovica za oporezivanje predstavlja 120% od prosečne mesečne zarade u Republici, odnosno gradu ili opštini u zavisnosti od činjenice da li je prosečna mesečna zarada u tom gradu ili opštini manja ili veća za više od 10% od prosečne mesečne zarade. Za više detalja u vezi polazne osnovice pogledajte član 4 Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Koliko iznos osnovice iz rešenja može da bude nepredvidiv najbolje ilustruje činjenica da je jedan od elemenata na bazi kojih se računa osnovica za oporezivanje predstavljaju tržišni uslovi koji osnovicu mogu da koriguju od -50% do +100%.
Sav novac na računu je vaš novac. Međutim, postoje slučajevi u kojima je potrebno obratiti pažnju i na poreske obaveze koje nastaju prilikom isplata.
Takva situacija je na primer plaćanje naknade nekim drugim fizičkim licima jer biste u tom slučaju vi kao isplatilac bili u obavezi da obračunate i plati pripadajuće poreze i doprinose, kao i na kupovinu usluga i autorskih naknada iz inostranstva (najčešće su to licence i reklame – na primer za facebook) jer ako to činite kao paušalno oporezovani preduzetnici dužni ste da obračunate i platite PDV.
Kad smo već na temi poslovanja sa inostranstvom treba spomenuti da je korišćenja PayPal servisa u poslovanju sa inostranstvom moguće na potpuno zakonit način. PayPal nalog se povezuje sa poslovnom deviznom karticom, a kada novac želite da koristiti „spuštate ga“ sa PayPal naloga na devizni račun, potom konvertuje u dinare i dalje njime slobodno raspolažete.
– zaseban tekst na temu na ovom linku
Paušalno oporezovani preduzetnici nisu obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana ukoliko su jedini prihodi fizičkog lica, prihodi koji su nastali od obavljanja registrovane delatnosti.
Ovo je slučaj jer se kao iznos zarade koji ulazi u osnovicu za godišnji porez uzima osnovica iz rešenja Poreske uprave umanjena za plaćene poreze i doprinose, a ovaj iznos nije dovoljno visok da bi paušalno oporezovan preduzetnik bio obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana.
Koji drugi prihodi spadaju u dohodak građana regulisano je članom 87 Zakona o porezu na dohodak građana.
Za posetioce našeg sajta napravili smo i kalkulator za izračunavanje obaveze za godišnji porez na dohodak građana.
Autor: Marko Šukara, AKTIVA sistem
Povezani propisi:
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
