Ugovor o dopunskom radu

Ugovor o dopunskom radu je regulisan odredbama člana 202. Zakona o radu gde je propisano da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Osnovni uslovi za zaključivanje ugovora o dopunskom radu su sledeći:

• može ga zaključiti samo zaposleno lice (lice koje je u radnom odnosu u Republici Srbiji po osnovu ugovora o radu), što znači da se ovaj ugovor ne može zaključiti sa nezaposlenim licem, preduzetnikom, penzionerom koji nije u radnom odnosu niti sa licem koji je u radnom odnosu u inostranstvu;
• može se zaključiti samo sa licem koje je zaposleno sa punim radnim vremenom (40 sati nedeljno);
• lice može po ugovoru o dopunskom radu da radi najviše do jedne trećine radnog vremena (najviše 13,33 sati nedeljno);
• mora postojati naknada za obavljanje poslova, pri čemu nije propisana minimalna naknada;
• ne postoji obaveza prijave na CROSO portal po ovom osnovu, ali je zbog moguće kontrole potrebno obezbediti dokaz da lice koje se angažuje po ugovoru o dopunskom radu već ima zasnovan radni odnos sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca (dokaz može biti ugovor o radu ili Obrazac M);
• zaposleni može biti angažovan po ugovoru o dopunskom radu kod više poslodavaca, s time što ukupan zbir sati kod svih poslodavaca na dopunskom radu ne može biti veći od 13,33 sati nedeljno;
• mora biti zaključen u pisanom obliku.

Rad na osnovu ugovora o dopunskom radu predstavlja oblik angažovanja van radnog odnosa.

Ugovor o dopunskom radu može da se zaključi bez obzira na to da li su poslovi za koje se lice angažuje iz delatnosti ili van delatnosti poslodavca.

Obračun poreza i doprinosa

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju član 15., “lice koje ispunjava uslov za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, dužno je da izabere jedan od osnova osiguranja po kome će biti zdravstveno osigurano, odnosno po kome će ostvarivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Odnosno osiguranici ostvaruju pravo prema prioritetno utvrđenom, odnosno izabranom osnovu
osiguranja.” U skladu sa time, ne postoji obaveza obračuna doprinosa sa obavezno zdravstveno osiguranje budući da je lice već osigurano prema ugovoru o radu kod drugog poslodavca.

Ugovorena naknada, prema odredbama člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana, ima karakter drugog prihoda i oporezuje se po stopi od 20% koja se primenjuje na oporezivi prihod koji čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

U skladu sa članom 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje plaća se i doprinos za PIO od 25%.

Prilikom isplate ugovorene naknade po ugovoru o dopunskom radu ne primenjuju se pravila o primeni najniže niti najviše mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Ipak, u slučaju da angažovano lice već plaća doprinose po drugim osnovima i da zbir osnovica doprinosa koji su plaćeni dostigne iznos najviše godišnje osnovice doprinosa, obveznik može podneti zahtev PIO fondu za prestanak obaveze plaćanja doprinosa po osnovu buduće ugovorene naknade u tekućoj godini. Ukoliko lice ispunjava uslove PIO fond na osnovu zahteva izdaje rešenje o prestanku obaveze
plaćanja doprinosa. U tom slučaju se prilikom isplate ugovorene naknade plaća samo porez na druge prihode.

Kalkulator zarade

Autor: AKTIVA sistem

Povezani tekstovi:

• Poresko oslobođenje po osnovu zarade zaposlenih koji su angažovani na poslovima istraživanja i razvoja
• Rad na određeno vreme može da traje i duže od dve godine
• Čuvanje ugovora o radu