(Mišljenje Ministarstva finansija iz Biltena MF, br. 413-00-00023/2018-04 od 8.2.2018. god.)
1. Sa stanovišta poreza na dobit pravnih lica
Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02−dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14−dr. zakon, 142/14, 91/15−autentično tumačenje, 112/15 i 113/17, u daljem tekstu: ZPDPL) propisano je da je osnovica poreza na dobit pravnih lica oporeziva dobit.
Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (u daljem tekstu: MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), odnosno međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom (član 6. stav 2. ZPDPL).
U smislu čl. 7. i 23. ZPDPL, za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi i prihodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha koji je sačinjen u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim rashoda i prihoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.
Prema odredbi člana 27. stav 1. ZPDPL, kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):
- nepokretnosti koje je koristio, odnosno koje koristi kao osnovno sredstvo za obavljanje delatnosti uključujući i nepokretnosti u izgradnji;
- prava industrijske svojine;
- udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti, koje u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP predstavljaju dugoročne finansijske plasmane, osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj, devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac, u skladu sa zakonom, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije;
- investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi.
Kako proizilazi iz sadržine podnetog zahteva, obveznik (osnovan od strane nerezidentnog pravnog lica) proizveo je softver u Srbiji, a zatim je izvršio prodaju istog (softvera) svom osnivaču (nerezidentnom pravnom licu).
Saglasno navedenim zakonskim odredbama, u slučaju kada izvrši prodaju određene imovine − softvera, u konkretnom slučaju, obveznik nije dužan da utvrdi kapitalni dobitak (gubitak) u skladu sa Zakonom, imajući u vidu da se, u tom konkretnom slučaju, radi o prenosu autorskog prava (a ne prava industrijske svojine). S tim u vezi, prihod (odnosno rashod) iskazan po osnovu predmetne transakcije u poslovnim knjigama obveznika (a saglasno propisima o računovodstvu i MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP) priznaje se, kao takav, u poreskom bilansu obveznika (koji se podnosi za poreski period u kojem je prodaja izvršena).
Napominjemo da je obveznik, u konkretnom slučaju, dužan da navedenu transakciju (ostvarenu sa povezanim licem) posebno prikaže u poreskom bilansu koji se podnosi za poreski period u kojem je ista (transakcija) izvršena, i to na način propisan odredbama čl. 60. i 61. ZPDPL i Pravilnikom o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke“ primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima („Sl. glasnik RS“, br. 61/13 i 8/14).
2. Sa stanovišta poreza na prenos apsolutnih prava
Prema odredbi člana 23. stav 1. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava intelektualne svojine.
Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima se prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz člana 23. stav 1. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona (član 25. stav 1. Zakona).
Lice − rezident Republike Srbije obveznik je poreza na prenos apsolutnih prava iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona za prenos ostvaren u Republici Srbiji i van njene teritorije (član 26. stav 1. Zakona).
Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 119/12 i 29/16−odluka US, u daljem tekstu: Zakon o autorskim pravima) propisano je da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.
Prema odredbi člana 2. stav 2. tačka 1) Zakona o autorskim pravima, autorskim delom smatraju se naročito pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.).
Prema tome, kod prenosa uz naknadu računarskog programa (u celini) po osnovu ugovora o prodaji, koji kao prodavac vrši rezident Republike Srbije, plaća se porez na prenos apsolutnih prava, osim u slučaju kad se na taj prenos plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
S tim u vezi, kad se u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost porez na dodatu vrednost u Republici Srbiji ne plaća na promet uz naknadu računarskog programa koji se vrši u inostranstvo, taj prenos prava jeste predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava u Republici Srbiji (nezavisno od toga da li se na taj promet porez na dodatu vrednost u inostranstvu plaća ili ne plaća).
