Ministar finansija predstavio je 31. marta 2020. godine Program ekonomskih mera države za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije (u nastavku: Program mera), uz najavu da će pravni okvir za primenu tih mera biti donet za “desetak dana”. To znači da se tek očekuje donošenje nekoliko uredbi kojima bi trebalo urediti uslove i način primene predloženih mera.
Pre donošenja uredbi nije moguća primena bilo kojeg rešenja koje je okvirno navedeno u Programu mera. Posebno treba imati u vidu da mere koje budu propisane verovatno neće imati retroaktivno dejstvo, što znači da će njihova primena biti moguća tek nakon stupanja na snagu uredbi koje će biti donete.
U oblasti poreza predviđeno je nekoliko mera, uz još jednu napomenu da se mere ne mogu primenjivati dok ne bude doneta uredba koja će bliže urediti uslove i način primene.
Na primer, predviđeno je oslobađanje davalaca donacije od obaveze plaćanja PDV-a po osnovu doniranja dobara (proizvoda ili robe) ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenja građana od bolesti Kovid-19. Međutim, to oslobađanje ne može da važi za promet dobara koji je izvršen npr. danas ili sutra, tj. u momentu kada to poresko oslobođenje još uvek nije propisano. Takođe, nije poznato da li će se poresko oslobođenje odnositi i na promet usluga, da li je reč o poreskom oslobođenju sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili bez prava na odbitak prethodnog poreza itd.
Jedna od mera jeste odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja. Ova mera se odnosi i na odlaganje plaćanja poreza na prihode od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika.
Međutim, skrećemo pažnju na to da ova mera još uvek nije doneta, što znači da poslodavci koji tokom narednih dana budu isplaćivali zarade imaju obavezu obračuna i plaćanja poreza i doprinosa u momentu isplate zarade u skladu sa opštim pravilima. Takođe, tek treba da bude uređen način na koji će se ova mera operativno sprovoditi, u smislu da li će isplatioci prihoda podnositi poreske prijave, ili će se olakšica ostvarivati na neki drugi način.
U oblasti poreza na dobit, Programom mera predviđeno je odlaganje plaćanja akontacije poreza na dobit u drugom kvartalu. Ovo bi trebalo da znači, pod pretpostavkom da uredba o tome bude doneta do polovine aprila, da obveznik poreza na dobit ne mora da plaća akontacije koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna, ali sada nije poznato kada će ove akontacije dospeti za plaćanje.
U oblasti poreza Programom mera nisu predviđene nikakve druge mere, što ne mora da znači da ih neće biti. Naime, prema našim saznanjima razmišlja se i o pomeranju roka za predaju godišnjeg finansijskog izveštaja (rok bi bio tri meseca od momenta ukidanja vanrednog stanja), što bi istovremeno podrazumevalo i pomeranje roka za predaju poreske prijave za porez na dobit pravnih lica.
Drugi set mera odnosi se na direktna davanja u vidu isplate pomoći u visini minimalne zarade (za vreme vanrednog stanja) za preduzetnike, mikro, mala i srednja privredna društva. U slučaju velikih privrednih društava čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada, predviđena je subvencija u iznosu od 50 odsto minimalne zarade.
Jasno je da i ovu meru treba operacionalizovati, što znači da u ovom momentu nije poznato na koji način će biti sprovedena u praksi.
Treći set mera usmeren je na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata. Program predviđa dve mere:
U okviru ostalih mera navedena je direktna pomoć svim punoletnim građanima.
U okviru ostalih mera predviđen je moratorijum na isplatu dividendi do kraja godine, osim za javna preduzeća (slična mera doneta je npr. u Crnoj Gori i još nekim državama), što je mera o kojoj nije bilo reči prilikom predstavljanja Programa mera. Suština je verovatno u tome da subjekti na koje se ta mera bude odnosila neće imati pravo na isplatu dividende svojim osnivačima.
Na kraju, treba imati u vidu da je navedeno i sledeće: “Na podršku ne mogu da računaju oni privredni subjekti koji su tokom varednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajući zaposlene na određeno vreme, kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja, kao i oni koji su privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. marta.” Međutim, nije jasno da li se ovo odnosi na sve ili samo na pojedine mere.
Prema tome, u ovom trenutku najvažnije je razumeti da Program mera tek treba da bude uređen odgovarajućim propisima, što znači da se još uvek ne primenjuje.
Izvor: pktatic.rs
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate: