Bivši zaposleni kojima poslodavac nije prilikom prekida radnog odnosa isplatio dve prosečne zarade otpremninu mogu da traže i kada počnu da primaju penziju.
Arhitekta koji je početkom godine ostvario pravo na penziju i već je uveliko prima, a nije dobio otpremninu od poslodavca, javio se ovih dana našem listu da se raspita da li on i sada, kao penzioner, ima prvo na otpremninu ili ne.
Zna da je sa poslodavcem trebalo da se razduži poslednjeg radnog dana, ali pošto je već prošlo sedam meseci i niko mu ovaj novac više ne pominje, ne zna da li mu je ovo pravo zastarelo ili ne.
Kaže da u projektnom birou u kojem je proveo poslednjih 17 godina neće ništa određeno da mu kažu, a u PIO fondu su mu rekli da je čest slučaj da ih penzioneri upravo ovo pitaju, jer se poslodavci ponašaju kao da ih se ova obaveza ne tiče čim isprate zaposlenog u penziju.
Prema članu 119 Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom pri odlasku u penziju isplati otpremninu najmanje u visini dve prosečne zarade. Pod prosečnom zaradom smatra se prosečna zarada u Republici po poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
Ako se uzme u obzir da je prosečna bruto zarada obračunata za jun 2019. godine iznosila 74. 009 dinara, to je 148.018 dinara.
Ranka Savić, predsednik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije, kaže da odlazak u penziju ni na koji način nije prepreka da neko traži od poslodavca da mu isplatu otpremninu ako to nije uradio na vreme. Jer bivšem zaposlenom to zakonski pripada.
“Ukoliko poslodavac izbegava ovu obavezu, uvek postoji žalba i pravda se potraži na sudu. Pri tome oštećeni sigurno dobija ovaj spor. Ovaj novac je predviđen da pomogne svakom zaposlenom koji odlazi u penziju da ima od čega da živi dok ne dobije prvu penziju. Jer, nekada zbog nepotpune dokumentacije neko mora malo duže da sačeka prvu penzijsku uplatu” – kaže Savićeva.
Nijedan radnik, ističe ona, ne treba da oprosti ovaj dug poslodavcu jer u zbiru to je više od 1.000 evra, što mnogim penzionerima dobro dođe.
“Otpremnina, ukoliko postoji poseban kolektivni ugovor, može da bude i znatno viša od dve prosečne zarade, samo ako je poslodavac spreman, dobro posluje i ima novca da nagradi radnika. A pravo na otpremninu po Zakonu o radu imaju svi zaposleni, bez obzira na to da li odlaze u starosnu, prevremenu ili invalidsku penziju” – kaže Savićeva.
Ako se uzme u obzir da je prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2019. godine iznosila je 74.009 dinara, to je ukupno 148.018 dinara, s tim što taj iznos varira.
Oni koji ispunjavaju uslov da naredne godine odu u penziju trebalo bi poslednjeg dana ove godine da raskinu radni odnos i podnesu zahtev za penziju. Uslovi za penzionisanje menjaju se samo za žene, dok je za muškarce to i dalje 65 godina starosti i najmanje 15 godina radnog staža. Osim u slučaju da se odluče da odu u prevremenu starosnu penziju i doživotno plaćaju penale od 0,34 odsto.
Žene koje naredne godine idu u punu starosnu penziju ne smeju biti mlađe od 62,5 godine i moraju imati najmanje 15 godina radnog staža. One, pak, koje se odluče da na kraju 2019. godine odu u prevremenu starosnu penziju, treba da imaju 57 godina života i 38 i po godina staža.
Izvor: politika.rs
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
