Potpisivanjem IOS-a prekida se rok zastarelosti

Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je izvodom iz otvorenih stavki koji je sačinjen od strane tuženog na dan 31.10.2008. godine i potpisan od strane ovlašćenog lica došlo do prekida roka zastarelosti tužiočevog potraživanja. Od tog momenta, shodno članu 392. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, rok zastarelosti počeo je da teče iznova.

Tačno je da je zastarelost tužiočevog potraživanja nastupila pre nego što je potpisan izvod iz otvorenih stavki dana 30.11.2011. godine a kojim je ponovo konstatovana visina duga tuženog prema tužiocu, a za potraživanje koje među parničnim strankama nije bilo sporno, niti je bilo prigovora vezanih za poslovni odnos iz koga potiče predmetno potraživanje.

Međutim, ovaj sud nalazi da je pogrešan stav prvostepenog suda da je u konkretnom slučaju za potpisivanje izvoda iz otvorenih stavki od 30.11.2011. godine bila neophodna saglasnost predsednika izvršnog odbora tuženog, budući da je predmetnim IOS-om priznata zastarela obaveza, te da lice koje je imalo ovlašćenje da ga potpiše i koje je radilo na mestu pomoćnika predsednika izvršnog odbora za finansije – nije bilo za to ovlašćeno.

Ovo pre svega zato što se ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da se izvodom iz otvorenih stavki potpisanim od strane ovlašćenog lica može prekinuti rok zastarelosti, a da se bez posebnog ovlašćenja ne može priznati zastarela obaveza, s obzirom da su (u odnosu na sistematizaciju poslova i radnih mesta kod tuženog) lica koja su radila na poslovima finansija imala ovlašćenje da potpisuju izvode iz otvorenih stavki. Činjenica da taj isti dokument proizvodi različite pravne posledice odn. da prekida rok zastarelosti ili da priznaje zastareli dug, ne utiče na njegovu validnost.