Porez na dobit u Srbiji i isplata dividende

Na početku ćemo istaći da će ovaj tekst biti u celosti oslobođen citiranja Zakona i drugih pojašnjenja kako bi ostao informativan i razumljiv za čitaoce koji imaju skromnija predznanja na navedene teme.

Istaćićemo samo da su relevantni propisi pre svega Zakon o porezu na dobit pravnih lica, zatim i Zakon o porezu na dohodak građana i potvrđeni biletaralni Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Porez na dobit (porez na rezultat poslovanja) i akontacije poreza na dobit

Dobit je razlika između prihoda i rashoda utvrđena u finansijskom izveštaju društva.

Oporeziva dobit je ovako utvrđena dobit, korigovana na više za poreski nepriznate rashode, odnosno na niže za neoporezovane prihode i najčešće (ne i uvek) ne odudara drastično od dobiti iz finansijskog izveštaja.

Ovako utvrđena oporeziva dobit se oporezuje stopom od 15%.

15% poreza na dobit plaća se, po sadašnjim propisima, najkasnije do 30.06. naredne godine za prethodnu.

U skladu sa iznosom poreza na dobit za prethodnu godinu, u narednoj godini, na mesečnom nivou, plaćaju se i akontacije poreza.

Primer:

Recimo da porez na dobit za 2019. iznosi 30.000,00 jedinica.

Ovaj iznos mora da se plati najkasnije do 30.06.2020, ali do tada mora da se plati i još 5 mesečnih akontacija – 30.000/12 x 5 = 12.500,00.

Akontacije dospevaju na plaćanje do 15-og u mesecu za prethodni mesec.

Zbog promene tržišnih okolnosti društvo može da traži promenu visine akontacije ili njeno ukidanje.

Isplata dividende

Isplata dobiti na lični račun vlasnika firme predstavlja isplatu dividende.

Isplata dividende fizičkim licima (i rezidentima i nerezidentima) se oporezuje 15% na bruto iznos dividende.

U slučaju isplate dividende domaćem pravnom licu ne obračunava se i ne plaća porez na dividendu.

U slučaju isplate dividende stranom pravnom licu primenjuje se stopa od 20%.

Izuzeci od korišćenja ovih poreskih stopa (15% odnosno 20%) prilikom isplate nerezidentim fizičkim i pravnim licima mogu da proisteknu iz Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, kojima se najčešće definišu manje stope poreza na isplatu dividende nego što je to utvrđeno Zakonom o porezu na dobit.

Ovde treba spomenuti da to ne znači da država manje oporezuje nerezidente, već da je pretpostavka (a najčešće i činjenica) da nerezidenti prijavljuju ove prihode od dividende u rezidentnim zemljama, gde oni dalje ulaze u prihode od poslovanja ili na drugi način bivaju dodatno oporezovani.

Primer obračuna poreza na dobit, a potom i poreza na isplatu dividende vlasniku (rezidentu i nerezidentu) fizičkom licu (bez mogućnosti primene Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja):

Na 100.000,00 jedinica (oporezovane) dobiti, posle plaćanja poreza na dobit, ostaje 85.000,00 jedinica:

Kada se vlasnicima isplaćuje dividenda, obračunava se još i plaća 12.750,00 jedinica poreza na dividendu.

Kao što vidimo, do fizičkog lica od inicijalanih 100.000,00 jedinica dobiti dolazi (isplaćuje mu se) neto iznos od 72.250,00 jedinica.

Iznos dividende ne potpada pod prihode oporezovane godišnjim porezom na dohodak građana, te iznos od 72.250,00 jedinice ostaje neto prihod fizičkog lica u celosti raspoloživ za ličnu potrošnju.

Primer obračuna poreza na dobit, a potom i poreza na isplatu dividende vlasniku nerezidentnom pravnom licu (bez mogućnosti primene Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja):

Na 100.000,00 jedinica oporezovane dobiti, posle plaćanja poreza na dobit, ostaje 85.000,00 jedinica:

Kada se vlasnicima isplaćuje dividenda, obračunava se još i plaća 17.000,00 jedinica poreza na dividendu.

Kao što vidimo, do nerezidentnog pravnog lica od inicijalnih 100.000,00 jedinica dobiti dolazi (isplaćuje mu se) neto iznos od 68.000,00 jedinica.

U slučaju potrebe za poreskim savetovanjem u vezi ovih i drugih tema naše usluge stoje Vam na raspolaganju.

Marko
Marko Šukara, AKTIVA sistem

Comments