Poresko oslobođenje za stipendije u visini do 30.000 dinara

Prema sadašnjem zakonskom rešenju neoporezive su samo one stipendije koje ne prelaze 11.741 dinar, a ukoliko ovaj predlog postane deo zakonskog rešenja najviše koristi imaće upravo studenti i Ministarstvo prosvete.

Da li će stipendije čija visina ne prelazi 30.000 dinara biti oslobođene poreza zavisi samo od volje narodnih poslanika, budući da je vlada nedavno uputila Skupštini na usvajanje predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana, saznaje “Politika”.

Prema dosadašnjem zakonskom rešenju neoporezive su samo one stipendije koje ne prelaze 11.741 dinar, a ukoliko ovaj predlog postane deo zakonskog rešenja najviše koristi imaće upravo resorno ministarstvo. Podaci Koalicija za dobročinstvo govore da je tokom 2017. upravo Ministarstvo prosvete platilo poreze na stipendije u iznosu od 15,3 miliona dinara i to samo za one koje isplaćuje po osnovu Zakona o učeničkom i studentskom standardu. Računica pokazuje da bi ukidanjem poreza mogao da se poveća novčani fond i isplate još 182 stipendije. I to je tek manji deo priče, budući da se stipendije isplaćuju na svim nivoima vlasti i prema različitim programskim linijama.

Ova inicijativa je i potekla od Ministarstva prosvete i vladinog Saveta za filantropiju, tačnije Radne grupe za unapređenje pravnog i fiskalnog okvira za davanje za opšte dobro. Ministar Mladen Šarčević izrazio je nadu da će od 1. januara 2020. godine na snazi biti izmenjen zakon.

“Mi smo izašli sa idejom da se poreza oslobode stipendije iz programa „Erazmus plus”, koji podrazumeva razmenu studenata, ali smo sa Radnom grupom došli do zajedničkog rešenja da poreza budu oslobođene sve stipendije čiji iznos ne prelazi 30.000 dinara, bilo da ih dodeljuje država, privatnici ili je reč o stranim studentima koji ovde dolaze u okviru programa razmene” – kazao je za “Politiku” ministar Šarčević.
Praksa oporezivanja stipendija nije uobičajena za zemlje u Evropskoj uniji, naročito ukoliko se one dodeljuju iz državnog budžeta ili iz zajedničkih sredstava EU. Kako objašnjava Veran Matić iz Koalicije za dobročinstvo, inače kopredsednik Saveta za filantropiju, ove novčane nagrade namenjene studentima i učenicima mahom su izuzete od oporezivanja i to bez ograničenja u visini.

“Neoporezivi iznos stipendija u Srbiji je na veoma niskom nivou, predstavlja oko 23 odsto prosečne neto zarade, i najniži je od analiziranih zemalja. U većini država ili nema ograničenja u iznosu koji je oslobođen poreza, ili je njihov minimalni iznos na nivou 40 do 50 odsto prosečne neto zarade. Sledeći ova iskustva, u Srbiji bi minimalni neoporezivi iznos stipendija trebalo da bude od 24.000 do 32.000 dinara” – pojašnjava Matić kako se došlo do predložene cifre.
Na problem oporezivanja stipendija prvi su ukazali privrednici, ocenivši sadašnja rešenja kao nestimulativna. Analiza Koalicije za filantropiju pokazala je da ukidanje poreza ne bi ostavilo velike posledice po budžet kada je reč novcu koji stiže od privatnih stipendija, ali bi studenti i te kako osetili boljitak takvog rešenja.

“Izgubljen prihod od poreza koji su do sada plaćala pravna lica na stipendije bio bi oko 609.000 dinara, dok bi, prema procenama, ulaganja u stipendije što su ih dodeljivale firme i fondacije bila veća za oko 6,3 miliona dinara. Država bi imala neto korist u vrednosti od 5,7 miliona dinara od ove poreske olakšice i to kroz uvećani fond sredstava koja bi pravna lica bila spremna da ulože u stipendiranje studenata i učenika” – ističe Veran Matić.

Studenti i učenici koji primaju stipendije novac koriste za unapređenje kvaliteta života, a za veliki broj njih ova novčana pomoć im omogućava da studiraju. Nažalost, redovne stipendije su niske i često ne mogu da podmire osnovne potrebe, a otežavajuća okolnost je i što isplate kasne.

“Stipendije koje dodeljuje ministarstvo uglavnom se čekaju: u septembru i oktobru se objave rezultati, a prve isplate kreću u decembru. Slična je situacija i sa kompanijama, jer se često odlučuju na jednokratne ili isplate u dve rate. Tada je moguće koristiti samo olakšice za tekući mesec, ali ne i za sve mesečne rate stipendije koje su dospele na naplatu” – pojašnjava naš sagovornik.

Imajući u vidu da Srbija na putu ka EU mora da prilagodi svoje propise evropskim, ukidanje poreza na stipendije bio bi jedan korak bliže briselskom carstvu.

Izvor: politika.rs