Poslodavac može doneti odluku da zaposlenom nadoknadi troškove lečenja u zemlji i inostranstvu, pa se postavlja pitanje da li se na ovakvu vrstu primanja zaposlenog plaćaju porez i doprinosi.
U članu 18. stav 1. tačka 10) Zakona o porezu na dohodak građana stoji sledeće:
“Ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu:
10) novčane pomoći koja služi za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila, kao i dokumentovani troškovi prevoza i smeštaja za potrebe lečenja tog lica;”
U skladu sa navedenim, nisu oporezivi sledeći troškovi:
Stvarni troškovi lečenja odnose se na usluge pružene od strane zdravstvenih ustanova za potrebe lečenja zaposlenog. Dokumentuju se računima zdravstvene ustanove koja vrši lečenje. Isplata novčane pomoći može da se izvrši direktno na račun zdravstvene ustanove ili na račun fizičkog lica.
Takođe, poresko oslobođenje se odnosi i na troškove prevoza (nezavisno od tipa prevoza) i smeštaja za potrebe lečenja (u zdravstvenoj ustanovi, hotelu, privatnom smeštaju i sl.), pod uslovom da postoji adekvatna dokumentacija kojom se dokazuje visina troškova prevoza i smeštaja (račun, priznanica ili drugi dokaz).
Napominjemo da takođe ne postoji obaveza plaćanja doprinosa na ceo isplaćeni iznos novčane pomoći za koji je ostvareno pravo na poresko oslobođenje od obaveze plaćanja poreza na zaradu (član 13. stav 5. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).
Kako ne bi bilo nesporazuma sa Poreskom upravom po pitanju osnova isplate, a samim tim i po pitanju poreskog tretmana takve isplate, neophodno je da poslodavac predvidi ovakvo davanje opštim aktom ili ugovorom o radu. Ono može da bude definisano kao drugo primanje u smislu člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu.
Na osnovu ovako definisanog pravnog osnova za isplatu novčane pomoći za lečenje zaposlenog, neophodno je da se pre isplate donese odluka u kojoj se navodi da se na osnovu odredbe člana 120. stava 1. tačke 4) Zakona o radu, kao i na osnovu odgovarajućeg člana opšteg akta, odnosno ugovora o radu, zaposlenom isplaćuje novčana pomoć za lečenje iz člana 18. stav 1. tačka 10) ZPDG.
Kada je ovako precizno definisan pravni osnov za isplatu novčane pomoći koja služi za lečenje zaposlenog, otklanja se rizik da dođe do zabune između ovog osnova isplate i osnova za isplatu iz člana 18. stav 1. tačka 7) ZPDG – solidarna pomoć za slučaj bolesti.
Iz ugla Zakona o porezu na dobit pravnih lica, članom 9. stav 1. propisano je da se “troškovi zarada, odnosno plata, priznaju u iznosu obračunatom na teret poslovnih rashoda“.
Prema Zakonu o radu, izdaci u vidu novčane pomoći za lečenje, učinjeni zaposlenom, mogu imati karakter zarade, odnosno drugog primanja zaposlenog ili solidarne pomoći koja nema karakter zarade.
Dakle, kako se u ovom slučaju ne radi o solidarnoj pomoći, rashodi po osnovu ovih izdataka imaju karakter zarade i priznaju se u poreskom periodu kada su obračunati.
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
