Član 9. Zakona uzimajući u obzir karakteristike domaćeg tržišta platnih kartica koje kontinuirano raste, kao i njegov sistemski značaj, ublažava rizik koji proizlazi iz dominantne obrade domaćih (dinarskih) kartičnih plaćanja u inostranim platnim sistemima i predstavlja važan segment očuvanja stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji, što je jedan od dva najvažnija cilja NBS.
Pored toga što su platne kartice postale sistemski važne zbog značajnog povećanja njihove upotrebe u poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji, treba imati u vidu da, prema raspoloživim podacima, 97% svih plaćanja korišćenjem lokalno izdatih platnih kartica čine plaćanja u zemlji, a samo 3% plaćanja u inostranstvu. Takođe, 87% domaćih dinarskih kartičnih transakcija obrađuje se u inostranim platnim sistemima, nad kojima institucije Srbije, odnosno NBS nemaju nikakva nadzorna ovlašćenja. U platnom sistemu koji nadgleda NBS realizuje se manje od 15% transakcija u zemlji. Upravo uzimajući u obzir ove okolnosti koje imaju sistemski značaj, članom 9. Zakona je propisano da svaki korisnik platnih kartica mora besplatno dobiti bar jednu karticu čije se transakcije obrađuju u zemlji, pod nadzorom odgovornih domaćih institucija. Uz tu karticu, tom korisniku, na njegov poseban zahtev u pismenoj formi može biti izdata jedna ili više platnih kartica kod kojih se u domaćim platnim transakcijama obrada naloga za prenos izdatih na osnovu njihove upotrebe ne obavlja u platnom sistemu u Srbiji.
Smisao ove odredbe jeste, dakle, u tome da se korisnicima omogući da uvek imaju najmanje jednu platnu karticu nad čijom obradom transakcija postoji efektivan nadzor domaće zakonom odgovorne institucije, odnosno NBS, i time im se garantuje pristup sredstvima na njihovom tekućem računu u slučaju nedostupnosti ili problema u radu sistema nad kojima institucije Srbije nemaju nadzor, niti bilo kakvo pravo uvida u njihovo poslovanje. Zakon o međubankarskim naknadama ima uporište u evropskom zakonodavstvu, odnosno u skladu je sa regulatornim principima i praksom evropskih zemalja koji se odnose na realizaciju transakcija platnim karticama u nacionalnim valutama i obaveze centralne banke da osigura pouzdano funkcionisanje nacionalnog platnog sistema.
Iako trenutno samo transakcije inicirane karticama nacionalne kartične šeme DinaCard ispunjavaju uslov da se obrađuju u platnom sistemu u zemlji, treba imati u vidu da ovaj član zakona ne propisuje obavezno izdavanje i korišćenje bilo kog određenog brenda platnih kartica. Svaki kartični sistem plaćanja koji omogući da se obrada transakcija obavlja u platnom sistemu u Republici Srbiji, ispunjava uslov da se kartica njegovog brenda izdaje uz tekući račun u skladu sa članom 9. stav 1. Zakona.
Zakonom se istovremeno smanjuju troškovi kartičnih transakcija, međunarodnim kartičnim sistemima omogućeno je da posluju u Srbiji pod istim uslovima kao što su to činili pre nego što je Zakon usvojen, a u isto vreme se upravlja sistemskim rizikom platnog sistema u zemlji u skladu sa standardima Evropske unije u ovoj oblasti.
Takođe, ovim zakonom se uređuje poslovanje s platnim karticama u Srbiji, i to po prvi put, na celovit način. Platne kartice su najpopularniji bezgotovinski platni instrument kod nas i njihovom upotrebom je realizovano 57% ukupnog broja bezgotovinskih transakcija tokom 2017. godine, sa rastućim trendom.
Ostale odredbe Zakona primenjuju se od 17. decembra 2018. godine, pri čemu je predviđeno fazno snižavanje međubankarskih naknada u kartičnim transakcijama. Do 17. juna 2019. godine, pružaoci platnih usluga moći će da nude i naplaćuju međubankarske naknade u iznosu ne većem od 0,5% vrednosti izvršene transakcije debitnom karticom, odnosno 0,6% za kreditne kartice. Od 18. juna 2019. godine međubankarske naknade biće ograničene na 0,2% vrednosti izvršene transakcije debitnom karticom, odnosno 0,3% za kreditne kartice, kao što je i u zemljama Evropske unije.
Izvor: Narodna banka Srbije
