Članom 64. st. 1-3. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje – u daljem tekstu: Zakon), propisano je da zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta, kao i da zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
Takođe, st. 4. i 5. navedenog člana Zakona uređeno je da odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena, kao i da se vreme odmora iz st. 1-3. Ovog člana uračunava u radno vreme.
Članom 65. stav 2. Zakona uređeno je da odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.
Članom 121. st. 1-4. Zakona propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.
Članom 3. Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade („Službeni glasnik RS“, br. 90/14 i 44/18 – dr. zakon) utvrđeno je da obračun zarade i naknade zarade koji se dostavlja zaposlenom sadrži časove rada i časove odsustava sa rada po bilo kom osnovu (opravdano, neopravdano), kao i druge podatke od kojih zavisi iznos zarade, koje je poslodavac u obavezi da popuni.
Imajući u vidu navedeno, kao i da je Zakonom utvrđeno da se zarada zaposlenog obračunava za rad i vreme provedeno na radu, poslodavac će na osnovu evidencije o prisutnosti vršiti obračun zarade za vreme za koje je zaposleni bio prisutan na radu i naknadu zarade u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate: