Objavljeni kriterijumi prema kojima će se utvrđivati da li neko može biti angažovan kao paušalac

Vlada Srbije najavila je nova zakonska rešenja koja će od 1. januara 2020. uređivati oblast angažovanja paušalaca. Najavljene izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje sadržaće i test samostalnosti preduzetnika paušalaca, kao i s tim povezan paket poreskih olakšica.

Na izradi novog paketa mera olakšica koje će pratiti test samostalnosti učestvovali su Inicijativa Digitalna Srbija i Vojvođanski IKT klaster.

Test se sastoji od devet kriterijuma, a kako se navodi, reč je o nacrtu koji nije prošao nikakvu formalnu proceduru, pa su samim tim moguće izmene do usaglašavanja Zakona u Narodnoj skupštini.

Član 85. predviđa proveru poslovnog odnosa preduzetnika i nalogodavca, i to po sledećim kriterijumima:

  1. Radno vreme, odmor i odsustva paušalca.
  2. Korišćenje prostorija za rad klijenta i obezbeđivanje materijala za rad.
  3. Da li klijent određuje način rada paušalcu.
  4. Da li je paušalac dobio angažovanje nakon javnog oglasa za posao koji je nalogodavac postavio.
  5. Da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi.
  6. Da li 70% prihoda dolazi od jednog klijenta.
  7. Poslovni rizik, odnosno da li ga preuzima kompanija ili paušalac.
  8. Zabrana rada sa drugima.
  9. Broj radnih dana u toku jedne godine. (130 ili više radnih dana u toku 12 meseci)

Nacrt izmenjenih članova Zakona o porezu na dohodak građana

Milan Šolaja iz Vojvođanskog IKT klastera rekao je za eKapiju da je angažman ljudi kroz ugovore sa preduzetnicima problematika koja postoji i na Zapadu i u Americi.

“Na Zapadu angažovanje ljudi kroz ugovor sa preduzetnikom forsiraju poslodavci, a kod nas to traže zaposleni. Kompaniji je često svejedno da li će da isplati neku cifru kao bruto platu ili po fakturi. Međutim, oni koje angažujemo žele da to bude kroz ugovor sa preduzetničkom radnjom, jer njima ostaje više neto zarade” – kaže Šolaja.

Pojedine firme se ipak nisu odlučivale za takav vid angažovanja zaposlenih, te se stvarao neravnopravan odnos u poslovanju.

“Ovo je manje više bilo u nekoj sivoj zoni, mislim da je čak Poreska krenula da obrađuje pojedine slučajeve i Vlada Srbije je htela da uvede neka pravila. Mi smo se odazvali pozivu da učestvujemo u tom procesu” – kaže Šolaja i dodaje da kada je Vlada izašla sa predlogom testa samostalnosti i najavila uvođenje od januara 2020. godine, Inicijativa Digitalna Srbija i Vojvođanski IKT klaster skrenuli su pažnju da bi uvođenje uticalo na konkurentnost domaće IT zajednice.

“Postoji veliki broj malih kompanija koje ne bi mogle da “prežive” tako drastičan rast troškova kada bi morali sve angažovane kao paušalce da prime u stalni radni odnos. Zato smo predložili ove podsticaje da svi koji prevedu te ljude u radni odnos ostvaruju pravo na povlastice, odnosno podsticaje na novozaposlene i to 70% na sve poreze i doprinose u prvoj godini, 65% u drugoj i 60% u trećoj godini” – kaže Šolaja.

Nebojša Đurđević, direktor Inicijative Digitalna Srbija kaže da je bilo očekivano da će paket mera izazvati oprečne reakcije.

“Kao što smo očekivali, paket mera koji je u ponedeljak najavila Vlada Srbije izazvao je podeljene reakcije u IT sektoru jer će, pored drugih sektora, i kompanije u ovoj industriji osetiti efekte predstavljenih zakonskih izmena. Angažovanje preduzetnika je godinama izazivalo oštre podele u IT industriji koje do sada nisu prevaziđene. Upravo zato, suočeni sa činjenicom da će uvođenje testa samostalnosti uticati i na IT sektor, Inicijativa Digitalna Srbija i Vojvođanski IKT klaster su se odazvali pozivu države da daju svoje mišljenje u vezi sa planiranim merama. Vlada Srbije je usvojila naš predlog podsticajnih mera i odlučila da ga primeni istovremeno sa testom samostalnosti” – kaže Đurđević.

Đurđević ističe da će podsticajne mere sprečiti nagle i negativne finansijske efekte izazvane uvođenjem testa samostalnosti, te olakšati prelazak na novi sistem koji je najavljen – kako kompanijama, tako i samim preduzetnicima.

“Važno je istaći da će u tranzicionom periodu finansijski efekat na kompanije koje su ranije angažovale preduzetnike, a sada se odluče da ih zaposle, biti minimalan, pa ne očekujem da će novozaposleni osetiti osetnu promenu u neto zaradi, a ostvariće dodatna prava koja slede iz ugovora o radu. U razvoju predloga rešenja olakšica, posebno smo se posvetili tome da svaki preduzetnik koji pređe u redovni radni odnos ove mere “nosi sa sobom”, bez obzira na to koliko često bude menjao poslodavca tokom naredne tri godine. Pristup ovakvom kadru uz olakšice imaće sve kompanije koje rastu, nezavisno od toga da li su prethodno angažovale preduzetnike za obavljanje osnovne delatnosti. Ako gledamo celo tržište rada u IT, paket olakšica će adresirati distorzije u sektoru i u narednom periodu dovesti do uspostavljanja jednakih uslova na tržištu” – smatra Đurđević i dodaje da će Inicijativa Digitalna Srbija nastaviti da Vladi Srbije sugerišemo sistemska podsticajna rešenja koja će podržati dalji razvoj IT industrije i povećanje njene konkurentnosti na svetskom tržištu nakon isteka ovih privremenih podsticajnih mera.

“Očekujemo da već početkom sledeće godine krenemo u razvoj dodatnih mera koje ćemo predložiti Vladi” – kaže Đurđević.

Šolaja iz Vojvođanskog IKT klastera takođe da smatra da su ove mere dobro prelazno rešenje, ali da je neophodno raditi na konačnom rešenju.

“Bolje je imati bilo kakva pravila nego nikakva. Imamo uveravanja od Vlade da ćemo već od 1. januara početi da radimo da konačnom rešenju” -zaključuje Šolaja.

Podsetimo, radna grupa za unapređenje paušalnog oporezivanja, koju je Vlada formirala krajem 2018. nije učestvovala u formulaciji predloženih rešenja.

Izvor: ekapija.com

Comments