Ispravka i otpis potraživanja u poslovnim knjigama

Vršenjem obaveznog popisa na kraju poslovne godine u delu nematerijalne imovine, vrši se i popis potraživanja od kupaca. Na osnovu izveštaja popisne komisije, a uvažavajući MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i Pravilnik za mikro i druga pravna lica neophodno je iskazati procenjenu naplativu vrednost potraživanja.

Tako član 21, stav 6 Pravilnika glasi: Kratkoročna potraživanja procenjuju se po nominalnoj vrednosti, umanjenoj indirektno za procenjeni iznos verovatne nenaplativosti potraživanja, a direktno ako je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana. Svrha popisa je dakle utvrđivanja stepena naplativosti potraživanja i eventualno obezvređenje potraživanja kroz:

1. ispravku vrednosti potraživanja – indirektni otpis;
2. brisanje potraživanja iz poslovnih knjiga – direktni otpis.

Indirektni otpis

Indirektni otpis se koristi u slučaju kada se ne odustaje od naplate potraživanja, ali realno stanje ukazuje na to da potraživanje u jednom delu ili u celosti može biti nenaplativo.

Indirektno se može otpisati celokupno potraživanje ili deo potraživanja (npr. 50% od celokupnog iznosa potraživanja od kupca) u zavisnosti od računovodstvene procene.

Indirektni otpis se knjiži stavom 585/209, a trošak iskazan po osnovu indirektnog otpisa, pod uslovom da je od roka za naplatu do kraja poreskog perioda proteklo najmanje 60 dana, u celosti se priznaje u poreskom bilansu godine u kojoj je ispravka proknjiženja.

Ukoliko bi se ispravljeno potraživanje naplatilo u nekoj od narednih godina, ta naplata bi se knjižila stavom 241/204, odnosno 209/685.

Kao što vidimo evidentira se kao prihod za koji ne postoje dalje korekcije u poreskom bilansu (ukoliko je trošak ispravke vrednosti bio prethodno priznat u poreskom bilansu).

Treba obratiti pažnju na naplatu ispravljenih potraživanja pre dana odobrenja finansijskih izveštaja, jer u tom slučaju treba stornirate knjiženja i takva ispravka vrednosti se naravno ne priznaje u poreskom bilansu.

Direktni otpis

Direktan otpis se koristi samo kada je potpuno izvesno da potraživanje neće biti naplaćeno (prošao rok zasterelosti, preduzeće je brisano iz registra APR-a i slično).

Ukoliko se direktan otpis vrši nad potraživanjem koje nije prethodno ispravljeno, računovodsteni stav glasi 576/204.

Ukoliko se vrši direktan otpis ranije ispravljenog potraživanja takva promena knjiži se stavom 209/204. Na ova knjiženja treba posebno obratiti pažnju jer nema knjiženja prihoda ili rashoda, a moguća je korekcija u poreskom bilansu o čemu će dalje biti više reči.

Na teret rashoda nastalih direktnim otpisom priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja pod uslovom:

1. da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika;
2. da su ta potraživanja u knjigama poreskog obveznika otpisana kao nenaplativa;
3. da poreski obveznik pruži dokaze:
   • da su potraživanja utužena,
   • da je pokrenut izvršni postupak radi naplate potraživanja, ili
   • da su potraživanja prijavljena u likvidacionom ili stečajnom postupku nad dužnikom.

Potrebno je ispuniti sva 3 uslova kumulativno. Treći uslov je ispunjen ako je ispunjen jedan od tri uslova/radnje.

Na teret rashoda priznaje se i otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja koja su obuhvaćena finansijskim restrukturiranjem, sprovedenim na način propisan zakonom koji uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, kao i unapred pripremljenim planom reorganizacije, koji je potvrđen pravosnažnim rešenjem donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Takođe, na teret rashoda priznaje se i otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja (koja su bila uključena u prihode i otpisana kao nenaplativa) pod uslovom da su troškovi utuženja pojedinačnog dužnika veći od ukupnog iznosa potraživanja od tog dužnika.

Trenutno troškovi utuženja za fizička lica i preduzetnike su oko 1.900,00 dinara, a za privredna drušva 3.900,00 dinara.

Sva otpisana, ispravljena i druga potraživanja koja su priznata kao rashod, a koja se kasnije naplate ili za koja poverilac povuče tužbu, predlog za izvršenje, odnosno prijavu potraživanja, u momentu naplate ili povlačenja tužbe, predloga za izvršenje, odnosno prijave potraživanja, ulaze u prihode poreskog obveznika.

Sva otpisana, ispravljena i druga potraživanja koja nisu priznata kao rashod, a koja se kasnije naplate, u momentu naplate ne ulaze u prihode poreskog obveznika.

Napomena:

Menica shodno Zakonu o izvršenju u obezbeđenju predstavlja izvršnu ispravu, te ukoliko naplata potraživanja menicom nije uspela direktnu ispravku potraživanja je moguće priznati kao trošak u poreskom bilansu.

Direktan otpis prethodno indirektno otpisanih potraživanja

Knjiži se stavom 209/204.

Trošak otpisa već je knjižen u godini kada je vršen indirektan otpis, pa u godini u kojoj se knjiži direktan otpis nema evidentiranja troška.

Na ovakve slučajeve treba posebno obratiti pažnju jer je moguće da korekcija u PB izostane jer se računovodstvena promena ne evidentira kroz klasu 5.

Kada je korekcija u PB neophodna pokazaćemo na sledećem primeru:

U 2015. izvršen je indirektan otpis u iznosu od 15.000,00 dinara.

Tada je on knjižen stavom 585/209 i trošak je priznat u PB jer je do kraja poreskog perioda prošlo duže od 60 dana od roka za naplatu.

U 2016. godini isto potraživanje je direktno otpisano stavom 209/204, a da prethodno nisu uspunjena 3 kumulativna uslova. Upravo zbog toga je sada neophodno iznos od 15.000,00 dinara u PB evidentirati na rednom broju 40 i za taj iznos uvećati oporezivi rezultat.

Autor: AKTIVA sistem

Povezani propisi:

• Zakon o porezu na dobit pravnih lica
• Zakon o obezbeđenju i izvršenju
• Pravilnik za mikro i druga pravna lica
• MSFI za MSP
• MRS na stranici