Freelancer - Preduzetnik - "Paušalac"

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, broj 24/01…7/17, u daljem tekstu: Zakon) obveznici poreza na dohodak građana su rezidenti Republike Srbije za dohodak ostvaren u zemlji, kao i za dohodak ostvaren u inostranstvu. Rezident Republike Srbije je svako fizičko lice koje u Srbiji ima prebivalište i centar svojih poslovnih i životnih interesa ili na teritoriji Srbije boravi 183 i više dana sa prekidima ili neprekidno u jednoj kalendarskoj godini.

Takođe, obveznici su i nerezidenti Republike Srbije za dohodak ostvaren na njenoj teritoriji. (član 7) Porez na dohodak građana može da se obračuna i plati:

  • po odbitku,
  • po rešenju nadležnog poreskog organa
  • samooporezivanjem.

Samooporezivanjem se utvrđuje i plaća:

  • porez na prihode od samostalnih delatnosti preduzetnika koji vode poslovne knjige,
  • porez na prihode koje fizičko lice ostvari iz inostranstva, kod diplomatskog ili konzularnog predstavnštva, međunarodne organizacije i slično. (član 100a)

U ovom tekstu pokušaćemo da objasnimo obračun poreza i doprinosa na primanja koja fizička lica ostvare iz inostranstva, kao i prednosti i nedostatke registovanja privredne delatnosti.

freelancer

1. Poreski tretman uplata iz inostranstva

Razvoj informacionih tehnologija, savremeni vidovi telekomunikacionih veza doveli su do brže razmene informacija i veće povezanosti ljudi širom sveta. Kao posledica navedenog, sve je veći broj fizičkih lica koja, bez registrovanja delatnosti, putem interneta pružaju razne vrste usluga nerezidentnim pravnim i fizičkim licima. Usluge koje se pružaju preko interneta su brojne, a najčešće su usluge razvoja softvera, prevođenja, držanje časova stranih jezika, konsaltinga, promocije i drugo.

Često se postavlja pitanje da li fizičko lice može da obavlja neregistrovanu delatnost i po tom osnovu ostvaruje naknadu. Fizičko lice može da pruža usluge inostranim licima, bez registrovanja delatnosti samo u slučaju da ima zaključen ugovor o radu, delu i slično. U suprotnom, smatra se da fizičko lice obavlja rad na crno, a to se naravno smatra krivičnim delom.

Poslednjih godina, u Srbiji je primetan porast prihoda koja fizička lica ostvaruju iz inostranstva po različitim osnovama. Informisanost fizičkih lica o njihovim poreskim obaveza koja nastaju u momentu priliva je još uvek na niskom nivou. U većini slučajeva, fizičko lice po prijemu priliva ne prijavi prihod Poreskoj upravi i ne plati poreze i doprinose. Za sada, nadležni poreski organi ne kontrolišu navedena lica, međutim, kako se svakog dana povećava broj lica koja posluju sa inostranstvom, pitanje je vremena kada će država početi da kontroliše plaćanje poreskih obaveza.

Za izvršene usluge fizička lica od primaoca usluge primaju određenu naknadu koja je utvrđena ugovorom. Kako je reč o nerezidentnim isplatiocima, u momentu isplate naknade, sa aspekta zakonodavstva Republike Srbije, ne postoji obaveza isplatioca da obračuna i plati pripadajuće poreze i doprinose, već obavezu obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa snosi samo fizičko lice, odnosno primalac prihoda.

Svako fizičko lice koje je ostvarilo prihod iz inostranstva u obavezi je da u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, samooporezivanjem, izvrši obračun poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, podnese poresku prijavu – PP OPO i plati utvrđenu obavezu. (član 2 Pravilnika o poreskoj prijavi o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu, odnosno drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika).

Polaznu osnovicu za obračun poreza i pripadajućih doprinosa predstavlja dinarska protivvrednost ostvarene naknade iz inostranstva (naknada *srednji kurs NBS na dan prijema naknade).

Važno je napomenuti da je prilikom obračuna poreskih obaveza potrebno voditi računa koja vrsta naknade je ugovorena, bruto ili neto.

Neto naknada podrazumeva da je za navedenu isplatu u inostranstvu već obustavljen određeni iznos poreza i socijalnih doprinosa. Ukoliko je ovo slučaj potrebno je obratiti pažnju na obračun poreza i socijalnih doprinosa na ostvareni prihod iz inostranstva. Naime, u skladu sa propisima, porezi i socijalni doprinosi u Republici Srbiji uvek se obračunavaju na bruto naknadu, a kako su isti već plaćeni u nekoj drugoj zemlji, potrebno je utvrditi da li postoji oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa u Srbiji. Prilikom obračuna, potrebno je uzeti u obzir Zakon, kao i međunarodne ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i međunarodne sporazume o socijalnom osiguranju.

freelancer2

Ukoliko je pak ugovorena bruto naknada, što je najčešći slučaj, potrebno je u skladu sa ostvarenom vrstom prihoda, utvrditi odgovarajuća poreska oslobođenja, odnosno % normiranih troškova.

Na primer, ukoliko je prihod ostvaren po osnovu ugovora o delu, poreska osnovica se utvrđuje tako što se od bruto prihoda oduzme 20% normiranih troškova i na tako dobijenu osnovicu se obračuna porez. Ukoliko je pak reč o autorskoj naknadi normirani troškovi se utvrđuju u zavisnosti od vrste učinjenog dela, pa se i sami iznosi poreskih umanjenja razlikuju (član 56 Zakona).

Na prihode ostvarene iz inostranstva, fizička lica su obavezna da obračunaju i plate porez u iznosu od 20%. Pored poreza, lica su obavezna da obračunaju i plate doprinose za socijalno osiguranje i to:

  • 26% za doprinos za PIO – ukoliko je fizičko lice u radnom odnosu ili
  • 26% za doprinos za PIO i 10,3% doprinos za zdravstveno osiguranje – ukoliko je fizičko lice nezaposleno.

Tabela1: Primer obračuna poreza i doprinosa na naknadu po osnovu ugovora o delu

1. Bruto prihod 122.170,40
2. Normirani troškovi (20%) 24.434,08
3. Poreska osnovica (1 – 2) 97.736,32
4. Porez (20%) 19.547,26
5. Osnovica za doprinose (3) 97.736,32
6. Doprinos za PIO (26%) 25.411,44
7. Doprinos za zdravstvo (10,3%) 10.066,84
Ukupno za uplatu (4 + 6 + 7) 55.025,54

Kalkulator za obračun poreza i doprinosa

Na osnovu navedene tabele, možemo uočiti da je poresko optereće za primljene uplate iz inostranstva prilično visoko. Oko 50% primljene naknade za izvršene usluge potrebno je uplatiti za poreze i doprinose. Navedeni procenat je malo manji, oko 40%, ukoliko je fizičko lice u radnom odnosu.

Međutim, prilikom ostvarivanja određenih vrsta prihoda, kao što su prihodi od kapitala, zakupa pokretnih i nepokretnih stvari, nema obaveze obračuna i plaćanja socijalnih doprinosa, već fizičko lice obračunava i plaća samo porez.

Nakon obračuna poreza i doprinosa, fizičko lice je u obavezi da elektronskim putem podnese poresku prijavu PP OPO, kao i da po dobijanju poziva na broj (BOP) izvrši uplatu utvrđenog iznosa. U slučaju kašnjenja u podnošenju prijave i plaćanju obaveza, poreski obveznik je dužan da obračuna i plati propisanu kamatu.

Za ostvarene prihode, na koje su obračunati socijalni doprinosi, fizičko lice je dužno da nadležnoj filijali Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje podnese obrazac MUN. Uz navedeni obrazac neophodno je priložiti ugovor po osnovu kojeg ste ostvarili prihod, fotokopiju lične karte i dokaz o uplati doprinosa.

Bitno je istaći da svi prihodi koje fizičko lice ostvari iz inostranstva ulaze u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.

Pružanje usluga u inostranstvu, bez registrovanja samostalne delatnosti, kao što vidite sa sobom nosi značajna poreska i administrativna opterećenja.

Ono gotovo uvek ne predstavlja najpovoljniji oblik oporezivanja za samo fizičko lice.

Sva fizička lica, koja kontinuirano ostvaruju prihode iz inostranstva, trebalo bi da registruju samostalnu delatnost. Za koji oblik oporezivanja, paušalnog ili samooporezivanje (vođenje poslovnih knjiga), će se opredeliti zavisi od niza faktora. Pokušaćemo da u daljem tekstu, prikažemo razlike između navedenih oblika oporezivanja.

2. Paušalno oporezivanje ili samooporezivanje?

Preduzetnici imaju pravo na paušalno oporezivanje, izuzev preduzetnika koji:

  1. koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;
  2. koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
  3. u čiju delatnost ulažu i druga lica;
  4. čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara;
  5. koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Paušalno oporezivanje predstavlja oblik oporezivanja u kome se porezi i doprinosi plaćaju na paušalno utvrđen prihod. Naime, Poreska uprava na osnovu zahteva poreskog obveznika rešenjem utvrđuje visinu poreza i doprinosa koje će se plaćati tokom godine (akontacije) bez obzira na visinu prihoda koju će obveznik ostvariti u toku godine.

Preduzetnici koji se opredele za ovakav oblik oporezivanja nisu dužni da vode poslovne knjige, već da prate promet u toku kalendarske godine kroz knjigu o ostvarenom prometu (KPO knjigu).

Visina paušalno utvrđenog prihoda zavisi od vrste registrovane delatnosti, odnosno grupe u koju je paušalni preduzetnik razvrstan. Naime, u zavisnosti od vrste delatnosti, profitabilnosti i obima prometa, paušalci se razvrstavaju u sedam grupa i u skladu sa tim se vrši i oporezivanje.
(Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti)

Na primer, preduzetnik koji se registrovao za obavljanje delatnosti računarskog programiranja pripada V grupi. Mesečna osnovica za obračun poreza i doprinosa za programere u Novom Sadu trenutno iznosi oko 58.000,00 dinara. Ukupna mesečna obaveza za poreze i doprinose iznosi oko 28.000,00 dinara.

Potrebno je naglasiti da se ne može sa sigurnošću reći kolika će biti visina paušalno određenih poreza i doprinosa za tekuću godinu. Njihova visina ne bi trebalo da odstupa više od 10% u odnosu na visinu paušalno utvrđenih obaveza za prethodnu godinu, međutim to ne mora uvek biti slučaj.

Prednosti paušalnog oporezivanja:

  • ne postoji obaveza vođenja poslovnih knjiga, a samim tim ne postoji ni obaveza angažovanja knjigovođe,
  • ne postoji obaveza praćenja troškova, već samo prihoda,
  • niski troškovi administracije.

Nedostaci paušalnog oporezivanja ogledaju se u tome da je iznos poreskih obaveza koje morate da platite svaki mesec fiksan. Naime, bez obzira na visinu prihoda koju ostvarite u toku meseca iznos poreza i doprinosa je isti, pa čak i u situacijama kada niste ostvarili prihod u toku meseca morate platiti utvrđene mesečne akontacije.

Olakšavajuća okolnost je i to što svi preduzetnici, bez obzira na način oporezivanja, mogu da u periodima kada ne obavljaju delatnost, kod Agencije za privredne registre registruju privremeni prekid obavljanja samostalne delatnosti.

Registrovanjem privremenog prekida, prestaju da teku poreske obaveze, odnosno ne postoji obaveza plaćanja paušalno utvrđenih poreskih obaveza.

Jedan od nedostataka paušalnog oprezivanja je što je poresko opterećenje nepredvidivo. Često, nadležni poreski organi kasne u izdavanju rešenja o visini poreza i socijalnih doprinos, kao i u knjiženju istih. To u određenoj meri otežava preduzetniku da ima jasnu sliku o visini izmirenih/neizmirenih obaveza.

Veoma je važno da pre otpočinjanja obavljanja preduzetničke delatnosti, preduzetnik objektivno sagleda i proceni prihod koji bi ostvario u toku godine. Naime, paušalno oporezivanje nije baš uvek najpovoljniji oblik oporezivanja, bez obzira na brojne prednosti koje sa sobom nosi. Preduzetnici koji očekuju da će u toku godine ostvariti promet između 20.000 i 45.000 eura, verovatno bi trebalo da se opredele za ovaj model oporezivanja.

Prilikom donošenja odluke da li ćete voditi poslovne knjige ili biti paušalno oporezovan preduzetnik, u značajnoj meri može da vam pomogne kalkulator na našoj strani – deo kalkulatora Preduzetnik.

Autor: Jelena Kondić, AKTIVA sistem

Comments