Dunning-Krugerov efekat: Manjak znanja i višak samopouzdanja

Ovaj relativno novi pojam u psihologiji odnosi se na neobučene osobe koje imaju „iluziju superiornosti”, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, puno više nego što ona zapravo jeste.
Mudri Sokrat je pre 2000 godina rekao: Znam da ništa ne znam. I danas su oni najobrazovaniji, najinteligentniji, najsposobniji među nama spremni da se poistovete s ovim stavom, jer upravo zahvaljujući svom sveobuhvatnom razumevanju sveta u kojem živimo, svesni su koliko toga još ne znaju.
Nasuprot njima, a u psihologiji je to odnedavno i naučno dokazano, postoji veliki broj osoba koje precenjuju svoje znanje i sposobnosti, uvereni su da su kompetentni u području u kojoj su zapravo totalni laici, a pored toga što nisu u stanju sagledati svoju nekompetentnost, nisu sposobni ni prepoznati tu kompetentnost kod drugih.

Dunning-Krugerov efekat

Iako nam je ovaj fenomen svima poznat iz bližeg ili šireg okruženja, iz škole, porodice, sa posla ili sa malih ekrana – prvi put je službeno definisan i istražen 1999. godine kada su psiholozi David Dunning i Justin Kruger sa američkog univerziteta Cornell objavili rad o tome u Časopisu psihologije posebnosti i društva, pa je po njima dobio naziv Dunning-Krugerov efekat.
Spomenuta dva psihologa su za ovaj rad dobili Ig Nobelovu nagradu (američka parodija na godišnju nagradu Nobela), a mnogi smatraju – sasvim zasluženo.
Osobe sa Dunning-Krugerovim efektom prepoznaju se najčešće po tome što u društvu vode glavnu reč, nameću svoje mišljenje bez obzira o kojoj se temi radi, donose sudove i odluke na osnovu netačnih, nepotpunih ili nevažnih podataka i nisu spremni prihvatiti kritiku, odnosno mišljenje onih drugih, mnogo kompetentnijih.

Dunning-Krugerov efekat je prema stručnoj definiciji “kognitivna sklonost u kojoj neobučene osobe donose neadekvatne odluke i netačne zaključke, ali njihova nekompetentnost onemogućava njihovu metakognitivnu sposobnost da shvate greške”.
Neobučene osobe imaju “iluziju superiornosti”, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, mnogo više nego što ona zapravo jeste.
Sa druge strane, visokoobučeni su skloni da podcenjuju sebe i svoje veštine pateći od “iluzije inferiornosti”. Tako imamo situaciju u kojoj manje kompetentni ljudi rangiraju svoju sposobnost iznad kompetentnih. Zvuči poznato, zar ne? I mada deluje paradoksalno, prema mišljenju Dunninga i Krugera kompetentnost može oslabiti samopouzdanje, a nekompetentnost ga uvećati.

Dunning-Krugerova hipoteza počiva na sledećim premisama:
– nekompetentne individue precenjuju svoj nivo veštine;
– nekompetentne individue ne znaju prepoznati veštinu u nekom drugom;
– nekompetentne individue ne uspevaju primetiti ekstremnost svoje neadekvatnosti;
– ukoliko mogu biti istrenirani da poboljšaju svoj nivo veštine, ove individue mogu prepoznati i priznati svoj prethodni nedostatak veštine.

Prigušenje efekta

Studije Dunning-Krugerovog efekta fokusirane su na američki socijalni milje. Slične studije koje su rađene na evropskim univerzitetima pokazuju primetno “prigušenje efekta”, dok istraživanja među azijskim narodima otkrivaju da nešto sasvim suprotno od Dunning-Krugerovog efekta utiče na samoprocenu i motivaciju za napredak.
Iz Dunningovih i drugih sličnih studija jasno je da Amerikanci, bar većina njih, ako ne uvek, a onda bar ponekad imaju tendenciju da povećaju vlastitu vrednost, smatrajući da će tako bolje i brže napredovati. Ovaj fenomen se, međutim, u azijskim i sličnim kulturama javlja kao “obrnuta slika”; stanovnici istočne Azije teže podcenjivanju svoje sposobnosti s ciljem da se poboljšaju, ali i da napreduju i zadobiju druge ljude iz okruženja.

Iluzija superiornosti

94% profesora na fakultetu rangira svoj posao iznad ostalih kolega;
96% pacijenata koji se u bolnici leče od karcinoma tvrde da su u boljem zdravstvenom stanju nego drugi oboleli od iste bolesti;
93% motorista su uvereni da su sigurniji na putu od većine prosečnih vozača;
90% studenata vidi sebe znatno inteligentnijim od ostalih studenata.

Manjak znanja i višak samopouzdanja sad ima i “službeno ime”: Dunning-Krugerov efekat.

Izvor: alternativnainformacije.com