Poslodavci i zaposleni bilo u javnom, bilo u privatnom sektoru slabo koriste mogućnost za potpuno besplatno rešavanje svog radnog spora.
Spor se rešava uz pomoć arbitra Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, što zbog neznanja, što zbog nedovoljne obaveštenosti o toj mogućnosti.
Naime, svi radni sporovi koji se tiču otkaza ugovora o radu, ugovaranja i isplate minimalne zarade, diskriminacije i zlostavljanja na radu, naknade troškova koji se odnose na ishranu u toku rada, dolazak i odlazak sa rada, isplatu jubilarne nagrade i isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, mogu da se rešavaju uz pomoć nezavisnog arbitra.
Najbitnija odlika postupka za mirno rešenje radnog spora je da je arbitražno rešenje pravosnažno i izvršno i potpuno iste pravne snage kao pravosnažna sudska presuda u radnom sporu.
Ovaj vansudski, alternativni vid rešavanja radnih sporova, koji je predviđen Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova u pravnom sistemu Republike Srbije postoji već 10 godina.
Pravni sistem Republike Srbije prepoznaje i drugi vid alternativnog rešavanja radnih sporova uz pomoć posrednika u skladu sa Zakonom o posredovanju koji se primenjuje na sve sporove, pa i na radne.
Međutim, posrednici sa liste Ministarstva pravde nisu usko specijalizovani za rešavanje spora u vezi sa radom.
Bitna razlika je i u tome što stranke u sporu same snose troškove postupka posredovanja, a zajednički plaćaju i nagradu za rad posrednika u skladu sa propisanom Tarifom.
Direktor Agencije Mile Radivojević, u izjavi za Tanjug, je ukazao da je radi obezbeđenja radno pravne sigurnosti zaposlenih i poslodavaca, Republika Srbija uvela mogućnost da postupak mirnog rešavanja spora uz pomoć arbitra ili miritelja u postupku pred Agencijom, bude potpuno besplatan.
Dodatne prednosti mirnog rešavanja radnog spora, pred Agencijom su, kako je naveo, načelo dobrovoljnosti kao i efikasnost jer je oročeno vreme trajanja postupka na 30 dana za razliku od sudskog postupka.
Radivojević je najavio da će svi zaposleni i poslodavci u skorije vreme na sajtu Agencije moći da, nakon pokretanja postupka, prate tok i svaku radnju preduzetu u toku postupka.
Postupci u kojima se traži mirno rešenje, kada su u pitanju individualni sporovi između poslodavca i zaposlenog, pokreću se ili zajedničkim predlogom ili predlogom jedne strane Agenciji, koja u ovom drugom slučaju, poziva drugu stranu da se izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.
Ukoliko ne prihvati, postupka neće ni biti, što je u duhu načela dobrovoljnosti.
Strane mogu zajednički da izaberu arbitra, sa liste koja se nalazi na sajtu Agencije www.ramrrs.gov.rs, a ukoliko se o tome ne sporazumeju, njihovog arbitra odrediće direktor Agencije.
Ukoliko su strane već pokrenule sudski spor tužbom zbog istog slučaja (istog činjeničnog i pravnog osnova), dužne su da sud obaveste o pokušaju mirnog rešenja radnog spora, a sud onda zastaje sa svojim postupkom.
Postupkom za mirno rešavanje radnog spora rukovodi arbitar, a rasprava je javna i po pravilu se održava u prostorijama poslodavca, ali arbitar uvek može da isključi javnost na zahtev strana u sporu iz opravdanih razloga, navodi se u Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova.
Taj Zakon reguliše i mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova, odnosno učešće miritelja sa liste Agencije u kolektivnom pregovaranju između sindikata i poslodavaca, a radi pružanja pomoći i sprečavanja nastanka spora.
Za razliku od individualnog spora i uloge arbitra, miritelj se tokom pregovora zalaže da Odbor za mirenje u roku od 30 dana donese preporuku o rešenju spornih pitanja, koja nije obavezujuća za strane u sporu. Ukoliko strane prihvate njegovu preporuku, one će zaključiti Sporazum.
Tokom 2015. godine pred Agencijom su pokrenuta 322 radna spora, od kojih su 292 individualna i 30 kolektivnih radnih sporova.
Povodom sporova u kojima je Agencija imala najveće uspehe u prethodnom periodu, ističu se sporovi povodom zlostavljanja i diskriminacije na radu za koje je podnet 71 predlog za mirno rešavanje.
Povodom ugovaranja i isplate minimalne zarade pred Agencijom je pokrenuto 158 postupaka, dok je povodom drugih naknada iz rada i po osnovu rada pokrenuto 63 postupka.
Agencija je posredovala u pregovorima za sedam štrajkova i 22 postupka povodom zaključivanja, izmene, dopune ili primene kolektivnog ugovora.
Prema rečima direktora Agencije, u toku je formiranje međuresorne radne grupe koja će raditi na izmenama Zakona u pravcu jačanja instituta mirnog rešavanja radnih sporova i prevazilaženja problema u praksi.
Planirano je da se jednom od ključnih izmena zakona omogući postizanje sporazuma kojim bi se pravosnažno rešilo sporno pitanje u individualnom sporu, a ne kao što je situacija sada, da se donosi rešenje koje je u korist jedne od strana.
Radivojević smatra da bi ova izmena u većnoj meri ohrabrila stranke da se upuste u postupak pred Agencijom.
Važno je da svaki zaposleni i svaki poslodavac prepoznaju navedene predosti instituta mirnog rešavanja radnih sporova u odnosu na sudski ali i posrednički vid zaštite, jer je on garant radno-pravne sigurnosti sa mnogim prednostima“, naglasio je Radivojević.
On je posebno ukazao da se u poslednje vreme preko medija može videti kako se zaposleni odlučuju na najšteniji i najradikalniji oblik ostvarenja svojih prava koji je ujedno i nezakonit – a to je štrajk glađu.
“Naša preporuka je da se, pre nego što se odluče na takav korak, obrate Agenciji i sačekaju epilog postupka pred Agencijom”, istakao je Radivojević.
Izvor: www.b92.net
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
