Besplatno davanje reklamnog materijala – PDV tretman

Privredni subjekti u poslovanju često besplatno daju reklamni materijal u svrhu reklame i promocije svog poslovanja. Postavlja se pitanje da li se takvo davanje smatra prometom iz ugla Zakona o PDV, odnosno da li obveznik ima obavezu obračunavanja PDV po osnovu davanja tih dobara.

U skladu sa članom 6. stav 1. tačka 4) Zakona o PDV smatra se da kod davanja reklamnog materijala promet nije izvršen.

Šta se smatra reklamnim materijalom definisano je Pravilnikom o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanja usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti.

Prema odredbi člana 8. Pravilnika, da bi se neka dobra smatrala reklamnim materijalom, neophodno je da su ispunjeni sledeći uslovi:

  • da je na njima odštampan ili utisnut logotip poreskog obveznika, odnosno vizuelno ispoljavanje brenda koji je u vezi sa delatnošću poreskog obveznika;
  • da se besplatno daju različitim licima;
  • da je njihova pojedinačna tržišna vrednost manja od 2.000 dinara, bez PDV.

U stavu 2. istog člana Pravilnika propisano je da se reklamnim materijalom smatraju olovke, rokovnici, kalendari, notesi, privesci, kačketi, majice, kombinezoni, kecelje, rančevi, torbe, upaljači, otvarači za flaše, podmetači, poslužavnici, čaše, šolje, bokali, pepeljare, kese i druga dobra čija je pojedinačna tržišna vrednost manja od 2.000 dinara, bez PDV.

Kada su ispunjeni prethodno navedeni uslovi smatra se da kod davanja reklamnog materijala promet nije izvršen i da obveznik nije dužan da obračuna PDV.

Pravo na odbitak prethodnog poreza

Postavlja se pitanje da li obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke reklamnog materijala. Obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke reklamnog materijala kada daje reklamni materijal u vezi sa delatnošću u okviru koje vrši promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza.

Slučaj kada postoji obaveza obračuna PDV

Odredba člana 10. Pravilnika propisuje da ukupna vrednost reklamnog materijala u poreskom periodu ne može biti veća od 0,25% ukupnog prometa poreskog obveznika u tom poreskom periodu.

Ukupnim prometom smatra se promet dobara i usluga sa i bez prava na odbitak prethodnog poreza, izvršen na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, bez PDV. U ukupan promet ne uračunava se promet opreme i objekata za vršenje delatnosti, bez PDV.

Limit do kog se ne obračunava PDV = 0,25% x ukupan promet

Dakle, ukoliko vrednost reklamnog materijala prelazi 0,25% ukupnog prometa u poreskom periodu, obveznik je dužan da obračuna PDV na iznos reklamnog materijala koji prelazi pomenuti limit (ne na celokupnu vrednost).

PDV se obračunava samo ako je vrednost datog reklamnog materijala veća od 0,25% ukupnog prometa u jednom poreskom periodu.

Kako bi se utvrdio limit do kog se ne obračunava PDV, neophodno je da obveznik vodi evidenciju o količinama i cenama nabavljenog reklamnog materijala, kao i evidenciju o količini reklamnog materijala koji je besplatno podeljen različitim licima.

Autor: AKTIVA sistem

Mišljenje Ministarstva finansija:

Comments