U skladu sa članom 118. stav 1. tačka 1 Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Ovo pravo je zagarantovano i pripada svim zaposlenima, što znači i onim zaposlenima koji ne koriste javni saobraćaj, već od kuće do radnog mesta dolaze sopstvenim automobilom ili pešice, pod uslovom da je razdaljina između ove dve tačke u dužini jedne stanice javnog prevoza.
Nakon izlaska mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-12/2019-04 od 01.02.2019. godine nastaje dilema oko obaveze dokumentovanja ovakvih troškova. U pomenutom mišljenju se navode odredbe Zakona o računovodstvu, Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o porezu na dohodak građana koje propisuju obavezu dokumentovanja isplate ovakvih naknada u skladu sa činjenicama da se knjiženje poslovnih promena vrši na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava i da se na teret rashoda ne priznaju troškovi koji se ne mogu dokumentovati. Prema tome u slučaju nepostojanja verodostojne računovodstvene isprave koja dokumentuje troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada, isplate zaposlenima u ovu svrhu će biti tretirane kao nedokumentovani trošak i poslodavcima se neće priznati na teret rashoda kod obračuna poreza na dobit, a neće se priznati ni neoporezivi iznos iz Zakona o porezu na dohodak građana.
U mišljenju su istaknuti primeri dokumenata kao što su računi za kartu u javnom prevoz ili računi za gorivo, što je potvrđeno i kroz naredna dva mišljenja (401-00-02148/2019-16 od 5. 6. 2019 i 011-00-528/2019 od 16.7.2019.). Podsećamo da je u mišljenjima br. 011-00-00016/2016-04 od 07. juna 2016. godine i 011-00-2255/2015-16 od 17. septembra 2015. godine MFIN prihvatilo i spisak zaposlenih kao validan dokument. O primerima verodostojnih računovodstvenih isprava prema najnovijim mišljenjima smo već pisali u tekstu pod nazivom Troškovi prevoza zaposlenih od 31.07.2019. godine.
Napominjemo da su sva mišljenja MFIN podjednako obavezujuća za postupanje organa Poreske uprave, bez obzira na datum njihovog objavljivanja, kao i na to da novo mišljenje ne zamenjuje prethodna. Takođe, podsećamo da mišljenja MFIN nemaju svojstvo opšteg pravnog akta, da ne mogu da menjaju smisao zakonske odredbe, da nisu obavezujuća za poreskog obveznika ni sudove, kao i na to da nemaju datum stupanja na snagu, odnosno periode važenja. Dakle, mišljenje iz 2019. godine, iako favorizuje račune za prevoz i gorivo kao verodostojne računovodstvene isprave, ne isključuju mogućnost posedovanja i druge dokumentacije kao što je spisak zaposlenih.
Ipak, ne treba isključiti mogućnost eventualnog odbacivanja računovodstvene isprave u vidu spiska zaposlenih od strane predstavnika Poreske uprave u eventualnoj kontroli, i pored toga što je prihvaćena od strane MFIN u prethodnim mišljenjima. Ako do toga dođe, obveznici mogu da izjave žalbu protiv rešenja prvostepenog organa, odnosno dalje u postupku mogu pokrenuti i upravni spor protiv poresko-upravnog akta koji je donet u drugom stepenu. Upravni spor se pokreće tužbom. U upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih poresko-upravnih akata na osnovu odredaba zakona, jer za njega mišljenja MFIN nisu obavezujuća. Poreska uprava Republike Srbije je obavestila javnost da će kontrole ispravnosti obračuna troškova prevoza zaposlenih (saglasno odredbama Zakona o radu, Zakona o porezu na dohodak građana, kao i Mišljenju Ministarstva finansija od 1.2.2019. godine) sprovoditi u okviru kontrola poreza na dobit pravnih lica i kontrola poreza i doprinosa po odbitku, a ne kao posebne kontrole. Prema saznanjima Poreska uprava je donela internu instrukciju koja se odnosi na način dokazivanja troškova zaposlenih u Poreskoj upravi i velika je verovatnoća da će se i eventualni postupci kontrole sprovoditi u skladu sa smernicama iz te instrukcije. U instrukciji se insistira na dokumentovanju troškova prevoza u skladu sa novim mišljenjima MFIN.
Poreski obveznici moraju doneti odluku kako će dalje postupati uzimajući u obzir prethodno navedene činjenice. Mogućnosti koje postoje su sledeće:
Neophodno je da poslodavci reše ovo pitanje opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Potpisivanjem ugovora o radu poslodavac daje saglasnost da će zaposlenom da obezbedi prevoz za dolazak i odlazak sa rada ili da mu nadoknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta rada kod poslodavca. Opštim aktom odnosno ugovorom o radu utvđuju se kriterijumi pod kojima zaposleni ostvaruju pravo na naknadu troškova, kao i način na koji će zaposlenima biti nadoknađeni troškovi prevoza (ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz).
Autor: AKTIVA sistem
Povezani tekstovi:
Povezani propisi:
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate: