(Mišljenje Ministarstva finansija iz Biltena MF, br. 011-00-1137/2018-04 od 11.6.2018. god.)
Odredbom člana 85. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 − ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − US, 93/12, 114/12 − US, 47/13, 48/13−ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 − dr. zakon, 112/15 i 113/17, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito primanja članova organa uprave pravnog lica.
Osnovica poreza na drugi prihod je oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno odredbi člana 85. stav 3. Zakona.
Porez na dohodak građana na druge prihode plaća se po stopi od 20%, saglasno odredbi člana 86. stav 1. Zakona.
Odredbom člana 99. stav 1. tačka 9) Zakona propisano je da po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac.
Saglasno odredbi člana 101. Zakona, porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu ugovorene naknade obračunava se i plaća po stopi od 26%, saglasno članu 7. stav 1. tačka 9) i članu 44. stav 1. tačka 1) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 − dr. zakon, 112/15 i 113/17, u daljem tekstu: Zakon o doprinosima).
Osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana (član 28. Zakona o doprinosima).
Doprinose za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, saglasno odredbi člana 57. stav 1. Zakona o doprinosima, isplatilac je dužan da obračuna, obustavi i uplati prilikom isplate ugovorene naknade.
Odredbom člana 48. stav 4. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 − US i 113/17) propisano je da se međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom (stav 5. tog člana Zakona o radu).
Ugovor sa direktorom koji nije zasnovao radni odnos zaključuje u ime poslodavca nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca, saglasno stavu 6. člana 48. Zakona o radu
U pogledu naknade za rad direktora koji je zaključio ugovor o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dalo je mišljenje broj: 011-00-406/2018-02 od 24. maja 2018. godine:
„U članu 48. st. 1. i 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 − US i 113/17) propisano je da direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.
Prema stavu 4. navedenog člana međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom (član 48. stav 5.).
Prema navedenom, u skladu sa odredbama Zakona o radu može se zaključiti i poseban ugovor o obavljanju poslova direktora kojim se ne zasniva radni odnos. Direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos ima pravo na naknadu za rad.
Takođe, napominjemo da, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad i niko se tih prava ne može odreći.
Prema tome, imajući u vidu član 48. stav 5. Zakona o radu da lice koje obavlja poslove direktora koji nije zasnovao radni odnos ima pravo na naknadu za rad u skladu sa ugovorom, kao i odredbu Ustava Republike Srbije, mišljenja smo da se naknada za rad ima smatrati obaveznim elementom ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos.“
Imajući u vidu da prema Zakonu o radu lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom, kao i mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos ima pravo na naknadu za rad i da se naknada za rad smatra obaveznim elementom ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos, saglasno tome kad fizičko lice (u konkretnom slučaju, koje nije osnivač ni član privrednog društva) obavlja poslove direktora po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, bez zasnivanja radnog odnosa u tom privrednom društvu, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana na drugi prihod i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovorene naknade za rad (bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora). Kako je iznos naknade za rad direktora bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora i kao takav trebalo bi da bude iskazan u tom ugovoru, onda je ugovorena naknada (u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu) kao ekvivalent − adekvatna naknada za rad direktora, osnovica poreza i doprinosa (nezavisno od okolnosti da li se fizičko lice − direktor odriče ugovorene naknade za rad u korist drugog lica).
Porez na drugi prihod obračunava se po stopi od 20% koja se primenjuje na osnovicu − oporezivi prihod koju čini bruto prihod (ugovorena naknada) umanjen za normirane troškove od 20% (član 85. stav 3. i član 86. stav 1. Zakona).
Po predmetnom osnovu obračunavaju se i plaćaju pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ako je lice osigurano po drugom osnovu, a ako nije onda i doprinos za zdravstveno osiguranje. Osnovica doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana (član 28. Zakona o doprinosima).
