Potrebno je da Ministarstvo finansija izmeni član 8. st. 1. i 2. Pravilnika o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja (“Sl. glasnik RS”, br. 140/2004 i 44/2018 – dr. zakon – dalje: Pravilnik), tako da se reči “njegov JMBG” brišu, stoji u inicijativi Zaštitnika građana podnete Ministarstvu finansija.
Predložene su izmene navedenog podzakonskog akta tako da se prilikom reklamacije ili povrata dobara od kupca ne zahteva JMBG kupca ili da se vrednost iz stava 1. člana 8. navedenog akta poveća na iznos prosečne bruto zarade u Republici Srbiji.
Takođe, predložena je izmena člana 8. navedenog akta tako da se ubuduće propiše da se umesto JMBG kupca, koristi broj ličnog identifikacionog dokumenta.
Odredbama člana 8. st. 1. i 2. Pravilnika predviđeno je da ako je pojedinačna vrednost ili ukupna vrednost kupljenih dobara koja se vraćaju ili reklamiraju veća od 500 dinara, u Obrazac NI se obavezno upisuje štampanim slovima ime i prezime kupca, njegov JMBG, a kupac je dužan da se svojeručno potpiše; u slučaju iz stava 1. ovog člana, ako u Obrazac NI nije upisano ime i prezime kupca, njegov JMBG i svojeručni potpis kupca, takav Obrazac NI je nevažeći.
Odredbom člana 32. Zakona o fiskalnim kasama (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004 i 93/2012) uređuje se ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata tako da stav 1. ovog člana propisuje da sadržinu fiskalnog računa i način evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa iz člana 12. stav 8. ovog zakona, način otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase iz člana 19. ovog zakona i sadržinu i vođenje knjige dnevnih izveštaja iz člana 20. stav 1. ovog zakona, bliže uređuje ministar finansija.
Ustavom Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom. Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (član 42. st. 1, 2. i 4).
Odredbom člana 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2018) uređena su načela obrade podataka o ličnosti. Između ostalog, ovim članom je propisano da se podaci o ličnosti moraju: obrađivati zakonito, pošteno i transparentno u odnosu na lice na koje se podaci odnose (“zakonitost, poštenje i transparentnost”). Zakonita obrada je obrada koja se vrši u skladu sa ovim zakonom, odnosno drugim zakonom kojim se uređuje obrada; prikupljati u svrhe koje su konkretno određene, izričite, opravdane i zakonite i dalje se ne mogu obrađivati na način koji nije u skladu sa tim svrhama (“ograničenje u odnosu na svrhu obrade”); biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade (“minimizacija podataka”). Odredbom člana 12. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predviđeno je da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha; obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora; obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca; obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica; obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca; obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.
U vezi sa navedenim, Zaštitnik građana ukazuje na to da Zakonom o fiskalnim kasama, na osnovu kojeg je i donet ovaj podzakonski akt, nije predviđeno davanje ličnih podataka kupca prilikom reklamiranja robe, a posebno ne JMBG koji je veoma osetljiv podatak. Obaveza davanja ovog kompleksnog podataka je uvedena ovim podzakonskim aktom tako da se ovaj podatak u nosi u obrazac NI.
Ovakva odredba nije u skladu ni sa Zakonom o zaštiti potrošača (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2014, 6/2016 – dr. zakon i 44/2018 – dr. zakon), koji omogućava potrošaču da uz dostavu računa na uvid ili drugog dokaza o kupovini (kopija računa, slip i sl.) ostvari svoje pravo na povrat novca bez postavljanja drugih uslova za reklamaciju robe. Evidencija o primljenim reklamacijama vodi se u obliku ukoričene knjige ili u elektronskom obliku i sadrži naročito podatke o podnosiocu i datumu prijema reklamacije, podatke o robi, kratkom opisu nesaobraznosti i zahtevu iz reklamacije, datumu izdavanja potvrde o prijemu reklamacije, odluci o odgovoru potrošaču, datumu dostavljanja te odluke, ugovorenom primerenom roku za rešavanje na koji se saglasio potrošač, načinu i datumu rešavanja reklamacije, kao i informacije o produžavanju roka za rešavanje reklamacije (član 56. stav 6. Zakonom o zaštiti potrošača).
Na osnovu izloženog, možemo da zaključimo da je u ovom slučaju osnov za obradu ličnih podataka podzakonski akt, a što je u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, jer se otvara se mogućnost zloupotrebe ličnih podataka. Ovakva obrada podataka o ličnosti je u suprotnosti sa načelima obrade podataka, jer nije zakonita, opravdana i nije neophodna u odnosu na svrhu obrade (“minimizacija podataka”). Podatak kao što je JMBG otvara mogućnost dolaska do drugih podataka o jednom licu, te stoga treba biti veoma oprezan kada se ovaj podataka traži za obradu podataka o ličnosti, pa i na osnovu zakona.
Prema tome, nije neophodno da se prilikom reklamacije robe zahteva lični podatak kao što je JMBG kako se ne bi prikupljali podaci o ličnosti koji nisu neophodni za svrhe za koje se prikupljaju. Stoga, možemo da zaključimo da ovakva obrada podataka nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zaštiti podataka ličnosti.
Shodno izloženom, potrebno je član 8. st. 1. i 2. Pravilnika drugačije urediti imajući u vidu odredbe Ustava o zaštiti podataka o ličnosti i zakona koji uređuje oblast zaštite podataka o ličnosti.
Smatrajući da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, zbog čega postoji potreba za izmenama Pravilnika, Zaštitnik građana upućuje Inicijativu Ministarstvu finansija s ciljem postizanja sveobuhvatnog i efikasnog ostvarivanja i zaštite prava građana.
Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
