Transferne cene – poslovanje sa srodnicima

Kada pomenemo transferne cene – obično sledi pitanje, a šta je to?

Da počnemo redom. Pre svega ideja je potekla iz inostranstva, kod nas je ova obaveza zvanično nastala 2013. godine da se kontroliše poslovanje između povezanih lica i da se dostavlja dokaz poreskim organima da su cene roba i usluga iste ili slične bez obzira da li ste poslovali sa porodicom, familijom ili redovnim klijentima sa kojima nemate nikakvih veza.

Ovaj vid kontrole uveden je radi lojalne konkurencije, da svi na tržištu imaju mogućnost da posluju pod jednakim uslovima, kao prvo.

Drugo, možda i važnije je što država kako naša, tako i veliki broj drugih država želi da naplati porez, jer možete vi prodavati robu i usluge po nekim drugim cenama od uobičajenih tržišnih, to nije zakonom zabranjeno ali jeste zabranjeno izbegavanje plaćanja poreza. Platite porez koji državi pripada, pa kupujte robu od porodice po kojoj god se ceni dogovorite.

Transferne cene inače se prevode i tretiraju kao dogovorne cene.

Ovaj tekst posebno je namenjen privrednicima koji posluju sa:

  • članovima porodice;
  • onima koji imaju pored preduzeća i preduzetničku radnju;
  • onim privrednicima koji su vlasnici ili suvlasnici više firmi kako u Srbiji tako i u inostranstvu;
  • privrednicima koji nabavljaju robu ili usluge od firmi sa sedištem u zemljama “poreskog raja”;
  • privrednicima koji daju i primaju pozajmice od povezanih lica…

Zbog čega je ovo važno?

Važno je da vi znate da imate obavezu da pored redovnog godišnjeg izveštaja PU dostavite i Izveštaj o transfernim cenama. To je zakonska obaveza, inače kazna koja je propisana nije baš niska, u današnje vreme može se reći i da je vrlo visoka jer se kreće od 100.000 do 2.000.000 dinara za prekršaj: ako se u poreskom bilansu ne iskaže posebno vrednost transakcija sa povezanim licima po transfernim cenama. Ova kazna je jedinstvena kako za predzeća tako i za preduzetnike (za preduzetnike je obično duplo manja). Takođe, predviđena je i kazna za odgovorno lice – direktora u visini od 10.000 do 100.000 dinara.

Važno je da znate sledeće:

  1. Ukoliko se utvrdi da ste nabavljali robu ili usluge po nižoj ceni od tržišne od povezanih lica ne postoji obaveza dodatnog oporezivanja.
  2. Ukoliko se utvrdi da ste nabavljali robu ili usluge po višoj ceni od tržišne od povezanih lica postoji obaveza dodatnog oporezivanja na utvrđenu razliku između tržišne i dogovorne cene za preduzeća u visini od 15% dok za preduzetnike po stopi od 10%.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica, je definisao četiri nivoa povezanosti. Povezanim licima smatraju se:

  1. Pravna lica između kojih postoji mogućnosti kontrole ili mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke – posedovanje najmanje 25% udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja (član 59. st. 3. i 4. Zakona);
  2. Pravna lica kod kojih ista fizička ili pravna lica učestvuju u upravljanju i kontroli ili kapitalu (član 59. stav 5. Zakona);
  3. Rodbina vlasnika pravnih lica koja su povezana po osnovu posedovanja najmanje 25% udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja (član 59. stav 6. Zakona);
  4. Pravna lica iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom – tzv. poreskih rajeva (član 59. stav 7. Zakona).

Kako to u praksi izgleda, objasnićemo svaki od 4 nivoa povezanosti.

1a) Svako fizičko ili pravno lice koje je vlasnik 25% ili više osnivačkog kapitala u nekom privrednom društvu, i pri tome je vlasnik sa 25% ili više kapitala u nekom drugom preduzeću, postoji osnov povezanosti po kapitalu. Ukoliko ova dva ili više sličnih preduzeća posluju međusobno, prodaju robe ili usluge jedni drugima dužni su da dostave izveštaj o transfernim cenama. Nije retka situacija da jedno fizičko ili pravno lice učestvuje u kapitalu – osnivač je više pravnih lica. Ukoliko ta društva posluju međusobno potrebno je uraditi studiju.

1b) Kada je neko pravno lice osnivač – matična firma koja je osnovala jedno ili više preduzeća u zemlji ili inostranstvu, ili ima ogranak, poslovanje između ovih firmi, jeste predmet analize da li su ta preduzeća poslovala po tržišnim ili transfernim cenama.

2) Sledeći nivo povezanosti jeste upravljački. Ukoliko direktor jednog privrednog društva ima sva ovlašćenja u poslovanju, samostalno zastupa firmu, ima pravo donošenja odluka, potpisivanje ugovora, plaćanje i naplatu, a nema osnivački ulog u toj frimi, bez obzira prema Zakonu se smatra da je lice sa učešćem od 25% kapitala. Ukoliko direktor tog preduzeća, je direktor u nekom drugom preduzeću /dozvoljeno je/, ili je vlasnik ili suvlasnik u nekom drugom preduzeću, i ta dva preduzeća međusobno posluju – postoji obaveza izrade studije o transfernim cenama.

3) Treći nivo – rodbinski, on je najširi, odnosno pobrojani su svi znani članovi familije od: bračni drugovi, deca, usvojena deca, njihovi bračni drugovi, deca usvojene dece. Dalje, roditelji od bračnih drugova, braća i sestre od tetaka, stričeva, ujaka i njihovi bračni drugovi. Vanbračni partner i njihova deca, kao i ostali srodnici. Ukratko sva familija šira, jedino su kumovi i komšije izostavljeni sa spika povezanih lica, a oni su nam često i više nego rođeni! Kako to u praksi funkcioniše, bilo ko od pobrojanih srodnika, ukoliko je vlasnik, suvlasnik ili direktor nekog drugog privrednog subjekta, ili vlasnik preduzetničke radnje, i ako vaša firma ima poslovne odnose sa firmom od srodnika – propisana je obaveza utvrđivanja da li ste radili – fakturisali jedni drugima po tržišnim cenama ili transfernim, i uz poreski bilans PU da dostavite izveštaj o transfernim cenama.

4) Četvrti nivo povezanosti je najlakše utvrditi, bez obzira što se radi od oko 60 zemalja, bitno je samo da firma sa kojom ste imali poslovne odnose ima sedište ili čak samo kancelariju u nekoj od zemalja iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom – lakše razumljivo “zemlje poreskog raja”. Ako ste imali prodaju/kupovinu robe ili usluge sa firmom iz tog regiona, dovoljno je da imate obavezu za dostavljanjem izveštaja/studije o transfernim cenama, bez obzira na vlasničke, rodbinske ili upravljačke odnose.

Transakcije u manjem obimu

Naglašavamo i sledeće. Pravilnik o transfernim cenama olakšao je privrednicima, tako što je napravljena razlika u obimu poslovanja. Ukoliko prihodi i rashodi u zbiru ne prelaze u jednoj poslovnoj godini sa jednim povezanim licem 8.000.000 dinara bez PDV – neto suma /u Pravilniku piše do praga ulaska u sistem PDV/ dozvoljeno je da se uradi izveštaj u skraćenom obliku. Što znači, možete da poslujete i sa 10 povezanih lica, i sa svakim u zbiru da promet ne prelazi osam miliona, dostavljate izveštaj u skraćenom obliku.

Pozajmice – posebno su oporezovane i posebno se iskazuju

Istim Pravilnikom je definisano, da ukoliko privredni subjekti koji su okarakterisani kao povezano lice /preduzeća=preduzetnici/ jedni drugima pozajmljuju sredstva radi tekuće likvidnosti, bez obzira na visinu pozajmice, i bez obzira da li je sa kamatom ili bez, dužni su da te transakcije iskažu u PB obrascu, utvrde da li postoji obaveza za doplatu poreza ili ne. Znači, imaju obavezu da dostavljaju izveštaj o transfernim cenama.

Data je olakšica primaocima pozajmica bez kamate, oni nemaju obavezu da utvrđuju da li se radi o transfernim cenama ili ne, dobili su sredstva besplatno.

Davaoci pozajmica bez kamate – imaju obavezu da utvrde koliku bi kamatu naplatili da su dali sredstva sa kamatom, u tom slučaju treba da primene:

  • kamatnu stopu koju je propisalo Ministarstvo finansija i koja za 2015. i 2016. godinu iznosi 10,81% na kratkoročne dinarske pozajmice /viša stopa od svake bankarske kamatne stope/, ili
  • da dokazuju kroz transferne cene, da je mogla ta kamata da bude i niža.

Utvrđena suma nenaplaćene kamate – iskazuje se u PB obrascu, i za tu sumu se uvećava oporeziva osnovica – ukupan oporezivi prihod obveznika izveštavanja.

Izvor: www.biljanatrifunovicifa.com

Comments