Šta se može plaćati u devizama u zemlji

Opšte pravilo definisano Zakonom o deviznom poslovanju je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima.

Međutim, postoje izuzeci. Naime, članom 34. Zakona, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici može da se vrši i u devizama i to po osnovu:

• deviznog kreditiranja u zemlji (banka može da odobri kredit u devizama rezidentu – pravnom licu i preduzetniku za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva i kredit rezidentu – fizičkom licu radi kupovine nepokretnosti u zemlji);
• kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja iz čl. 7. Zakona (nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata) i člana 20. (nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom) – na osnovu ugovora;
• uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;
• premija osiguranja i prenosa po osnovu životnih osiguranja;
• po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti;
• donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe;
• garancijskih poslova iz člana 26. Zakona, po osnovnom poslu koji se vrši u devizama;
• naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu;
• uplate zarada rezidentima – fizičkim licima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, kao i zaposlenima u diplomatskokonzularnim predstavništvima, organizacijama u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici;
• kupoprodaje softvera i drugih digitalnih proizvoda na internetu koji se isporučuju isključivo putem telekomunikacionih, digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja, pod uslovom da se plaćanje vrši korišćenjem platne kartice ili elektronskog novca preko pružaoca platnih usluga sa sedištem u Republici;
• po osnovu programa i projekata koji se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije u kojima učestvuje Republika, pri čemu sredstva mogu biti prosleđivana do ugovarača, odnosno korisnika i projektnih partnera u skladu sa odgovarajućim ugovorom;
• banka može po nalogu nerezidenta – kupca robe ili usluge, kome odobrava komercijalni kredit za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga, vršiti u Republici plaćanje u devizama rezidentu – prodavcu te robe ili pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu;
• po poslovima koji su uređeni zakonima koji uređuju tržište kapitala i osiguranje depozita;
• banka na zahtev rezidenta može vršiti prenos sredstava u devizama sa deviznog računa tog rezidenta na njegov devizni račun kod druge banke, a na zahtev rezidenta – fizičkog lica i na devizni račun člana porodice kod te ili druge banke, uz dokaz da je u pitanju supružnik ili srodnik do trećeg stepena srodstva.

U poslovnoj praksi se mogućnost plaćanja u devizama najčešće koristi za uplate depozita kao sredstava obezbeđenja, za plaćanje zakupa nepokretnosti, bilo fizičkim, bilo pravnim licima i isplate naknada troškova za službeni put u inostranstvo.

Milena Kovačević, AKTIVA sistem