Šalter (Matija Bećković)

Šalter je najstravičniji izum naše civilizacije. Treba li da ga opisujemo?

Po broju žrtava šalter je nadmašio sva druga opačila. Niko nije ponizio toliko ljudi.

Nigde čovek nije tako mali kao pred njim i nigde mali ljudi nisu veći nego iza šaltera.

Zato je i izmišljen.

Još se nije rodio onaj koji se osećao kao čovek stojeći pred šalterom.

Sudeći po visini, šalter je izmišljen za liliputance. Dok postoji šalter, vlast je nepobediva.

Pogledajte samo kako je smišljen.

Što je čovek viši, dublje se saginje. Što je uspravniji, više se povija.

Ima li nekoga ko nije izvijao vrat, klečao i ležao pred šalterom? I ko je u takvom položaju mogao zadržati samopoštovanje? Ima li sprave koja brže i lakše menja ljude? Kako vas može ceniti onaj koji vas je doveo u taj položaj? Onaj preko koga je prešao šalter nikada se ne može uspraviti.

Pred milionima šaltera ljudi svakodnevno kleče dok ih oni sa druge strane sedeći gledaju sa visine pljuckajući im u lice!

Dignute su mnoge bune, ali još nijedna nije porušila šaltere. Naprotiv, posle buna bilo ih je još više.

Zahtevamo da se šalteri podignu do visine čoveka. Dosta su se ljudi saginjali sebi ispod kolena da bi pokorno razgovarali sa svojom vlašću i njenim činovnicima.

Neka se šalter podesi prema nama, a ne mi prema njemu.

Sve dok se šalter ne podigne na dostojnu visinu – čovek neće porasti u svojim očima.

Matija Bećković

Izvor: iskra.co, 24.11.2016.