Reklasifikacija osnovnih sredstava u sitan inventar

Da li možemo na kraju godine da određenu grupu opreme kao što je kancelarijski nameštaj prebacimo na alat i inventar na zalihama iz razloga što se radi o velikoj količini artikala male pojedinačne vrednosti?
Nameštaj se do sada zajedno sa ostalom opremom vodio po revalorizovanoj vrednosti u skladu sa Pravilnikom o računovodstvenim politikama, a nije bio definisan vrednosni prag razgraničenja prilikom početnog priznavanja.

Odgovor:

U skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom – MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2014) knjigovodstvena vrednost nekretnine, postrojenja i opreme prestaje da se priznaje:

• a) prilikom otuđenja ili
• b) kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od njenog korišćenja ili otuđenja.

Prestanak priznavanja pod tačkom b) nastaje u dva slučaja:

1. kada je sredstvu istekao ekonomski vek upotrebe ili
2. kada vlasnik odustane od dalje upotrebe sredstva, jer ga smatra neisplativim.

Sredstvu je istekao ekonomski vek upotrebe kada ono realno nije više upotrebljivo za poslovne svrhe. Primeri za to su izrabovane mašine, zastarela i neekonomična oprema, oprema koja više ne funkcioniše zbog kvara ili oštećenja, a za čiju popravku nema ekonomske logike, oprema koja je zastarela i neupotrebljiva i ostali slučajevi kada se osnovna sredstva rashoduju.

Na osnovu gore iznetog, postojanje velikog broja kancelarijske opreme koja se koristi, a koja ima male vrednosti, nije uslov za prestanak priznavanja kao nekretnine, postrojenja i opreme i reklasifikovanja na alat i inventar na zalihama. Takođe, po našem mišljenju kancelarijski nameštaj ima vek trajanja duži od jedne godine, i ova sredstva se ne troše odmah, već proizvode ekonomske koristi duži vremenski period njihovim korišćenjem.

Ono što društvo može da uradi je da promeni svoju računovodstvenu politiku za naknadno priznavanje kancelarijskog nameštaja, gde će se ista ubuduće voditi po nabavnoj vrednosti.

Takođe, društvo treba da definiše vrednosni prag prilikom početnog priznavanja za razdvajanje osnovnih sredstava i alata i inventara. U tom smislu politika može da glasi: “Sredstva koja se koriste duži niz godina, a prilikom nabavke su koštala manje od xxx dinara tretiraju se kao sitan inventar i alat, a ne kao osnovna sredstva. Oprema čija je nabavna vrednost iznad definisane granice, smatraće se osnovnim sredstvom”.

Skrećemo pažnju, da računovodstvene politike koje je pravno lice usvojilo treba da se primenjuju dosledno. Njihova promena je moguća ukoliko dođe do promena u računovodstvenim standardima (obavezna promena) ili ukoliko se zaključi da bi primena druge računovodstvene politike imala za rezultat pouzdanije i relevantnije izveštavanje (dobrovoljna promena), što bi se mogao podvesti pod slučaj iz pitanja.

Ukoliko bi u konkretnom slučaju bilo reči o materijalno značajnim efektima po osnovu promene računovodstvene politike, efekti promena računovodstvene politike koji su materijalno značajni ispravljaju se korekcijom neraspoređenog dobitka odnosno gubitka ranijeg perioda.

U situaciji kada se utvrdi da je reč o efektu koji nije materijalno značajan, korigovanje iste vrši se na računu 591 – Rashodi od efekata promene računovodstvenih politika, u okviru kojeg se iskazuju efekti promena računovodstvene politike koji nisu materijalno značajni u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Sl. glasnik RS”, br. 95/2014).

Izvor: paragraf.rs