Primena Zakona o elektronskom fakturisanju

Počev od 01. maja 2022. godine, u skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju (“Sl. glasnik RS” br. 44/21, 129/21), subjekti javnog sektora u obavezi su da primaju i čuvaju elektronsku fakturu izdatu u skladu sa ovim zakonom, kao i da izdaju elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora.

Počev od 01. maja 2022. godine, subjekti javnog sektora u obavezi su i da elektronski evidentiraju obračun poreza na dodatu vrednost u skladu sa ovim zakonom.

Počev od 01. maja 2022. godine, subjekti privatnog sektora u obavezi su da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora u skladu sa ovim zakonom.

U smislu Zakona o elektronskom fakturisanju, “elektronska faktura” je zahtev za isplatu po osnovu transakcija sa naknadom, svaki drugi dokument koji utiče na isplatu, odnosno visinu isplate, faktura koja se izdaje za promet bez naknade, kao i primljene avanse, koji su izdati, poslati i primljeni u strukturiranom formatu koji omogućava potpuno automatizovanu elektronsku obradu podataka preko sistema elektronskih faktura.

Navedenim zakonom, propisana je obaveza izdavanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekata javnog i subjekata privatnog sektora, kao i izuzeci koji se odnose na promet dobara i usluga na malo, promet dobara i usluga koji se finansira iz sredstava međunarodnih okvirnih sporazuma i dr. Prema zakonu koji uređuje elektronsko fakturisanje, obaveza elektronskog fakturisanja odnosi se na subjekte javnog sektora i na subjekte privatnog sektora koji su obveznici poreza na dodatu vrednost, dok drugi subjekti privatnog sektora koji imaju obavezu izdavanja faktura u skladu sa posebnim zakonima, imaju mogućnost ali ne i obavezu da koriste sistem elektronskog fakturisanja i izdaju ili primaju elektronske fakture.

Takođe, propisana je obaveza elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja kako u transakcijama uz naknadu, tako i u transakcijama bez naknade. Uvođenje obaveze elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost ima za cilj da učini vidljivim u sistemu elektronskih faktura, svaku obavezu obračunavanja PDV, koja za subjekte na koje se ovaj zakon primenjuje postoji u skladu sa zakonom koji uređuje PDV, kada su u pitanju transakcije za koje već nije propisana obaveza elektronskog fakturisanja.

Obaveza elektronskog evidentiranja postoji i u slučaju kada se primalac elektronske fakture smatra poreskim dužnikom u smislu zakona kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, u transakcijama u kojima se kao izdavalac elektronske fakture javlja strano lice koje se nije evidentiralo za obavezu plaćanja PDV u Republici Srbiji.

Odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju koje se odnose na obavezu subjekta javnog sektora da elektronski evidentira obračun PDV (član 24. stav 4.), na prijem, čuvanje i izdavanje elektronskih faktura, između subjekata javnog sektora (član 24. stav 2.), kao i izdavanje elektronskih faktura od strane subjekta privatnog sektora subjektu javnog sektora, primenjuju se od 01. maja 2022. godine (član 24. stav 5.).

Odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju koje se odnose na obavezu subjekta javnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu privatnog sektora, u skladu sa ovim zakonom, primenjuju se od 1. jula 2022. godine (član 24. stav 3.), dok se odredbe zakona koje se odnose na obavezu elektronskog evidentiranja u vezi sa transakcijama između subjekata privatnog sektora primenjuju od 1. januara 2023. godine (član 24. stav 8.).

Pregled rokova za izvršavanje obaveza subjekata javnog i privatnog sektora iz Zakona o elektronskom fakturisanju:

Izvor: Poreska uprava