Pozajmica preduzetnika ne postoji, već predstavlja uplatu kapitala
U ovom tekstu pokušaćemo obrazložiti zašto su uplate takozvanih pozajmica fizičkih lica – preduzetnika na svoj poslovni račun, u stvari, uplate kapitala.
Uvod
Nekakvim “istorijskim nasleđem”, mislimo da je za to najviše “zaslužan” šifarnik plaćanja koji sadži šifru 81 koja se odnosi na uplate pozajmica, uvrežen je stav da fizička lica uplatom novca na tekući račun svoje registrovane delatnosti daju nekakvu pozajmicu.
Najčešće se propušta primetiti da tačan naziv ove šifre glasi: 81 – Pozajmice osnivača za likvidnost – uplata pozajmice osnivača – fizičkog lica pravnom licu.
Kao što potpun opis šifre jasno kaže, ova šifra se primenjuje samo u slučaju kada uplatu pozajmice vrši fizičko lice koje ima status osnivača pravnom licu kod kojeg to fizičko lice ima status osnivača.
Samo u tom slučaju, kada je prisutan odnos fizičkog lica osnivača i pravnog lica čiji je on osnivač, koristi se ova šifra. Sve druge uplate trebalo bi da idu sa šifrom 90 – Druge transakcije.
Preduzetnik nije pravno lice, to nije upitno. Nažalost, bankarski službenici nametnuli su stav da se kod svih pozajmica, uključivo i pozajmica koje vrše preduzetnici na svoje poslovne račune, koristi šifra 81.
Nadalje, insistira se da se prilikom vršenja uplate prezentuje i ugovor o pozajmici. To se pravda time da se bez njega neće moći podići pozajmica, a pri tome se prenebregava činjenica da za sve isplate do 150.000,00 dinara nije obavezno njihovo dokumentovanje na šalteru banke. Pa opet njima službenicima ne smeta da traže taj ugovor i za iznos tzv. pozajmice od 100,00 dinara. Srećom, elektronsko poslovanje omogućava nam da zaobiđemo ove birokratske izmišljene procedure.
Ali, predmet ovog teksta nije platni promet niti šifra plaćanja.
Mi želimo pokazati i dokazati da su sve uplate koje su izvršene kao nekakve pozajmice koje preduzetnik uplaćuje na svoj poslovni račun, u stvari, uplate kapitala i da se u poslovnim kniigama trebaju iskazati na kontu ostalog kapitala, a ne, kao kod pravnih lica (privrednih društava, doo i slično) na kontu kratkoročnih obaveza.
Evo i argumenata:
1) Postoji samo preduzetnik, ne postoji preduzetnička radnja
Suprotno uobičajenom mišljenju, ne postoji preduzetnik odvojeno od svoje tzv. preduzetničke radnje. To je recidiv prošlosti. Sve do pre desetak godina, preduzetnik se zvao vlasnikom preduzetničke radnje, a ponekad i osnivačem. Iako je i tada preduzetnik odgovarao celokupnom svojom imovinom, propisi su koristili izraze “osnivač” i “vlasnik” te time doprinosili mišljenju kako je preduzetnik jedno, a njegova radnja drugo. I danas kod objašnjenja teško možemo objasniti ovu pojavu ako, za potrebe objašnjenja, ne razdvojimo preduzetnika od radnje. Ali, to ne znači da je to pravilno. Kažu da u jezicima koji se koriste na područjima gde nema nekih pojava ne postoje ni reči za te pojave. Tako je i u našem jeziku tek počela transformacija jezičkih fomulacija ka izjednačavanju izraza “preduzetnik” i “preduzetnička radnja”. Tome je snažno pozitivno doprinela praksa APR-a da preduzetnik može da posluje samo pod svojim imenom i prezimenom. Sećamo se prakse pre nekoliko decenija kada je “preduzetnička radnja” morala imati naziv i sve evidencije su se vodile primarno prema tom nazivu, a ne prema imenu i prezimenu preduzetnika. Situacija se menja i sve više preduzetnika posluje samo pod svojim imenom i prezimenom. Za kraj ovog dela, evo i definicije preduzetnika iz Zakona o privrednim društvima: “Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji”. Zakon jasno i glasno kaže da je preduzetnik fizičko lice.
2) Visina preduzetnikovog kapitala ne evidentira se kod APR-a, što ne znači da on ne postoji
Prema propisima, za razliku od privrednih društava, preduzetnici ne vrše evidentiranje kapitala kod Agencije za privredne registre. To ne znači da preduzetnik nema kapital već samo da ga ne evidentira kod APR-a. To, isto tako, ne znači da ga ne evidentira nigde. Evidentira ga u poslovnim knjigama. Dodatnu zabunu izaziva okolnost da preduzetnici često poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva gde nije predviđeno da se vode obavezne formalne evidencije o kapitalu. Ali, ni to ne znači da kapitala nema, već samo da se o njemu ne vode obavezne formalne evidencije, u slučaju kada preduzetnik poslovne knjige vodi po sistemu prostog knjigovodstva. Već kod preduzetnika koji se opredeli da poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, što će postati obaveza za sve preduzetnike od 01.01.2019. godine, postoji, shodno Zakonu o računovodstvu, obaveza pravilnog iskazivanja sredstava i izvora sredstava, a time i iskazivanja u poslovnim knjigama sve imovine preduzetnika koja mu služi za obavljanje delatnosti kao aktive, odnosno sredstava sa jedne strane te evidentiranja kapitala preduzetnika kao pasive, odnosno izvora sredstava sa druge strane. Dakle, iako se preduzetnikov kapital ne evidentira kod APR-a on definitivno postoji.
3) Ne pozajmljuje preduzetnik imovinu “radnji”
Kao što preduzetnik, nakon što je registrovao preduzetničku delatnost u poslovnim knjigama kao kapital iskazuje sve vrednosti koje mu služe za obavljanje delatnosti (poslovanje), ni gotov novac nije izuzetak. Imovinu preduzetnika koja mu služi za obavljanje delatnosti najlakše je ilustrovati opremom, ali se to podjednako odnosi i na građevinske objekte, robu, materijal, prava i, po našem mišljenju, i gotov novac. Sve što je bilo u preduzetnikovom vlasništvu pre nego što je počelo da mu služi u svrhu obavljanja delatnosti, momentom kada mu počne služiti za obavljanje delatnosti, u poslovnim knjigama se iskazuje kao imovina na jednoj i kao kapital na drugoj strani. Na kojem kontu će se iskazati imovina zavisi od njenog pojavnog oblika (oprema, nekretnina, roba, materijal, novac), a u kapitalu to će svakako biti konto ostalog kapitala. Dakle, preduzetnik ne vrši nikakvo pozajmljivanje već počinje sa korišćenjem svoje imovine u poslovne svrhe. Isto tako, i u obrnutom procesu, kada preduzetnik izuzme imovinu iz daljeg korišćenja u poslovne svrhe ne radi se o prometu već o povraćaju unetog kapitala.
To konkretno znači da bi uplatu “pozajmice” kod preduzetnika trebalo knjižiti na kontu 309 – ostali osnovni kapital, a ne na kontu 421 – Kratkoročni krediti i zajmovi od ostalih povezanih lica.
4) Ne može se prodaja vršiti samom sebi
Netačne su tvrdnje da preduzetnik može svoju imovinu prodati svojoj “preduzetničkoj radnji”. Preduzetnik i njegova “preduzetnička radnja”, odnosno njegova registrovana delatnost su jedno te isto. Ne može se vršiti promet sa samim sobom. Pogrešna je često prisutna praksa fakturisanja kod preduzetnika, gde preduzetnik sam sebi fakturiše, gde je on sa jedne strane u svojstvu registrovanog preduzetnika, a sa druge strane u svojstvu fizičkog lica. Umesto fakturisanja i prikazivanja kroz odnos imovina – obaveze, pravilno je prikazivati odnos imovina – kapital. Doprinos ovoj tvrdnji jeste i, u praksi potvrđena situacija, kada je preduzetnik kupio stan, a nakon brisanja delatnosti stan je naravno ostao vlasništvo dotičnog lica. Poreska uprava je dala rešenje kako ne postoji obaveza poreza na promet apsolutnih prava jer, u stvari, prometa nije ni bilo. Fizičko lice i njegova registrovana delatnost su neodvojivi elementi. Kada će doći dan kada će i banke shvatiti ovu činjenicu.
5) Preduzetnik može, bez posebnog dokumentovanja, podizati gotov novac sa računa
U praksi se ne spori da preduzetnik može izvršiti povraćaj tzv. pozajmica. Mi zatupamo mišljenje da se nije ni radilo o pozajmicama, već uplatama kapitala, pa se ni ne radi o povraćaju pozajmica, već o smanjivanju kapitala. Međutim, mi tvrdimo da preduzetnik može podići gotov novac po osnovu smanjivanja kapitala bez obzira na način kako je došlo do povećanja tog kapitala. Ova tvrdnja je usko povezana sa prethodnom tačkom, po kojoj preduzetnik svoju imovinu ne prodaje radnji pa, kod obrnutog procesa, bilo da je izuzima od daljnjeg korišćenja, bilo da izuzima novac, ne vrši nikakakv promet već vrši smanjivanje kapitala. Kako se visina kapitala preduzetnika ne evidentira kod APR stiče se pogrešan utisak da preduzetnik ne povećava i ne smanjuje kapital. U svakom slučaju mi tvrdimo da preduzetnik može, bez posebnog dokazivanja, vršiti neograničene uplate i isplate sa tekućeg računa te tako bez ograničenja mešati svoju celokupnu imovinu. Zašto bi se takvo mešanje ograničavalo samo po pitanju novca kao imovine, a mešanje svake druge preduzetnikove imovine nije ograničeno ni sa čim? Ne postoji nikakvo ograničenje da preduzetnik svoju imovinu počne koristiti, a isto tako niti da je prestane koristiti u poslovne svrhe. Napomena, prilikom knjiženja podizanja gotovine sa poslovnog računa prema potrebi moguće je koristiti konto 723 – Lična primanja poslodavca.
6) Ne može se poklanjati samom sebi
Nekritičkim kopiranjem situacije kada osnivač privrednog društva po osnovu datih pozajmica vrši oprost duga svom privrednom društvu, kada se “odriče” pozajmice i po tom osnovu društvo iskazuje vanredni prihod, a uglavnom sa ciljem da se spreči iskazivanje gubitka u poslovanju, u praksi se i preduzetnikovo tzv. opraštanje tzv. pozajmice knjiži kao vanredni prihod. Ne može niko sam sebi nešto pokloniti. Svi drugi mogu, samo sam sebi ne može. Zato je netačno prikazivanje ovakvog tzv. oprosta kao nekakvog vanrednog prihoda kod preduzetnika.
7) Preduzetnik ne radi izveštaj o transfernom cenama po osnovu datih pozajmica
S obzirom da između preduzetnika i njegove registrovane delatnosti ne postoje pozajmice, nema ni potrebe da se radi izveštaj o transfernim cenama. Osnov za obavezu izrade takvog izveštaja ne mogu biti niti druge promene na kapitalu, početak ili prestanak korišćenja vlastite imovine za potrebe obavljanja delatnosti.
Zaključak
Smatramo da smo kroz gornje tačke dokazali kako uopšte ne može dolaziti do zaključivanja pravnih poslova (pozajmice, kupoprodaja) između fizičkog lica i njegove registrovane delatnosti, jer je to isti subjekt, kao ni iz toga izvedenih radnji (oprost, poklanjanje).
Tekst kao autorski potpisuje: Jovan Šukara, mag.oec.,
U Novom Sadu, 7. februara 2015. godine
Ažurirao i dopunio: Marko Šukara mast.ekon
U Novom Sadu, 22.06.2018. godine
Povezani tekst:
