Bogatstvo u bitkoinima uskoro će zvanično priznati i Srbija. Nacrt zakona o digitalnoj imovini koji omogućava trgovinu digitalnim valutama je spreman, a uz njega idu i troškovi kakve do sada nismo poznavali.
Suština je da ako dobijete bitkoin na poklon morate i da platite porez. Nova obaveza predviđena je pomenutim zakonom i to je još jedan porez o kome bi građani trebalo da povedu računa.
A nije nemoguće da bitkoin dobijete na poklon. Setite se priče kada su građani Srbije za neke posebne datume od prijatelja i kolega često na poklon dobijali jedinice investicionih fondova. I to se događalo baš na počecima razvoja ove industrije u našoj zemlji.
Digitalna imovina je digitalni zapis koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi. Može da se koristi kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, ali nisu zakonsko sredstvo plaćanja.
U zakonu se navodi i da digitalna imovina nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je građani i firme prihvataju kao sredstvo razmene.
U Ministarstvu finansija kažu da će regulisanje ovog pitanja mnogim inovativnim preduzećima omogućiti lakše finansiranje.
Postoje onlajn servisi gde se mogu kupiti i prodati kriptovalute. Takođe, postoje i automati u nekoliko gradova (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica i Inđija) gde se kriptovaluta kupuje i prodaje za keš. Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji se primenjuje od 1. aprila 2018., neophodno je da korisnici prođu proceduru verifikacije, slično kao pri otvaranju bankovnog računa. Takođe, ako kupujete kriptovalute potrebno je da imate kripto novčanik (wallet) na koji vam se prebacuju prilikom kupovine. Plaćanje se može izvršiti na bankovni račun ili platnom karticom. Ako prodajete preko nekog onlajn servisa, neophodan je bankovni račun, jer se na njega vrši isplata dinarske protivvrednosti.
Postoje i alternativni načini trgovine, na primer – ljudi se nađu preko oglasa, pa odrade trgovinu bez posrednika. Iako je ova opcija finansijski najpovoljnija, jer omogućuje razmenu bez provizije, treba biti vrlo oprezan. Neretko se dešavalo da kod ovakvih transakcija jedna od strana ostane i bez kriptovaluta i bez keša.
Statistika govori da su korisnici kriptovaluta uglavnom muškarci u dvadesetim i tridesetim godinama koji su solidno tehnički potkovani. Međutim, u periodima kada cena naglo raste, pojavljuje se i veliki broj ljudi van navedene kategorije.
Kriptovalutama se može plaćati uglavnom u nekim restoranima i kafićima, mada je moguće kupiti i računarsku opremu ili platiti članarinu u teretani. Kada je u pitanju onlajn plaćanje, tu praktično nema ograničenja. Skoro sve što možete platiti drugim metodama, možete platiti i kriptovalutama, što preko trgovaca koji direktno prodaju za kriptovalute, što preko posredničkih servisa koji to omogućuju, objasnio je za Blic Biznis Aleksandar Matanović, jedan od osnivača Bitcoin asocijacije Srbije.
Izvor: blic.rs
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
