(Mišljenje Ministarstva finansija iz Biltena MF, br. 430-00-00808/2017-04 od 9.2.2018. god.)
Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02, 80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), porez na imovinu plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari.
Prema odredbi člana 2. stav 2. tačka 2) Zakona, nepokretnostima, u smislu stava 1. tog člana, smatraju se i stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (u daljem tekstu: objekti).
Prema odredbi člana 10. Zakona, obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Poresko oslobođenje može se ostvariti samo kad za to postoji osnov propisan zakonom. Zakonom nije propisano poresko oslobođenje za slučaj da je objekat, koji faktički postoji, za koji je obvezniku − privrednom društvu pre više godina nastala obaveza po osnovu poreza na imovinu, za koji je obveznik plaćao porez po tom osnovu, a koji u svojim poslovnim knjigama obveznik evidentira kao osnovno sredstvo ruiniran, što ga čini nefunkcionalnim. Naime, pravo je poreskog obveznika da se opredeli da li će svoj objekat koristiti ili ne, odnosno da li će ga adaptirati ili rekonstruisati ili na drugi način učiniti funkcionalnim za određenu namenu.
Činjenica koja se navodi da vodovodna i električna instalacija u konkretnom objektu nisu u funkciji, nije osnov za poresko oslobođenje, a ni za prestanak poreske obaveze za taj objekat (nezavisno od razloga za nepružanje usluga isporuke vode i električne energije u konkretnom objektu u kome postoje vodovodne i električne instalacije, na primer, ako o tome sa davaocem usluga nije zaključen ili je raskinut ugovor, ako se obvezniku te usluge ne pružaju zbog neplaćanja računa i sl.).
