Novembarski probni završni račun

Raditi probne završne račune tokom godine je preporučljivo – uraditi probni završni račun sa mesecom novembrom, moglo bi se reći da je obavezno. Potrebno je sa što većom tačnošću proceniti poslovni rezultat firme, dobit ili gubitak, te u preostalih mesec dana preduzeti potrebne radnje kako bi dobijeni rezultat odgovarao poslovnim interesima preduzetnika.

Iskazivanje gubitka u poslovanju je povoljno sa poreskog aspekta: nema poreza na dobit, niti poreza na prihod od samostalne delatnosti, izuzev u vanrednim slučajevima, kada i pored finansijskog gubitka, u poreskom bilansu, privredni subjekt ima iskazanu dobit i poresku obavezu.
Međutim, osim što je to jasan signal da nešto nije u redu sa položajem firme na tržištu, iskazivanje gubitka u poslovanju, preduzetniku najčešće zatvara vrata banaka u postupku dobijanja kredita.
Ako preduzetnik nema nameru obraćati se bankama za kredite, a smatra da mu je gubitak nastao zbog prolazno loše situacije na tržištu, povećanih rashoda prilikom pokretanja posla ili nekih drugih većih izdataka u tekućoj godini, odnosno zbog drugih opravdanih ali prolaznih razloga, treba imati u vidu povoljnost da ostvareni gubitak umanjuje oporezivu dobit u narednim godinama. Jedna od najčešćih grešaka preduzetnika prilikom pokretanja posla jeste da u prvoj godini, ili u prvim godinama, ne prikažu u knjigama sve rashode kako bi izbegli iskazivanje gubitka, a kada u idućim godinama ostvare dobit moraju na nju platiti porez.

Iskazivanje dobiti, naročito velike dobiti, prvenstveno znači i veliki porez na dobit.
Kod preduzeća dobit je oporezovana sa 15% poreza na dobit i sa još 15% poreza kada se ta dobit podiže sa tekućeg računa. Ostvarena dobit osnivačima ne ulazi u prijavu za godišnji porez na dohodak građana.
Kod preduzetnika porez na dobit se plaća po stopi od 10%. Ako preduzetnik nije prijavio isplaćivanje lične zarade, onda će mu ostvarena dobit ujedno biti i osnovica za obavezne socijalne doprinose po stopi od 36%, odnosno 24% ako je preduzetnik zaposlen pa radnju vodi iz radnog odnosa, a ako je prijavio ličnu zaradu onda su mu mesečno plaćeni doprinosi uz ličnu zaradu ujedno i konačna obaveza.
U situaciji kada preduzetnik ostvari veliku dobit čeka ga još i 10 % godišnjeg poreza na dohodak građana na iznos dobiti iznad cca 2,5 miliona dinara, odnosno 15% na deo dobiti iznad cca 3.5 miliona dinara. Jer, za razliku od dobiti koju ostvare privredna društva i koja njihovim osnivačima ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana, ostvarena dobit kod preduzetnika ulazi u tu osnovicu.

Iskazivanju poslovnog rezultata treba posvetiti odgovarajuću pažnju

Tačno je da rezultat koji je stvaran jedanaest meseci ne može se radikalno menjati u zadnjih mesec dana, ali se mogu preduzeti značajni koraci.
Tako, moguće je narednih mesec dana iskoristiti da se napravi 0,5% troškova reprezentacije i do 10% troškova reklame u odnosu na ukupan godišnji prihod. Moguće je i iskoristiti mogućnost isplate Poklona deci zaposlenih ili isplate jubilarne nagrade zaposlenima.
Razni troškovi održavanja za koje preduzetnik određujete vreme kada će ih obaviti, mogu se uraditi upravo sada, pred kraj godine, te tako povećati rashodi i smanjiti dobit.
Preduzetnici mogu, i trebaju, svu svoju imovinu koju koriste u poslovne svrhe da iskažu u poslovnim knjigama i da po tom osnovu obračunaju amortizaciju koja takođe smanjuje dobit.
Za sve zaposlene koji su bili na službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu treba proveriti da li su podneli obračune dnevnica i drugih troškova takvih putovanja.
Ako preduzetniku neko od dobavljača nije dostavio fakturu za isporučenu robu ili izvršene usluge treba istu zatražiti kako bi se iskazala u troškovima poslovanja.
Takođe, ukoliko probni obračun pokaže da će preduzetnik ostvariti neki sitan gubitak, a to ne želi, u poslednjem mesecu još uvek može odraditi neki posao, prodati robu ili gotove proizvode, pružiti uslugu i slično i iskazati pozitivan rezultat.

Nedozvoljeno umanjivanje poreskih obaveza zakonom je oštro sankcionisano

Nije na odmet istaći da su gore spominjani postupci smanjivanja/uvećavanja dobiti u skladu sa propisima i da se ovde sve vreme govori samo o takvim postupcima. Umanjivanje dobiti, a time i poreza na dobit na nedozvoljen, nezakonit način, zakonski je sankcionisano kaznama koje se mere stotinama hiljada dinara, a u nekim slučajevima to je i krivično delo. Dobro poznavanje propisa omogućava preduzetniku i njegovom računovođi da na zakonit način iskoriste sve predviđene olakšice i pogodnosti. To ne sme biti, kako se kaže “traženje rupe u zakonu”, niti pribavljanje fiktivne dokumentacije, već planski, analitički, sistematski pristup podešavanju poslovnih aktivnosti sa ciljem iskazivanja za preduzetnika povoljnog poslovnog rezultata. Nepoznavanjem propisa i prepuštanjem da poslovni rezultat “izbaci kompjuter” može dovesti do neprimereno velikih poreskih opterećenja. To su ujedno i situacije kada se u praksi najčešće i poseže za nedozvoljenim načinima umanjivanja poreskih obaveza, što je veoma često hod po vrlo tankom ledu.

Skrštenih ruku čekati kraj decembra nije dobar izbor

Zaključivanje fiskalnih kasa 31. decembra, sa jedne, i predaja PDV obračuna najkasnije do 15. januara, sa druge strane, praktično onemogućavju preduzetnicima bilo kakve naknadne aktivnosti kojima mogu korigovati poslovni rezultat. Posle tih datuma manevarski prostor svodi se u područje simboličnog.
Treba imati na umu da se, što zbog božićnih, što zbog novogodišnjih praznika, oko Nove godine u administraciji prilično malo radi, da sa 15. januarom PDV obračune predaju i mesečni i tromesečni obveznici što kod administracije stvara posebnu zauzetost, da se u tom istom periodu obavljaju uobičajeni godišnji popisi (inventari) što remeti uobičajeni ritam rada kako kod zaposlenih kod preduzetnika tako i kod njegovih poslovnih partnera.
Zakonski krajnji rok za predaju izveštaja o izvršenom redovnom godišnjem potpunom popisu imovine i obaveza do 30. januara još je jedan od razloga koji sužava vremenski manevarski prostor preduzetniku oko korigovanja poslovnog rezultata.
Zbog svega navedenog jasno je da su druga polovina novembra i prva polovina decembra optimalno vreme za preduzimanje aktivnosti oko sagledavanja godišnjeg poslovnog rezultata, a ne kraj decembra ili početak januara. Da i ne spominjemo ostavljanje tog tako važnog posla za kraj februara i početak marta, ili čak i do kraja juna, kada je zakonski rok za predaju izveštaja državnim institucijama.

Osnovni propisi koji regulišu ovu oblast:
– Zakon o porezu na dobit pravnih lica
– Zakon o prezu na dohodak građana
– Zakon o računovodstvu

Autor: AKTIVA sistem