Ukoliko u Republici Srbiji nameravate da sprovedete projekat istraživanja i razvoja, ili želite da komercijalno iskoristite predmet prava intelektualne svojine (autorsko delo ili patent), ili želite da investirate u startape postoje tri vrste poreskih podsticaja koje možete iskoristiti:
U daljem tekstu ćemo objasniti šta podrazumeva IP Box režim, odnosno izuzimanje kvalifikovanog prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica. Poreska olakšica koja se tiče izuzimanja kvalifikovanog prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica je definisana u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica članom 25b.
“Kvalifikovani prihod, koji ostvari obveznik, nosilac autorskog ili srodnog prava, po osnovu naknade za iskorišćavanje deponovanog autorskog dela ili predmeta srodnog prava, osim naknade za prenos autorskog ili srodnog prava u celini, može se, ukoliko se za to obveznik opredeli i u skladu sa uslovima i na način predviđen ovim članom, izuzeti iz poreske osnovice u iznosu od 80% tako ostvarenog prihoda.”
Drugim rečima, kvalifikovani prihod predstavlja prihod koji ste ostvarili tako što ste ustupili nekom trećem licu pravo da koristi vaše autorsko delo ili patent, i sa kojim ste tim povodom sklopili ugovor o licenci. Ovde treba voditi računa, jer postoji posebna formula po kojoj se izračunava koliki je kvalifikovani prihod, i treba ga razlikovati od ukupnog prihoda. Naime, kvalifikovani prihod zavisi od iznosa ukupnog prihoda koji se ostvaruje od licenci, ali i od kvalifikovanih rashoda. Dodatno, zavisi i od učešća kvalifikovanih rashoda u ukupnim troškovima koji su nastali u vezi sa razvojem autorskog dela ili patenta.
U Pravilniku o kvalifikovanim prihodima se nalazi formula za izračunavanje kvalifikovanih prihoda:
Kvalifikovani prihod = (ukupan prihod u tekućoj godini – kvalifikovani rashod) * (% kvalifikovanog rashoda/ukupni rashod vezan za autorsko delo/patent)
Kako bismo pojasnili ovu formulu, posebno ćemo definisati svaku stavku iz formule.
Kada na osnovu primenjene formule dođete do rezultata koliko vam iznosi kvalifikovani prihod, umanjujete ga za 80% i onda na njega primenjujete stopu poreza na dobit od 15%. Primenom ovog poreskog podsticaja postoji mogućnost da stopa poreza na dobit sa 15% bude smanjena na 3%. U slučaju da koristite i druge poreske podsticaje (npr. R&D odbitak) postoji mogućnost da vam poreska stopa za porez na dobit bude 0%, čak postoji mogućnost da ostvarite poreski gubitak, koji možete preneti u sledeću poresku godinu.
Treba posebno voditi računa koji prihodi se smatraju kvalifikovanim prihodima. Na primer, u slučaju postojanja softverske aplikacije, davanje prava na njeno korišćenje i prihodi ostvareni po tom osnovu se kvalifikuju za podsticaj. Ali u slučaju kada se ostvaruju prihodi po osnovu ugovora o reklamiranju proizvoda u okviru te aplikacije, takvi prihodi se ne kvalifikuju za primenu podsticaja.
U slučaju naknadne dorade autorskog dela, takođe se možete kvalifikovati za primenu podsticaja. Ovo je veoma važna odredba za IT sektor, budući da su u proizvodnji softvera te dorade gotovo svakodnevne. Ovde je zakonodavac dozvolio da se ne registruje svaka dorada posebno, već sve dorade koje se urade u roku od godinu dana se samo jednom deponuju, i za njih je moguće koristiti poreski podsticaj.
Za autorska dela koja su razvijana ranije, dakle pre nego što je podsticaj uveden (pre 1. januara 2019. godine) propisani su normirani troškovi. Koliki procenat normiranih troškova će biti primenjen zavisi od iznosa prihoda koji ostvarite od davanja prava na korišćenja deponovanog autorskog dela ili patenta.
Pravilnik ne propisuje dokumentaciju koju morate da predate Poreskoj upravi da biste ostvarili pravo na ovaj poreski podsticaj. Prema pravilniku obavezno je jedino da popunite OKP obrazac na osnovu koga će se vršiti obračun kvalifikovanih prihoda. Ovaj obrazac predajete elektronski sa poreskim bilansom.
Bez obzira što ne postoji dokumentacija koju morate dostaviti Poreskoj upravi, postoji dokumentacija koju morate da posedujete u slučaju poreske kontrole:
Kao i u slučaju sa R&D olakšicama i u okviru ovog poreskog podsticaja postoje određena ograničenja. Prvo ograničenje podrazumeva nemogućnost kvalifikovanja za ovaj podsticaj ukoliko aktivnosti razvoja obavljate uslužno za druga lica.
Postoji još jedan problem na koji nailaze korisnici podsticaja. Naime, obveznici često zaključuju ugovore sa klijentom na osnovu kojih se može zaključiti da nosioci autorskog dela ili patenta pružaju usluge podrške (npr. u korišćenju određenog softvera, uslugu nadgradnje tih softvera…), a nigde u ugovoru nije eksplicitno navedeno da li je ugovorom pokriveno i davanje prava na korišćenje softvera. U tim slučajevima je teško dokazati da je ovim ugovorima dato i pravo korišćenja autorskog dela ili patenta, i na taj način se onemogućuje primena podsticaja.
Još jedan problem u vezi sa ovim ugovorima sa klijentima je ukoliko se ugovorom daje pravo klijentu za korišćenje autorskog dela ili patenta, ali je naknada definisana tako da obuhvata licencu, ali i usluge podrške prilikom korišćenja tog autorskog dela ili patenta. U ovom slučaju je veoma teško odrediti deo naknade koji se odnosi na licencu, koji može da se kvalifikuje za podsticaje, i deo naknade koji se odnosi na usluge podrške, koji ne može da se kvalifikuje za podsticaje.
Izvor: Digitalna zajednica
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate: