Izdavanje fiskalnih računa po osnovu marketinških usluga

Povodom vašeg dopisa u vezi mišljenja Ministarstva finansija Broj: 011-00-00549/2022-04 od 15. jula 2022. godine (u daljem tekstu: Mišljenje), obaveštavamo vas sledeće:

• Mišljenjem se odgovara isključivo na pitanje da li postoji obaveza evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja kada kupac u svom maloprodajnom objektu pruža marketinške usluge distributeru u svrhu reklamiranja njegove robe u maloprodajnim objektima kupca (na primer, pozicioniranje robe i asortiman), a koje je pitanja i postavio podnosilac zahteva;
• Članom 3. stav 2. Zakona o fiskalizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 153/20 i 96/21 – u daljem tekstu: ZF) propisano je da se prometom na malo smatra svaki promet dobara i pružanje usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik;
• Promet marketinških usluga u maloprodajnim objektima nije izuzet od obaveze evidentiranja preko elektronskog fiskalnog uređaja nijednim propisom kojim se uređuje fiskalizacija.

Imajući u vidu navedeno, Ministarstvo finansija je zauzelo stav da postoji obaveza evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja kada kupac u svom maloprodajnom objektu pruža marketinške usluge distributeru u svrhu reklamiranja njegove robe u maloprodajnim objektima kupca (na primer, pozicioniranje robe i asortiman), s obzirom na to da su propisi koji uređuju fiskalizaciju u ovom pogledu potpuno jasni i nedvosmisleni.

Ministarstvo finansija je razmotrilo dodatna pitanja koja ste postavili u svom dopisu, a koja su od značaja za obveznike fiskalizacije, pa u tom smislu ukazujemo na sledeće:

• Mišljenje se ne bavi pitanjem broja fiskalnih računa koje je obveznik fiskalizacije u obavezi da izda za pružene marketinške usluge u maloprodajnim objektima. Odgovor na ovo pitanje zavisi od odredaba ugovora između obveznika fiskalizacije i lica kojima pružaju marketinške usluge u maloprodajnim objektima. Sa stanovišta propisa o fiskalizaciji nema prepreka da broj računa koji se izdaje preko elektronskog fiskalnog uređaja bude isti kao i broj računa koji su izdavani u periodu u kome nije postojala obaveza evidentiranja prometa navedenih usluga u maloprodajnim objektima.
• Pravo na odbitak prethodnog poreza, u konkretnom slučaju, na strani primaoca usluge – obveznika PDV ne zavisi od toga da li je obveznik PDV primio fiskalni račun. Uz ispunjenje ostalih uslova utvrđenih propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, pravo na prethodni PDV se može ostvariti po osnovu svakog dokumenta koji ispunjava uslove da se smatra PDV računom.
• Što se tiče tehničkih problema koji se odnose na obračun visine naknade za pružene marketinške usluge, kao i period za koji se utvrđuje visina naknade, napominjemo da se ova pitanja uređuju ugovorom između obveznika fiskalizacije i lica kojima se pruža usluga. Ukoliko u trenutku evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja obvezniku fiskalizacije nije poznata tačna vrednost pružene usluge, evidentira se procenjeni iznos pružene usluge izdavanjem fiskalnog računa Promet/Prodaja. Naknadno, kada utvrdi tačan iznos vrednosti navedene usluge obveznik fiskalizacije vrši korekciju već evidentiranog prometa u skladu sa propisima o fiskalizaciji.
• Ukoliko se vrednost marketinške usluge pozicioniranja proizvoda ugovara u devizama, obveznik fiskalizacije je u obavezi da na fiskalnom računu iskaže dinarsku protivvrednost, i to po srednjem kursu NBS na dan izvršenog prometa, s tim da se u polju u kojem se mogu iskazati bilo koji podaci od značaja za prodavca i kupca (pružaoca i primaoca usluge) može iskazati i iznos u devizama.

Imajući u vidu navedeno u vašem dopisu, isti ćemo razmotriti kao inicijativu za izmenu propisa iz oblasti fiskalizacije prilikom prve naredne izmene ovih propisa.