Referentna kamatna stopa,
eskontna kamatna stopa,
stope zatezne kamate

Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Na sednici održanoj 11. aprila, Izvršni odbor je odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50%. Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou deveti mesec zaredom opredelili su pre svega opadajući, ali i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci, aktuelna srednjoročna projekcija inflacije, kao i prisutna neizvesnost u međunarodnom okruženju po osnovu kretanja cena energenata i primarnih proizvoda. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti tih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja, ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da globalna inflacija nastavlja da usporava i da su rizici u pogledu njenog daljeg kretanja sve više uravnoteženi. Mnoge centralne banke sa sve većom izvesnošću predviđaju da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, imajući u vidu smirivanje inflatornih pritisaka i efekte koje su dali restriktivni monetarni uslovi. Na opreznost u zoni evra i Sjedinjenim Američkim Državama još uvek upućuje bazna inflacija, koja nastavlja da se kreće iznad ukupne inflacije, pre svega usled viših zarada, zbog čega su Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi oprezni u pogledu početka ciklusa ublažavanja monetarnih politika. Prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, opreznost domaće monetarne politike potrebna je i zbog rasta cene nafte na svetskom tržištu usled odluke zemalja OPEC+ da ograniče ponudu i tokom drugog tromesečja, u uslovima izraženih geopolitičkih tenzija, dužih transportnih ruta i većih logističkih troškova.

U skladu s najavama Izvršnog odbora, snažno opadanje međugodišnje inflacije u Srbiji nastavljeno je u ovoj godini, na 5,6% u februaru. Daljem opadanju inflacije ključno je doprinelo usporavanje međugodišnjeg rasta cena hrane ispod nivoa ukupne inflacije, na 4,7% u februaru, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na 5,2% u februaru. U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja verovatno u maju ove godine, što je nešto ranije u odnosu na očekivanja iz poslednje srednjoročne projekcije inflacije iz februara. Inflacija bi trebalo da se približi centralnoj vrednosti cilja krajem ove godine i da se oko tog nivoa kreće i u srednjem roku. Tome će doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja, koja se u slučaju finansijskog sektora i za godinu dana unapred nalaze u granicama cilja Narodne banke Srbije.

Raspoloživi podaci u realnom sektoru ukazuju na to da su ostvarenja u dva meseca ove godine bila povoljnija od očekivanja. Međugodišnje posmatrano, rast industrijske proizvodnje u januaru i februaru ubrzan je na oko 8%, vođen rastom prerađivačke industrije od blizu 9%. Istovremeno, realni promet u trgovini na malo povećan je za 6,4% međugodišnje, a rast broja turista i njihovih noćenja ukazuje na nastavak pozitivnih trendova u turizmu.

Uprkos slabijoj eksternoj tražnji, dalji napredak je zabeležen i u robnoj razmeni sa inostranstvom, gde je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva dva meseca ostvaren međugodišnji rast izvoza od 3,2% (vođen izvozom prerađivačke industrije i poljoprivrede), dok je istovremeno uvoz bio manji za 1,3%, kao posledica i dalje nižeg uvoza energenata.

Imajući u vidu smanjenje globalnih inflatornih pritisaka i postepen oporavak zone evra, kao i očekivano dalje ubrzanje realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u 2024. godini biti u rasponu 3–4%, s centralnom vrednošću od 3,5%.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije naglašava da će buduće odluke monetarne politike zavisiti od kretanja ključnih faktora inflacije iz međunarodnog i domaćeg okruženja i brzine daljeg usporavanja domaće inflacije. Istovremeno, prilikom donošenja odluka vodiće računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. maja.

Integralni tekst saopštenja NBS

Zatezna kamata za neplaćene obaveze po osnovu javnih prihoda jednaka je godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena, shodno članu 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Komforni metod obračuna kamate primenjivao se do 31. decembra 2012. godine, a od 1. januara 2013. godine, prilikom obračuna kamate primenjuje se metod prostog interesnog računa od sto, saglasno odredbi člana 40. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 93/12).

Pregled kretanja zatezne kamate

Šifra valute	Naziv zemlje	Oznaka valute	Stope zatezne kamate u % na godišnjem nivou	Datum objavljivanja	Važi od
941	Republika Srbija	RSD	14,50	13.07.2023.	14.07.2023.
			14,25	08.06.2023.	09.06.2023.
			14,00	06.04.2023.	07.04.2023.
			13,75	09.03.2023.	10.03.2023.
			13,50	09.02.2023.	10.02.2023.
			13,25	12.01.2023.	13.01.2023.
			13,00	08.12.2022.	09.12.2022.
			12,50	10.11.2022.	11.11.2022.
			12,00	06.10.2022.	07.10.2022.
			11,50	08.09.2022.	09.09.2022.
			11,00	11.08.2022.	12.08.2022.
978	EMU	EUR	8,00	15.03.2016.	16.03.2016.
			8,05	09.09.2014.	10.09.2014.