Referentna kamatna stopa,
eskontna kamatna stopa,
stope zatezne kamate

Referentna kamatna stopa povećana na 2,5%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici održanoj 9. juna da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2,5%.

Istovremeno, odlučeno je da koridor kamatnih stopa Narodne banke Srbije ostane nepromenjen (± 100 baznih poena, odnosno ± 1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu), tako da stopa na kreditne olakšice iznosi 3,5%, a stopa na depozitne olakšice 1,5%.

Donoseći odluku o daljem pooštravanju monetarnih uslova, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da je nastavak konflikta u Ukrajini uticao na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja. U uslovima kontinuiranog jačanja inflatornih pritisaka na globalnom tržištu, Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti domaće monetarne uslove. To je neophodno kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije na domaćem tržištu, čemu Narodna banka Srbije, pored ostalih mera, doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u aprilu je iznosila 9,6% međugodišnje, od čega je oko dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta). Ipak, bazna inflacija, koja je u aprilu iznosila 5,5%, i dalje je dosta niža i od bazne inflacije u uporednim zemljama regiona i od domaće ukupne inflacije. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže i stabilne bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije.

U skladu sa srednjoročnom projekcijom iz maja, trebalo bi da inflacija u drugoj polovini ove godine ima opadajuću putanju, a njeno vraćanje u granice cilja očekujemo u drugoj polovini naredne godine. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija, još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, nakon čega se očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, trebalo bi da dolazak nove poljoprivredne sezone rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na ograničenje cena osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu.

S obzirom na geopolitička dešavanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini, znatno je povećana i neizvesnost u izgledima globalnog privrednog rasta, a dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo je na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika. Tako je Sistem federalnih rezervi u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope (ukupno za 75 baznih poena u ovoj godini), na raspon 0,75–1,0%, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Izvesno je da će i u narednim mesecima Sistem federalnih rezervi dodatno pooštravati monetarne uslove. Pored toga, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih inflatornih pritisaka od očekivanih, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, a krajem maja je najavila da bi početkom trećeg tromesečja mogla da obustavi neto kupovinu aktive i započne s povećanjem kamatnih stopa. Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka i povećana neizvesnost na globalnom nivou mogli bi da doprinesu povećanoj opreznosti međunarodnih portfolio investitora, koji određuju tokove kapitala prema zemljama u usponu. Pored toga, Izvršni odbor je imao u vidu i da su svetske cene primarnih proizvoda i energenata bile izrazito volatilne prethodnih meseci i da se i dalje nalaze na znatno višem nivou nego početkom godine, vršeći pritiske u pravcu daljeg rasta proizvođačkih i uvoznih cena. Nakon uvođenja dodatnog paketa sankcija Rusiji, kojim je obuhvaćen i uvoz nafte u Evropsku uniju iz Rusije, svetska cena nafte je, nakon pada u aprilu, ponovo povećana.

I pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina dostupnih pokazatelja za četiri meseca ove godine ukazuje na to da je nastavljen rast ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda je u prvom tromesečju iznosio 4,4% međugodišnje. Posmatrano s proizvodne strane, rast su vodili uslužni sektori i industrija, a posmatrano s rashodne strane – privatna potrošnja i fiksne investicije. Takođe, na rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju uticalo je i povećanje zaliha, dok je doprinos neto izvoza bio negativan, i to prvenstveno zbog rasta uvoza energenata. I pored visokog stepena neizvesnosti, Narodna banka Srbije očekuje nastavak rasta naše privrede i u narednom periodu i procenjuje da će realan rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biti u rasponu 3,5–4,5%, što je zbog nepovoljnijih ocena izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, a pre svega nižeg očekivanog rasta zone evra i zemalja regiona, niži rast za 0,5 procentnih poena od očekivanog početkom godine. Pod pretpostavkom da neće doći do dodatnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija i prekida u snabdevanju gasom na globalnom nivou, u srednjem roku projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije zadržana je u rasponu 4–5% godišnje.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. jula.

Integralni tekst saopštenja NBS

Zatezna kamata za neplaćene obaveze po osnovu javnih prihoda jednaka je godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena, shodno članu 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Komforni metod obračuna kamate primenjivao se do 31. decembra 2012. godine, a od 1. januara 2013. godine, prilikom obračuna kamate primenjuje se metod prostog interesnog računa od sto, saglasno odredbi člana 40. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 93/12).

Pregled kretanja zatezne kamate

Šifra valute	Naziv zemlje	Oznaka valute	Stope zatezne kamate u % na godišnjem nivou	Datum objavljivanja	Važi od
941	Republika Srbija	RSD	10,50	09.06.2022.	10.06.2022.
			10,00	12.05.2022.	13.05.2022.
			9,50	07.04.2022.	08.04.2022.
			9,00	10.12.2020.	11.12.2020.
			9,25	11.06.2020.	12.06.2020.
			9,50	09.04.2020.	10.04.2020.
			9,75	11.03.2020.	12.03.2020.
			10,25	07.11.2019.	08.11.2019.
			10,50	08.08.2019.	09.08.2019.
978	EMU	EUR	8,00	15.03.2016.	16.03.2016.
			8,05	09.09.2014.	10.09.2014.