Upotreba bar kodova i deklaracija nije neka novina. Zakon o trgovini je to predvideo i ranije ali je novina to što će od februara 2020. godine krenuti strožija kontrola a u slučaju nepoštovanja propisa previđene su velike kazne i sankcije. Dakle, bar kodovi i deklaracije, kako se prilagoditi?
Sredinom 2019. godine počeo je da se primenjuje Zakon o trgovini čiji se jedan od članova odnosi na obavezu da roba bude označena mašinski čitljivom oznakom, bar kodom ili QR kodom. Pripremni period istekao je 31. januara 2020. a to znači da će od 1.februara 2020. pored osnovnih podataka na deklaraciji, na svakom proizvodu morati biti navedena neka mašinski čitljiva oznaka kao što je bar-kod ili QR kod. (Članom 34. stav. 8 Zakona o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2019) predviđeno je da od 31. januara 2020. godine, sva roba u maloprodaji mora biti označena mašinski čitljivom oznakom – GTIN identifikacija, QR kod i dr.).
Sva pravna lica odnosno preduzetnici koji prodaju robu ili proizvode (uključujući i sopstvene proizvode) potrošačima radi zadovoljavanja njihovih ličnih potreba ili potreba domaćinstva, nisu izuzeti od obaveza koje su propisane članom 34. Zakona o trgovini. Za nedostatak deklaracije trgovci neće moći da se pravdaju nemarnošću proizvođača. Proizvođač je dužan da svoju robu označi deklaracijom u skladu sa zakonom, ali sankcije za nepropisno deklarisanje i izostanak mašinski čitljivog koda će snositi i prodavac. Na internetu možete pronaći dosta objava koje pišu o toj temi (Od 1. februara svi proizvodi moraju da imaju deklaraciju, bar kod ili QR kod (poslovni savetnik), ali su tekstovi još uvek nepotpuni i mnogima nejasni.
Što se tiče samih deklaracija, njihova upotreba nije neka novina. I pre mašinskih kodova deklaracije su bile sastavni deo svakog artikla. Sva roba u trgovini na malo morala bi da ima deklaraciju koja sadrži sledeće podatke:
Podaci moraju da budu navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu. Šta se menja sada? Faktički ništa. Novo je samo to što se sada postojećoj deklaraciji pridodaje mašinski čitljiv kod (bar kod ili QR kod).
Koja je razlika između ova dva koda?
Bar kod, 1D, ili linijski kod, je način označavanja proizvoda nizom crnih linija koje je lako prepoznati i pročitati specizijalizovanim uređajima a nemenjen je uglavnom proizvođačima i uvoznicima robe. Brojevi predstavljeni u obliku bar koda omogućavaju automatsko obuhvatanje podataka na svakom mestu ulaza ili izlaza jedinice. Bar kodovi se najčešće štampaju zajedno sa drugim informacijama datim na pakovanju ili se štampaju naknadno i kao etikete lepe na proizvodima . Najčešća primena im je u maloprodajama gde elektronski čitači očitavaju broj koji bar kod sadrži i preko tog broja kasa brzo pronalazi dati artikal u svoj bazi.
QR kod, 2D, matrični kod ili dvodimenzionali bar-kod. On funkcioniše na principu matrice crnih kvadratića koje formiraju sliku sličnu crno belom mozaiku, (za razliku od linijskih 1D bar kodova). Osim brojeva, koje najčešće sadrže bar kodovi, QR kod sadrži mogo više informacija (npr. podatke o artiklu, sastav, naziv proizvođača, prodavca, telefonske kontakte, web adrese i sl.). QR kod vas može uputiti na telefonske kontakte, lokaciju na google mapi ili na web sajt proizvođača. Sa tehničke strane QR kodovi imaju mnogo brži odziv kod očitavanja, toleranciju na greške i tehnički su superiorniji u odnosu na bar kodove. Ali i pored toga QR kodovi nisu pogodni za rad sa kasama gde bar kodovi nesumnjivo imaju prednost.
U tekstu Zakona o trgovini navodi se da “sva roba u maloprodaji mora da ima mašinski čitljiv kod, bar kod ili QR kod” što navodi na zaključak da bi sa zakonske strane prisustvo jednog od ova dva koda ispoštovalo pravnu proceduru. Sa druge strane s obzirom da oba ova koda imaju svoje prednosti i mane, izbor mora biti odgovarajući. Prisustvo bar koda je naročito bitno ako sebe smatrate ozbiljnim proizvođačem ili preduzetnikom naročito ako planirate ozbiljne plasmane u zemlji i u inostranstvu. Bar kodove izdaju ovlašćene agencije (kod nas GS1 Srbija) i ovi kodovi su registrovani u nacionalnom registru. Bar kod je jedinstven, pripada samo vama (nešto poput PIB-a proizvoda) pa vaša roba može biti prepoznata kako u zemlji tako i bilo gde u inostranstvu, naročito uz upotrebu odgovarajućih internet servisa ili mobilnih aplikacija. Bar kod broj bi trebali obezbediti proizvođači ili uvoznici robe kako bi roba imala jedinstveni trgovački broj gde god da se pojavi u maloprodaji a ne ostaviti da prodavci za isti artikal prave sopstvene brojeve i tako dovedu do situacije da se isti artikal javlja na tržište sa različitim bar kod brojevima. Poruka je dakle sledeća: ako ste proizvođač ili uvoznik, poželjno bi bilo se odlučite za bar kodove. Ukoliko i ne odštampate bar kod nalepnicu biće dovoljno da registrovani bar kod broj pošaljete prodavcu koji isti može sam odštampati (na osnovu tog broja). Bar kod brojevi se ne mogu izmišljati proizvoljno već moraju biti izdati od strane ovlašćene agencije, što znači da se mora poštovati određena procedura u nomenklaturi i jedinstvenosti – a to košta. Bar kodove možete poručiti u paketima (1,10,100,1000, 10.000..) a u zavisnosti od količine morate platiti odgovarajuću cenu.
QR kod ima svoje prednosti i mane. Tehnički njegove mogućnosti su mnogo veće od barkodova ali je on više informativnog karaktera i usmeren ka potrošaču. To znači da će kupac moći uz pomoć mobilnog telefona i odgovarajućih aplikacija da očitava QR kodove i tako dobija potrebne informacije. Ono što će biti problem jeste taj izostanak “jedinstvenosti” na tržištu i problem sa očitavanjem na uzlazu/izlazu robe. Za razliku od bar kodova koji uglavnom sadrže numerički jedinstveni broj, QR kodovi su besplatni i mogu se samostalno generisati. Njihov sadržaj je obično tekstualna informacija ali bez obzira na mogućnosti u ovim kodovima ne bi trebalo pisati sve i svašta već samo podatke koji imaju potrebnu i korisnu funkciju, a koje inače pronalazite na deklaracijama uz dodatna obaveštenja kupcima (tipa načina upotrebe, objašnjenja, kontakte i sl). QR kod vam neće mnogo pomoći u prometu jer marketi i trgovine neće moći da registruju promet robe niti na ulazu niti na njenom izlazu pošto ta uloga pripada bar kodu pa odsustvo standardnog bar koda može dovesti do situacije da vaša roba ima problema u plasmanu. Marketi vas mogu staviti pred svršen čin da, ili obezbedite bar kodove, ili da odbiju vašu ponudu.
Pored navedenog ostaje još jedna stavka a to je poštovanje propisa u smislu obeležavanju robe mašinskim kodom i sankcija koje proizilaze iz nepoštovanja propisa. U zakonu je navedno da “roba mora biti označena mašinski čitljivim kodom, bar kodom ili QR kodom…” pa ako zanemarimo prednosti i mane ovih kodova, ostaje pitanje da li prisustvo QR koda (bez bar koda) zadovoljava zakonsku odredbu o postojanju mašinski čitljivog koda. U tom slučaju, zahvaljujući QR kodu, mali proizvođači i trgovci koji prozvode i prodaju robu u malim količinama, interno, i bez šireg plasiranja na tržištu mogli bi ispoštovati zakonsku normu postojanja mašinski čitljivog koda. Za sada još uvek nije u decidno potvrđeno da li QR kod može imati potpunu ravnopravnost sa bar kodom u smislu poštovanja propisa. Ono što je sigurno a to je da bar kod u tom delu nudi potpunu sigurnost i puni komercijalni efekat. U svakom slučaju, od situacije do situacije priča može dosta varirati pa bi najbolje bilo da od odgovarajućih službi ili svog knjigovođe zatražite preciznije informacije šta učiniti konkretno u vašem slučaju.
Dakle, bar kod je namenjen prvenstveno proizvođačima i uvoznicima, QR kod više trgovcima, mada je najbolje koristiti i jedan i drugi zajedno.
Podaci iz deklaracije za robu koja se nalazi u trgovini na malo ne mogu da se menjaju ili uklanjaju. Deklaracija mora da se istakne uočljivo na jedan od sledećih načina:
U kontekstu napred navednog, razlika je sada u tome što će pomenuta deklaracija morati da ima i odgovarajući mašinski kod. Taj kod može biti odštampan u okviru same deklaracije ili se može naknadno prilepiti kao dopunska oznaka. Kako bi to praktično izgledalo na konkretnom primeru npr. prodaji cipela? Imajući u vidu napred navedeno, biće dovoljno da prodavac istakne mašinski čitljiv kod na kutiji od obuće, a ne na samoj cipeli, koju stavlja u promet. Pravno lice koje vrši prodaju preko interneta nije u obavezi da učini dostupnim mašinski čitljiv kod na deklaraciji, koju ističe na internet stranici.
U skladu sa članom 68. stav 1. tačka 9) Zakona o trgovini novčanom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako prodaje robu bez deklaracije (član 34). Kazniće se i fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara. Kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.
Uz navedenu prekršajnu kaznu, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude. Takođe, uz navedenu prekršajnu kaznu, odgovornom licu u pravnom licu može se izreći zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Isto važi i za preduzetnika i fizičko lice, kome se uz navedenu prekršajnu može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.
Izvor: mcentar.com
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
