Davanje poklona zaposlenima
Članom 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu utvrđena je mogućnost poslodavca da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrdi pravo zaposlenih na druga primanja gde se pod drugim primanjima može predvideti i davanje poklona.
Naime, poslodavac može da donese odluku o davanju poklona zaposlenima određenim povodom, pod uslovom da je takvu mogućnost predvideo opštim aktom ili ugovorom o radu.
Davanje poklona zaposlenima – zarada ili ne
Članom 105. Zakona o radu je propisano da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim nekoliko izuzetaka navedenih u tom članu. Davanje poklona zaposlenima jeste primanje koje se smatra zaradom i podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa na zarade.
Davanje poklona zaposlenima i njihov poreski tretman nije uslovljen oblikom davanja. Dakle, pokloni mogu biti u novcu i robi bilo koje vrste (novčane isplate, poklon čestitke, vaučeri, plaćanje turističkog putovanja i sl.).
Način obračuna poreza i doprinosa zavisi od toga kada se vrši davanje poklona. Postoje tri varijante.
Iznos poklona se isplaćuje zajedno sa zaradom
Vrednost poklona u bruto iznosu (neto iznos podeljen sa koeficijentom 0,701) se kumulira sa bruto zaradom, odnosno delom zarade i vrši se obračun poreza i doprinosa na ukupan iznos te isplate.
Prilikom obračuna poreza na zarade se primenjuje neoporezivi iznos kao i kod redovne isplate nezavisno od poklona.
Ukoliko je iznos bruto zarade uvećan za bruto iznos poklona manji od minimalne osnovice za obračun doprinosa koja se primenjuje na dan isplate, doprinosi se obračunavaju na minimlanu osnovicu.
Obrnuto, ukoliko je bruto iznos veći od maksimalne osnovice za obračun doprinosa, doprinosi se obračunavaju na maksimalnu osnovicu.
Ukoliko je ugovorena zarada u neto iznosu, sabiraju se neto zarada sa iznosom poklona i vrši se preračun na bruto.
Iznos poklona se isplaćuje pre isplate zarade
Iznos poklona u tom slučaju predstavlja akontaciju zarade. Prilikom obračuna poreza na zarade se primenjuje neoporezivi iznos.
Najčešće je bruto iznos poklona niži od minimalne osnovice za obračun doprinosa te se doprinosi obračunavaju na minimalnu osnovicu.
Iznos poklona se isplaćuje nakon isplate zarade
Poklon isplaćen nakon isplate zarada za određeni mesec se smatra drugim delom zarade i u tom slučaju se ne primenjuju neoporezivi iznos i najniža osnovica doprinosa zato što je njihova primena izvršena kod isplate zarada. Neto iznos poklona se brutira pomoću koeficijenta 0,701 i na dobijeni bruto iznos se obračunavaju porez i doprinosi.
Iz ugla Zakona o PDV
Odredbom člana 4. Zakona o PDV propisano je da se sa prometom dobara uz naknadu izjednačava svaki drugi promet dobara bez naknade.
Davanje poklona zaposlenima se smatra prometom dobara bez naknade i oporeziv je PDV samo pod uslovom da se prethodni PDV prilikom nabavke tih dobara mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno (bez obzira da li je to pravo iskorišćeno).
Kada obveznik kupuje dobra sa ciljem da ih pokloni zaposlenima u tom slučaju nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu njihove nabavke, pa tako nema ni obavezu da obračuna PDV prilikom poklanjanja tih dobara.
Kada obveznik poklanja dobra iz svoje poslovne imovine, pretpostavka je da je prilikom nabavke dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza i zato je dužan da po tom osnovu obračuna PDV (npr. parfimerija poklanja svojim zaposlenima parfeme iz svog robnog asortimana).
Davanje poklona tržišne vrednosti manje od 2.000 dinara, bez PDV, se ne smatra prometom. U pitanju je situacija kada obveznik povremeno daje poklone različitim licima (poslovnim partnerima, potencijalnim poslovnim partnerima i njihovim predstavnicima i sl.), a da za to ne postoji pravna obaveza. Pokloni dati zaposlenima ne smatraju se poklonima manje vrednosti, bez obzira na njihovu vrednost.
