Pod radnim vremenom se podrazumeva vreme koje zaposleni provodi na radnom mestu obavljajući svoje radne zadatke prema nalozima poslodavca.
U skladu sa odredbama Zakona o radu, član 51. stav 1, puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, odnosno 8 časova dnevno. Opštim aktom se može utvrditi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena predstavlja nepuno radno vreme.
Pored toga, član 87. Zakona zabranjuje da se za zaposlenog mlađeg od 18 godina utvrdi puno radno vreme duže od 35 časova nedeljno ili duže od 8 časova dnevno.
U radno vreme se uračunava i vreme odmora koje prema Zakonu o radu iznosi najmanje 30 minuta za 8 časova rada dnevno.
Nepunim radnim vremenom se smatra radno vreme koje je kraće od 40 časova nedeljno.
Zaposleni ostvaruje ista prava i obaveze kao i kod rada na puno radno vreme, osim zarade i drugih primanja koja se isplaćuju srazmerno vremenu koje je zaposleni proveo na radu osim ako opštim aktom ili ugovorom radu nije drugačije određeno.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.
Prilikom zasnivanja radnog odnosa na nepuno radno vreme, poslodavac bi od zaposlenog trebao da uzme izjavu u kojoj se navodi da li sa nepunim radnim vremenom radi samo kod njega ili i kod drugih poslodavaca, kako bi mogao na pravilan način da izvrši obračun poreza i doprinosa.
Naime, u skladu sa članom 40. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik” RS, broj 84/2004, 61/2005… 68/2014) propisano je da se za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a zarada koju ostvaruje je niža od najniže mesečne osnovice, doprinosi obračunavaju na važeću najnižu osnovicu.
Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca i na taj način ostvaruje puno radno vreme, a kome je ukupna zarada koju ostvaruje kod poslodavaca niža od najniže mesečne osnovice, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Zaposlenima koji rade na teškim, rizičnim i po zdravlje štetnim poslovima, poslodavac može da skrati radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje zaposlenog i to najviše 10 časova nedeljno.
Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa Zakonom.
Zaposleni ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa kao da je u pitanju rad sa punim radnim vremenom.
Relevanti propisi nalaze se u odeljku: Propisi o radu i zapošljavanju
Autor: AKTIVA sistem
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
