Na osnovu člana 20

Home page Naslovna < < < Nazad

Na osnovu člana 20. stav 2. Zakona o računovodstvu i reviziji ("Službeni list SRJ", broj 71/2002),
Ministar finansija i ekonomije donosi

REŠENjE

(Objavljeno u "Službenom glasniku RS", broj 133 od 31. decembra 2003)

1. Utvrđuju se prevodi tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda, koji su odštampani uz ovo rešenje i čine njegov sastavni deo.
2.Ovo rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Broj 011-00-738/2003-01,
U Beogradu, 30. decembra 2003. godine
Ministar Božidar Đelić, s. r.

OKVIR ZA PRIPREMANjE I PRIKAZIVANjE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Okvir Odbora za MRS odobren je od strane Odbora Komiteta za MRS u aprilu 1989. godine za objavljivanje u julu 1989. godine i konačno je usvojen od strane Odbora za MRS u aprilu 2001. godine

PREDGOVOR

Finansijski izveštaji se pripremaju i izdaju za eksterne korisnike od strane mnogih preduzeća širom sveta. Iako ti finansijski izveštaji mogu da izgledaju slično od zemlje do zemlje, ipak postoje razlike koje su verovatno izazvane raznovrsnošću društvenih, ekonomskih i pravnih okolnosti i zbog toga što različite zemlje imaju na umu potrebe različitih korisnika finansijskih izveštaja kada ustanovljavaju svoje nacionalne zahteve.
Ove različite okolnosti dovele su do različitih definicija elemenata finansijskih izveštaja, kao što su, na primer, sredstva, obaveze, sopstveni kapital, prihodi i rashodi. One su takođe imale za posledicu upotrebu različitih kriterijuma za priznavanje pozicija u finansijskim izveštajima i davanju prednosti različitim osnovama za merenje.Obuhvatnost finansijskih izveštaja i obelodanjivanja su takođe pod tim uticajem.
Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde (KMRS) se obavezao da suzi ove razlike tražeći harmonizaciju regulacije, računovodstvenih standarda i postupaka koji se odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. On veruje da harmonizacija može danas da se najbolje odvija usmeravanjem na finansijske izveštaje koji se pripremaju za potrebe obezbeđenja informacija koje su korisne za donošenje ekonomskih odluka.
Odbor Komiteta za MRS veruje da finansijski izveštaji pripremljeni za ovu namenu zadovoljavaju zajedničke potrebe najvećeg broja korisnika. To je stoga što skoro svi korisnici donose ekonomske odluke, na primer, pri:
1) odlučivanju kada da se kupi, drži ili proda instrument kapitala;
b) proceni načina upravljanja i polaganja računa od strane rukovodstva;
c) proceni mogućnosti preduzeća da plati i obezbedi druge naknade svojim zaposlenima;
d) proceni sigurnosti iznosa datih u zajam preduzeću;
e) utvrđivanju poreske politike;
f) utvrđivanju dobitka za raspodelu i dividendi;
g) pripremu i korišćenja statistike nacionalnog dohotka;
h) regulisanju aktivnosti preduzeća.
Odbor priznaje da ipak, u određenim slučajevima vlade mogu da utvrde različite ili dodatne zahteve za svoje potrebe. Ovi zahtevi, ipak ne bi trebalo da imaju uticaja na finansijske izveštaje koji se obavljaju za potrebe drugih korisnika sve dok oni takođe ne budu zadovoljavali potrebe i tih drugih korisnika.
Finansijski izveštaji su obično pripremljeni u skladu sa računovodstvenim modelom koji je zasnovan na istorijskoj vrednosti i konceptu održanja nominalnog finansijskog kapitala. Drugi modeli i koncepti možda više odgovaraju zadovoljenju ciljeva obezbeđenja informacija koje su upotrebljive za donošenje ekonomskih odluka, ali do danas o tome još uvek nije postignut konsenzus. Ovaj okvir je razvijen tako da je primenljiv na veći broj računovodstvenih modela i koncepta kapitala i održavanja kapitala.

UVOD

Namena i status

1.
Ovaj okvir utvrđuje koncept na kome se zasniva sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja za eksterne korisnike. Cilj Okvira je da:
a) pomaže Odboru Komiteta za MRS u razvoju budućih Međunarodnih računovodstvenih standarda i u kritičkom razmatranju postojećih Međunarodnih računovodstvenih standarda;
b) pomaže Odboru Komiteta za MRS da promoviše harmonizaciju regulative, računovodstvenih standarda i postupaka koji se odnose na prikazivanje finansijskih izveštaja, obezbeđujući podlogu za smanjenje broja alternativnih računovodstvenih postupaka koje dopuštaju MRS;
c) pomaže nacionalnim organima za donošenje standarda i u razvoju novih nacionalnih standarda;
d) pomaže u pripremi finansijskih izveštaja kada se oni pripremaju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima i u rešavanju pitanja koja tek treba da se urede Međunarodnim računovodstvenim standardima;
e) pomaže revizorima u formiranju mišljenja o tome da li su finansijski izveštaji usaglašeni sa Međunarodnim računovodstvenim standardima;
f) pomaže korisnicima finansijskih izveštaja pri tumačenju informacija koje su sadržane u finansijskim izveštajima, pripremljenim u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardima, i
g) onima koji su zainteresovani za rad Komiteta za MRS obezbeđuje informacije o njegovom pristupu pri formulisanju Međunarodnih računovodstvenih standarda.
2.
Okvir nije Međunarodni računovodstveni standard i stoga ne utvrđuje standarde za bilo koji specifični postupak merenja ili obelodanjivanja. Ništa u ovom okviru nema prednost nad sadržajem bilo kojeg Međunarodnog računovodstvenog standarda.
3.
Odbor Komiteta za MRS priznaje da u ograničenom broju slučajeva može doći do sukoba između Okvira i nekog Međunarodnog računovodstvenog standarda. U onim slučajevima gde postoji sukob, zahtevi Međunarodnog računovodstvenog standarda imaju prednost nad zahtevima Okvira. Međutim, budući da će se Odbor Komiteta za MRS uvek rukovoditi Okvirom u razvoju budućih Standarda i pri preispitivanju postojećih Standarda, broj slučajeva u kojima će se javljati sukob između Okvira i Međunarodnog računovodstvenog standarda vremenom će se smanjivati.
4.
Okvir će se s vremena na vreme prerađivati na temelju iskustva koje Odbor stiče tokom rada na Međunarodnim računovodstvenim standardima.

Domet

5.
Okvir se bavi:
(a) ciljevima finansijskih izveštaja;
b) kvalitativnim karakteristikama koje utvrđuju korisnost informacija u finansijskim izveštajima;
c) definicijama, priznavanjem i merenjem elemenata od kojih su sastavljeni finansijski izveštaji, i
d) konceptima kapitala i očuvanja kapitala.
6.
Okvir se bavi finansijskim izveštajima opšte namene (u daljem tekstu: finansijski izveštaji) uključujući i konsolidovane finansijske izveštaje. Takvi finansijski izveštaji se pripremaju i prikazuju najmanje jednom godišnje i usmereni su na zajedničke informacione potrebe širokog kruga korisnika. Neki od tih korisnika mogu da zahtevaju i imaju pravo da pribave dodatne informacije, pored onih koje su sadržane u finansijskim izveštajima. Mnogi korisnici ipak mora da se oslone na finansijske izveštaje kao svoj glavni izvor finansijskih informacija i takvi finansijski izveštaji se zbog toga pripremaju i prikazuju sa stanovišta njihovih potreba. Izveštaji za specijalne namene, na primer, prospekti i obračuni pripremljeni za poreske potrebe, nalaze se van obuhvatnosti ovog okvira. I pored toga, Okvir može da se primeni i za pripremanje takvih izveštaja za specijalne namene, kada to dopuštaju zahtevi po kojim se oni pripremaju.
7.
Finansijski izveštaji čine deo procesa finansijskog izveštavanja. Potpun skup finansijskih izveštaja obično uključuje bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na finansijskom položaju (koji može da se prikaže na različite načine, na primer, kao izveštaj o tokovima gotovine ili izveštaj o izvorima i upotrebi sredstava) i takve napomene i druge izveštaje i objašnjenja koji su sastavni delovi finansijskih izveštaja. Oni takođe mogu da uključe i dodatne preglede i informacije koje su na takvim izveštajima zasnovane ili koje su iz tih izveštaja izvedene. Takvi pregledi i dodatne informacije mogu da se odnose, na primer, na finansijske informacije o industrijskim i geografskim segmentima i obelodanjivanjima učinaka promena cena. Međutim, finansijski izveštaji ne sadrže takve stavke kao što su izveštaji direktora i slične stavke koje mogu da se uključe u godišnji ili finansijski izveštaj.
8.
Okvir se primenjuje na finansijske izveštaje svih trgovinskih, industrijskih i poslovnih preduzeća koja izdaju izveštaje, bilo da su u javnom ili privatnom sektoru. Preduzeće koje izdaje izveštaj je ono preduzeće koje ima korisnike koji se oslanjaju na finansijske izveštaje kao glavni izvor finansijskih informacija o preduzeću.

Korisnici i njihove potrebe za informacijama

9.
Korisnici finansijskih izveštaja jesu sadašnji i potencijalni investitori, zaposleni, kreditori, dobavljači i ostali poverioci, kupci, vlade i njihove agencije i javnost. Oni koriste finansijske izveštaje kako bi zadovoljili neku od svojih različitih potreba za informacijama. Te potrebe uključuju sledeće:
a) Investitori. Donosioci rizičkog kapitala i njihovi savetnici usmereni su na rizike koji su svojstveni ulaganju i na povraćaj prinosa od tih ulaganja. Njima su potrebne informacije koje im pomažu u opredeljenju, da li da kupe, da drže ili da prodaju. Akcionari su takođe zainteresovani za informacije koje im omogućuju da procene sposobnost preduzeća da isplati dividende.
b) Zaposleni. Zaposleni i njihove predstavničke grupe zainteresovani su za informacije o stabilnosti i uspešnosti svojih poslodavaca. Oni su takođe zainteresovani za informacije koje im omogućavaju da procene sposobnost preduzeća da im obezbedi zarade, naknade penzija i mogućnost zapošljavanja.
c) Zajmodavci: Zajmodavci su zainteresovani za informacije koje im omogućuju da odrede, da li će njihovi zajmovi i pripadajuće kamate, biti plaćene o roku.
d) Dobavljači i ostali poverioci. Dobavljači i ostali poverioci zainteresovani su za informacije koje im omogućavaju da odrede, da li će iznosi koje potražuju, biti plaćeni u roku. Dobavljači su obično zainteresovani za poslovanje preduzeća tokom kraćeg perioda nego zajmodavci, ukoliko ne zavise od kontinuiteta poslovanja preduzeća, kao svog glavnog kupca.
e) Kupci. Kupce zanimaju informacije o nastavku poslovanja preduzeća, posebno kada imaju dugoročne poslovne odnose s njim ili su zavisni od tog preduzeća.
f) Vlade i njihove agencije. Vlade i njihove agencije su zainteresovane za alokaciju resursa i stoga za aktivnost preduzeća. One takođe imaju potrebu za informacijama radi regulisanja aktivnosti preduzeća, utvrđivanje poreskih politika i osnovice za obračun nacionalnog dohotka i sličnih statističkih podataka.
g) Javnost. Preduzeća utiču na pojedince u javnosti na različite načine. Preduzeća, na primer mogu značajno doprineti lokalnoj privredi na mnogo načina, uključujući zapošljavanje većeg broja ljudi i nabavkama od lokalnih dobavljača. Finansijski izveštaji mogu pomoći javnosti da proceni kretanja i nedavne promene u prosperitetu preduzeća i raspon njihovih aktivnosti.
10.
Premda se svim informacionim potrebama navedenih korisnika ne može udovoljiti putem finansijskih izveštaja, postoje potrebe koje su svima njima zajedničke. Pošto su investitori oni koji snabdevaju preduzeća rizičkim kapitalom, obezbeđenje finansijskih izveštaja koji zadovoljavaju njihove potrebe će, takođe, zadovoljiti najveći deo potreba drugih korisnika finansijskih izveštaja.
11.
Rukovodstvo preduzeća ima prvenstvenu odgovornost za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja preduzeća. Rukovodstvo je takođe zainteresovano za informacije koje su sadržane u finansijskim izveštajima i pored toga što ima pristup drugim upravljačkim i finansijskim informacijama, koje mu pomažu u izvršavanju poslova planiranja, odlučivanja i nadzora za koje je odgovorno. Rukovodstvo ima mogućnosti da utvrđuje formu i sadržaj tih dodatnih informacija da bi zadovoljilo svoje potrebe. Izveštavanje o takvim informacijama je pak izvan delokruga ovog okvira. Ipak, objavljeni finansijski izveštaji se zasnivaju na informacijama o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća, koje koristi rukovodstvo.

CILj FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

12.
Finansijski izveštaji imaju za cilj da pruže informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća, koje su korisne širokom krugu korisnika za donošenje ekonomskih odluka.
13.
Finansijski izveštaji koji su pripremljeni za ovu svrhu, zadovoljavaju uobičajene potrebe većine korisnika. Međutim, finansijski izveštaji ne pružaju sve informacije koje bi korisnicima mogle biti nužne pri donošenju nekih ekonomskih odluka, budući da uglavnom daju sliku o finansijskim učincima prošlih događaja i ne pružaju nefinansijske informacije.

..............................

Home page Naslovna < < < Nazad

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti. Hannibal

AKTIVA sistem, osnivanje preduzeća i radnji, knjigovodstvena agencija

Novi Sad, Pavla Papa 14, office@aktivasistem.co.rs, 021 523 655, 063 105 61 83