Zahtev za paušalno oporezivanje

Preduzetnici koji trenutno vode poslovne knjige i želeli bi da u 2020. godini budu paušalno oporezovani mogu da podnesu zahtev do 30. novembra 2019. godine. Naravno, isto je moguće ukoliko se očekuje da će od 1. januara 2020. godine biti ispunjeni uslovi za paušalno oporezivanje.

Dosadašnji poreski obveznici paušalnog oporezivanja nisu obavezni da ponovo podnose zahtev za paušalno oporezivanje u 2020. godini. Dakle, nije obavezno da se svake godine podnosi zahtev za narednu godinu, jer je Zakonom o porezu na dohodak građana propisano da obveznik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje.

U skladu sa Zakonom, zahtev za paušalno oporezivanje može da se podnese nadležnom organu:

  • do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu;
  • u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa;
  • u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za PDV.

Prema objavljenom Nacrtu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana predložen je novi rok i to 31. oktobar za narednu godinu, s tim da bi se zahtev podnosio u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave. Pored toga, prema Nacrtu, za lica koja počinju obavljanje delatnosti zahtev za paušalno oporezivanje isključivo može da se podnese u momentu registracije u APR, koja će taj zahtev proslediti Poreskoj upravi, a lica koja se ne registruju u APR zahtev za paušalno oporezivanje podnose Poreskoj upravi u roku od pet dana od dana registracije, u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave. Ukoliko se Nacrt usvoji, izmenjeni rok za podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje odnosi se na 2020. godinu, kada će se najkasnije do 31. oktobra podnositi zahtev za paušalno oporezivanje u 2021. godini.

Uslovi za paušalno oporezivanje

Prema trenutno važećim propisima, obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti upisan u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod.

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati obvezniku:

  • koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;
  • koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
  • u čiju delatnost ulažu i druga lica;
  • čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara;
  • koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Izuzetno, obvezniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.

Pravo na paušalno oporezivanje, saglasno prethodno navedenom, može da ostvari obveznik koji vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti.

U Nacrtu je brisan deo gde se navodi da obveznik ima pravo da podnese zahtev za paušalno oporezivanje koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti. Dakle, više se ne spominje ovakvo preciziranje da obveznik podnosi zahtev ukoliko postoje navedene okolnosti.

Druga promena se odnosi na ukupan promet koji ne može biti veći od 6.000.000 dinara. Naime, u granični promet od 6.000.000 dinara ne ulazi prihod koji obveznik ostvari, a koji se pod određenim okolnostima ne oporezuje paušalno, nego kao drugi prihod. U pitanju je naknada isplaćena preduzetniku paušalcu koji obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem i koji dodatno ispunjava najmanje pet od devet kriterijuma navedenih u Nacrtu. Više o kriterijumima možete pročitati u našem tekstu – Objavljeni kriterijumi prema kojima će se utvrđivati da li neko može biti angažovan kao paušalac.

Nacrt Zakona o porezu na dodohak građana predviđa mnoge izmene, pa smo se u skladu sa tim osvrnuli na jedan deo promena koje se tiču ove teme. Preporuka je da se poreski obveznici što pre upoznaju sa novinama kako bi na vreme izvršili sve neophodne pripreme.

Milena
Milena Kovačević, AKTIVA sistem

Comments