Vodič za izradu završnog računa
U sklopu priprema za izradu završnog računa napravili smo pregled osnovnih radnji koje su neophodne radi obezbeđivanja tačnosti i pouzdanosti finansijskih izveštaja.
Popis imovine i obaveza
U skladu sa članom 20. Zakona o računovodstvu pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis imovine i obaveza i usklađuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu na datum bilansa. Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem definisan je način organizacije popisa.
Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Pravna lica i preduzetnici su dužni da pre sastavljanja finansijskih izveštaja usaglase međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom (IOS).
Posebno preporučujemo da se sa bankama i drugim finansijskim institucijama, povezanim/zavisnim pravnim licima, značajnim poslovnim partnerima izvrši usaglašavanje na dan finansijskih izveštaja.
Aktivna i pasivna konta
Izvršiti proveru da li sva aktivna konta imaju pozitivan, a pasivna negativan saldo. Osim sintetike proveriti da li su stanja na analitičkim karticama ispravna.
Na primer, proveriti da li postoje salda dobavljača koja su pozitivna, odnosno salda kupaca koja su negativna. Ukoliko postoje, radi se o propustu da se evidentira neka računovodstvena isprava (npr. nije dostavljen račun dobavljača) ili je u pitanju avans gde je potrebno izvršiti prenos na račun za avanse.
Svođenje deviznih pozicija na srednji/ugovoreni kurs valute
Pozicije iskazane u stranoj valuti ili pozicije koje imaju ugovorenu valutnu klauzulu treba svesti na srednji kurs valute (ili na ugovoreni kurs valute) na dan bilansa. Efekti promene deviznih kurseva se knjiže na pozitivne ili negativne kursne razlike, odnosno pozitivne ili negativne efekte valutne klauzule.
Napomena: Nakon početnog priznavanja ne vrši se kursiranje deviznih avansa, kao ni avansa sa ugovorenom valutnom klauzulom.
Procena nekretnina, postrojenja i opreme
Svake godine se preispituje korisni vek trajanja osnovnih sredstava. Često se dešava da su upotrebi sredstva koja nemaju knjigovodstvenu vrednost što ukazuje na pogrešne procene rukovodstva u pogledu njihovog veka trajanja u ranijem periodu. Ukoliko je to slučaj izvršiti potrebne korekcije ili usvojiti model revalorizacije i izvršiti procenu nove vrednosti i veka upotrebe.
Takođe se može desiti da zbog promenjenih okolnosti dođe do bržeg odnosno sporijeg trošenja sredstva nego što je prvobitno procenjeno i zato se preispituje vek trajanja i u skladu sa tim se vrše korekcije amortizacione stope ukoliko je to potrebno.
Provera zaliha u materijalnom knjigovodstvu
Potrebno je proveriti da li se u okviru materijalnog knjigovodstva javljaju nepravilnosti poput negativnih vrednosti na pojedinim robnim artiklima, zaliha sa nerealnim cenama, zaliha čije je stanje nula a imaju iskazanu vrednost, odnosno zalihe sa stanjem a čija je vrednost nula. Ukoliko se otkriju pomenute nepravilnosti potrebno je preduzeti korektivne mere kako bi se one otklonile. Na kraju proveriti da li se slaže finansijsko stanje sa robnim stanjem zaliha.
Obezvređenje i otpis potraživanja
Na dan finansijskih izveštaja neophodno je izvršiti indirektan otpis (ispravku) svih potraživanja kod kojih je od roka dospeća proteklo više od jedne godine. Potraživanja kod kojih je od roka dospeća prošlo manje od jedne godine, a za koje se procenjuje da je mala verovatnoća da će biti naplaćena (npr. zbog finansijskih poteškoća kupca) takođe treba ispraviti. Pri tome je važno pratiti naplatu i to do dana odobravanja za objavljivanje finansijskih izveštaja, jer nije moguće izvršiti otpis potraživanja ukoliko je ono naplaćeno.
Potraživanja kod kojih postoje čvrsti razlozi da neće biti naplaćena treba otpisati u celosti ili delimično (direktan otpis) pri čemu se ona brišu iz finansijskih izveštaja.
Prilikom direktnog odnosno indirektnog otpisa voditi računa o propisima koji regulišu porez na dobit, jer postoje uslovi pod kojim se rashodi po osnovu otpisa priznaju u poreskom bilansu.
Ročna struktura potraživanja i obaveza
Sva potraživanja koja dospevaju u periodu preko jedne godine odnosno procenjuje se da će tada biti naplaćena, treba da se nalaze na grupi računa 05, jer se radi o dugoročnim potraživanjima. Kratkoročna potraživanja dospevaju ili se procenjuje njihova naplata u roku do godinu dana, dok je kod dugoročnih potraživanja rok dospeća duži od godinu dana. Prema tome, treba izvršiti reklasifikovanje u skladu se dospećem potraživanja odnosno procenom naplate.
Deo dugoročnih potraživanja i obaveza koji dospevaju za naplatu, odnosno plaćanje u periodu do godinu dana od dana bilansa treba reklasifikovati na kratkoročne finansijske plasmane, odnosno kratkoročne obaveze. Klasičan primer su dugoročni krediti gde se vrši reklasifikovanje sa konta 414 na konto 424 u iznosu koji prema planu otplate dospeva do godinu dana od dana bilansa.
Osnovni kapital
Uskladiti vrednost u knjigama sa iznosom u APR. Eventualne razlike knjižiti na račune grupe 32 ili na računu 340.
Oprihodovanje obaveza
Potrebno je analizirati obaveze koje potiču iz ranijih godina kako bi se identifikovale obaveze koje su zastarele i za koje se zna da neće biti izmirene u narednom periodu. Naime, obaveze koje se prenose po početnom stanju, a koje nisu usaglašavane i neće imati za posledicu odliv novca ili druge imovine, potrebno je oprihodovati u cilju realne prezentacije obaveza u finansijskim izveštajima.
Obračuni na dan Bilansa stanja
Pre zaključenja poslovnih knjiga treba proveriti da li su računovodstveno obuhvaćeni:
- obračun amortizacije;
- obračun zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda;
- obračun trgovačke robe;
- obračun nedovršenih usluga;
- obračun odloženih poreza.
Rashodi i prihodi
Svi rashodi i prihodi koji se odnose na izveštajni period moraju biti proknjiženi.
Neretko se dešava da se propusti evidentiranje ličnog primanja koje se odnosi na izveštajni period, a isplaćeno je u narednom periodu (npr. decembarske zarade, zakupi pokretnih i nepokretnih stvari i sl.). Zato je potrebno utvrditi da li su takvi rashodi ukalkulisani. Ukalkulisavanje se vrši prema propisima koji važe u trenutku ukalkulisavanja. Na primer, za ukalkulisavanje decembarske zarade u 2019. godini koja je isplaćena u januaru primenjuju se propisi koji su izmenjeni krajem 2019. godine, sa primenom od 1. januara 2020. godine.
Pored zarada i ličnih primanja ukalkulisati i ostale rashode koji se odnose na izveštajnu godinu, a isplaćeni su u narednoj (članarina PKS, naknade lokalne poreske uprave za poslednji mesec/tromesečje čiji je rok dospeća do 15. januara, porez po odbitku za naknade nerezidentnim pravnim licima čija isplata je planirana za narednu godinu, neplaćene kamate po osnovu neblagovremeno plaćenih javnih prihoda, rashodi za koje nije primljen račun koji se knjiže na osnovu procene ili odluke, ugovorene kamate po osnovu novčanih pozajmica fizičkog lica osnivača svom društvu koje nisu isplaćene i sl.).
Na strani prihoda obratiti pažnju na sledeće:
- izvršiti korekciju prihoda po osnovu ugovorenih i ostvarenih popusta (kasa skonto, rabat ili super rabat);
- kod izvoza robe utvrđivanje prihoda zavisi do ugovorenog pariteta isporuke (Incoterms), jer prodavac knjiži prihode u momentu kada je roba prešla u vlasništvo kupca;
- prihodi po osnovu ugovora o pružanju usluga čije izvršenje traje duže od obračunskog perioda, odnosno nisu započete i završene u istoj godini, obavezno je utvrditi i proknjižiti prihode koji se odnose na deo koji je okončan u izveštajnoj godini (cilj je raspoređivanje troškova i prihoda na računovodstvene periode i realno iskazivanje dobiti u obračunskoj godini).
Događaji nakon datuma bilansa stanja
Prilikom sastavljanja završnog računa potrebno je uzeti u obzir promene koje su nastale u periodu od datuma bilansa do datuma odobravanja finansijskih izveštaja od strane uprave. To mogu biti korektivni i nekorektivni događaji.
Priprema za poreski bilans
Poslednja stvar koju treba obaviti je priprema za poreski bilans koji predstavlja korekciju prihoda i rashoda evidentiranih u skladu sa računovodstvenim propisima radi utvrđivanja osnovice za porez na dobit odnosno prihode od samostalnih delatnosti. Ovom prilikom se utvrđuju prihodi i rashodi po osnovu transfernih cena – transakcija sa povezanim pravnim licima, za šta se uz poreski bilans poreskoj upravi dostavlja Elaborat o transfernim cenama.
Ovo je bio pregled osnovnih radnji koje vode do sastavljanja potpunih, istinitih i verodostojnih finansijskih izveštaja. Ukoliko su u toku godine redovno i uredno vršena knjiženja zaključne radnje ne bi trebalo da predstavljaju problem. Nadamo se da će ovaj pregled biti koristan vodič svim obveznicima prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja.
Povezani tekstovi:
- Excel – XML obrasci za IMPORT za završni račun 2019.
- Godišnji popis imovine i obaveza
- Organizacija godišnjeg popisa
- Usaglašavanje potraživanja i obaveza (IOS)
- Priznavanje rashoda u poreskom bilansu nastalih po osnovu efekata valutne klauzule i kursnih razlika
- Ispravka i otpis potraživanja u poslovnim knjigama
- Isplata zarade od 1. januara prema izmenjenim parametrima
- Porez po odbitku na usluge iz inostranstva
- Događaji nakon datuma bilansa stanja
- Transferne cene
- Transferne cene – povezana lica
Povezani propisi:
- Zakon o računovodstvu
- Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem
Povezani obrasci:
