Iako se zvaničnici u Srbiji često diče IT sektorom kao najboljom i najperspektivnijom privrednom granom, najnoviji potez vlade mogao bi da se protumači kao korak koji ugrožava rastuću industriju.
Četiri godine pre prvobitnog roka, vlada je poništila Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2022 i 71/2023), odnosno stranaca, povratnika i onih koji su se školovali u inostranstvu, što je, pre svih, zateklo poslodavce u sektoru informacionih tehnologija.
Strane kompanije, prema procenama analitičara, zapošljavaju skoro 80 odsto radne snage i ostvaruju više od 70 odsto ukupnog prihoda u domaćem IT sektoru.
“Mi smo, kao i mnoge druge kompanije, pravili planove preseljenja (radnika) i zapošljavanja na osnovu propisa koji je trebalo da važi do 2029. godine. Sada, bez prethodne najave vlade, moramo da se prilagođavamo”, kaže Vasilij Markov, čelnik jedne softverske kompanije u Beogradu, za BBC na srpskom.
Zabrinutost da će ovakva odluka “izazvati poremećaje u poslovanju domaćih i stranih kompanija” izrazila je i Srpska IT Asocijacija (SITA), čiji je član i firma koju vodi Vasilij Markov. Čine ih bezmalo 25 kompanija, od kojih je šest koristilo državne subvencije, sa oko 1.450 zaposlenih.
Nijedan državni podsticaj ne traje večno, ali treba da postoje neki prelazni modeli i periodi, kaže Marko Vučetić, direktor SITA-e, za BBC na srpskom.
Tačan broj stranih državljana koji rade u Srbiji nije poznat, ali je skoro 38.000 jedinstvenih dozvola za privremeni boravak i rad izdato od februara 2024. do kraja godine, prema podacima Portala za strance.
Tačno tri godine bila je na snazi ova uredba, da bi je vlada ukinula 12. juna, uz obrazloženje da je “povećan broj poslodavaca koji se prijavljuju za subvencije, kao i broja novonastanjenih lica”.
Poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica ostavljena je mogućnost da koriste pravo na poreske olakšice u vidu “umanjenja osnovice poreza za zarade za novonastanjene obveznike”.
Prema Uredbi, novonastanjenim licima smatrani su ljudi koji, pre zaključenja ugovora o radu sa poslodavcem, na teritoriji Srbije nisu boravili više od 180 dana u roku od dve godine.
Trebalo je takođe da imaju zaključen ugovor na neodređeno i ugovorenu mesečnu zaradu od najmanje 300.000 dinara.
Ova uredba je omogućavala poslodavcima da u zemlju dovedu kvalifikovanu radnu snagu koja može da “doprinese razvoju ovdašnje ekonomije”, a nije je bilo na domaćem tržištu, pisala je Politika.
Poslodavcu se odbijalo i do “70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jednog ili više zaposlenih novonastanjenih ljudi”.
Vlada Srbije i nadležna ministarstva do objave teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara zašto je doneta ova odluka i kako će ona uticati na poslovanje stranih i domaćih IT kompanija.
Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, rekla je ranije ove godine da je izvoz usluga u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija u 2024. prvi put prešao četiri milijarde evra. Tokom prethodne decenije otvoreno je 62.000 novih radnih mesta, a Srbija danas u jednom mesecu izveze koliko je 2012. godine izvozila za celu godinu, tvrdi ona.
Posledice do kojih bi ovakva odluka vlade mogla da dovede su višestruke. Među negativnim uticajima su, između ostalih, nepredvidivost i premeštanje zaposlenih. Kada planiraju finansijske godine i postavljaju strateške ciljeve, kompanije često uzimaju u obzir duži vremenski period od pet, pa čak i više godina, objašnjava direktor SITA.
“Ovde imate regulatorni i poreski sistem koji nije održiv i ne možete dugoročno da planirate”, smatra Vučetić.
Jedan od najvećih rizika je i selidba radnika u druge evropske države, poput Poljske ili susedne Rumunije i Bugarske. Najkobniji scenario bi podrazumevao i “povlačenje stranih kompanija sa našeg tržišta”, ali se u IT sektoru nadaju da do toga ipak neće doći.
Odluka vlade mogla bi da se odrazi i na državnu kasu i profit koji Srbija ostvaruje od njihovog poslovanja.
Prihod od izvoza proizvoda i usluga u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija dostigao je rekordnih 4,13 milijardi evra 2024. godine, što je za 20 odsto više od prethodne. U Srbiji posluje više od 5.000 aktivnih firmi u IT sektoru, od čega su, prema procenama analitičara, oko 700 osnovale strane kompanije ili stranci iz više od 50 zemalja. Mahom dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, dok je među zaposlenim strancima dosta Rusa i Ukrajinaca.
Izvor: Paragraf
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
