Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici održanoj 7. marta da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3,0 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora u narednom periodu, kao i efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike.

Inflacija je niska i stabilna šestu godinu zaredom i u januaru je iznosila 2,1% međugodišnje. Bazna inflacija se takođe kreće na niskom nivou i u januaru je iznosila 1,2% međugodišnje. Niske inflatorne pritiske potvrđuju i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred, koja su nešto ispod centralne vrednosti cilja od 3,0%. Izvršni odbor i u narednom periodu očekuje stabilno kretanje inflacije u granicama cilja (3,0 ± 1,5%).

Izvršni odbor smatra da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju. Zbog usporavanja globalnog privrednog rasta, očekuje se sporija normalizacija monetarnih politika vodećih centralnih banaka, Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke. Međutim, i dalje je neizvesno u kojoj meri će normalizacija biti sporija i različita od očekivanja tržišta, što bi moglo uticati na nestabilnost globalnih tokova kapitala. Nakon što je krajem prošle godine svetska cena nafte smanjena, od početka ove godine ona umereno raste, a njeno kretanje u narednom periodu i dalje je neizvesno zbog brojnih faktora – i na strani ponude i na strani tražnje. I pored nedavnog popuštanja trgovinskih tenzija između vodećih svetskih ekonomija, i dalje je prisutan protekcionizam u međunarodnoj trgovini, kao i geopolitičke tenzije, što kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje čini neizvesnim.

Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period. Javne finansije su, drugu godinu zaredom, završile u suficitu, koji je u 2018. iznosio 0,6% bruto domaćeg proizvoda. Uprkos povećanom uvozu za potrebe investiranja, višim cenama nafte i manjoj eksternoj tražnji, učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u bruto domaćem proizvodu zadržano je na nivou iz 2017. Četvrtu godinu zaredom, deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je više nego u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, koji je u 2018. iznosio 3,2 milijarde evra. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vođen domaćom tražnjom, tj. investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije, koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje spoljne neravnoteže u srednjem roku.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. aprila.

Izvor: Narodna banka Srbije

Comments