Na sednici održanoj 7. novembra, Izvršni odbor je odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu. Takođe, Izvršni odbor je naglasio da je, i pored povratka inflacije u granice cilja (3 ± 1,5%) i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne i još uvek restriktivne monetarne politike Narodne banke Srbije s obzirom na nešto veću otpornost inflatornih pritisaka, pre svega u okviru njene bazne komponente, i nepredvidivost dešavanja u međunarodnom okruženju, rast geopolitičkih rizika, kao i njihov uticaj na svetske cene energenata, ostalih primarnih proizvoda i druge makroekonomske pokazatelje. Cena sirove nafte tokom prethodna dva meseca kretala se u rasponu od 70 do 80 dolara po barelu, uglavnom pod uticajem dešavanja na Bliskom istoku, dok su znatniji rast svetske cene ograničavali dobre zalihe nafte na globalnom nivou i očekivano slabljenje tražnje. Ipak, i dalje je izražena zabrinutost da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da poremeti tokove nafte iz ovog ključnog izvoznog regiona i da dovede do znatnijeg rasta svetske cene nafte u narednom periodu. To bi moglo da se odrazi na inflaciju na globalnom nivou i tempo ublažavanja monetarnih politika centralnih banaka i uslove finansiranja na međunarodnom tržištu.
Inflacija u Srbiji nalazi se u granicama cilja i u septembru je usporila na 4,2% međugodišnje. Njeno kretanje u skladu je s putanjom koju je projektovala Narodna banka Srbije, pri čemu je rast cena voća i povrća zbog suše bio veći od očekivanog, ali je to neutralisano padom cena naftnih derivata usled prethodno snižene svetske cene nafte. Slično kao u zemljama regiona, bazna inflacija je viša od ukupne inflacije i bila je neznatno iznad 5,0% međugodišnje. U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja. Ipak, Izvršni odbor je istakao da na opreznost monetarne politike upućuje i smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci.
Odlučujući o monetarnoj politici, Izvršni odbor je imao u vidu i da pokazatelji realnog sektora nastavljaju da beleže pozitivna kretanja. Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 3,1%. Pozitivna kretanja u realnom sektoru podržana su smanjenjem inflacije, realnim rastom zarada i smanjenjem nezaposlenosti, kao i tekućim investicionim ciklusom. Rastu privredne aktivnosti doprinosi i rast kreditne aktivnosti, koji je u septembru ubrzao na 6,6% međugodišnje, zahvaljujući povoljnijim kamatnim stopama usled ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. Nakon smanjenja u oktobru, tržišni učesnici očekuju da Evropska centralna banka i na narednom sastanku u decembru smanji svoje kamatne stope, a takva očekivanja tržišta preovladavaju i za današnji sastanak Federalnih rezervi. Takođe, Izvršni odbor je imao u vidu da povećanje kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog ranga od strane rejting agencije Standard & Poor֦’s doprinosi nižoj premiji rizika zemlje i povoljnijim uslovima finansiranja, što će pružiti podršku daljem rastu raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju, a time i privrednom rastu.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastaviće da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
Na sednici Izvršni odbor je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 13. novembra, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. decembra.
Integralni tekst saopštenja NBS
Period | Procenat |
---|---|
12.09.2024. - do daljnjeg | 5,75% |
11.07.2024. - 12.09.2024. | 6,00% |
13.06.2024. - 11.07.2024. | 6,25% |
13.07.2023. - 13.06.2024. | 6,50% |
08.06.2023. - 13.07.2023. | 6,25% |
06.04.2023. - 08.06.2023. | 6,00% |
09.03.2023. - 06.04.2023. | 5,75% |
09.02.2023. - 09.03.2023. | 5,50% |
12.01.2023. - 09.02.2023. | 5,25% |
08.12.2022. - 12.01.2023. | 5,00% |
10.11.2022. - 08.12.2022. | 4,50% |
06.10.2022. - 10.11.2022. | 4,00% |
08.09.2022. - 06.10.2022. | 3,50% |
11.08.2022. - 08.09.2022. | 3,00% |
* Eskontna kamatna stopa iznosi 100% referentne kamatne stope NBS. Referentna i eskontna kamatna stopa izjednačene su od 12.5.2010. godine, izmenom Odluke o visini eskontne stope NBS ("Službeni glasnik RS", broj 31/10).
Zatezna kamata za neplaćene obaveze po osnovu javnih prihoda jednaka je godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena, shodno članu 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Komforni metod obračuna kamate primenjivao se do 31. decembra 2012. godine, a od 1. januara 2013. godine, prilikom obračuna kamate primenjuje se metod prostog interesnog računa od sto, saglasno odredbi člana 40. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 93/12).
Period | Procenat |
---|---|
12.09.2024. - do daljnjeg | 15,75% |
11.07.2024. - 12.09.2024. | 16,00% |
13.06.2024. - 11.07.2024. | 16,25% |
13.07.2023. - 13.06.2024. | 16,50% |
08.06.2023. - 13.07.2023. | 16,25% |
06.04.2023. - 08.06.2023. | 16,00% |
09.03.2023. - 06.04.2023. | 15,75% |
09.02.2023. - 09.03.2023. | 15,50% |
12.01.2023. - 09.02.2023. | 15,25% |
08.12.2022. - 12.01.2023. | 15,00% |
10.11.2022. - 08.12.2022. | 14,50% |
06.10.2022. - 10.11.2022. | 14,00% |
08.09.2022. - 06.10.2022. | 13,50% |
11.08.2022. - 08.09.2022. | 13,00% |
Šifra valute | Naziv zemlje | Oznaka valute | Stope zatezne kamate u % na godišnjem nivou | Datum objavljivanja | Važi od |
---|---|---|---|---|---|
941 | Republika Srbija | RSD | 13,75 | 12.09.2024. | 13.09.2024. |
14,00 | 11.07.2024. | 12.07.2024. | |||
14,25 | 13.06.2024. | 14.06.2024. | |||
14,50 | 13.07.2023. | 14.07.2023. | |||
14,25 | 08.06.2023. | 09.06.2023. | |||
14,00 | 06.04.2023. | 07.04.2023. | |||
13,75 | 09.03.2023. | 10.03.2023. | |||
13,50 | 09.02.2023. | 10.02.2023. | |||
13,25 | 12.01.2023. | 13.01.2023. | |||
13,00 | 08.12.2022. | 09.12.2022. | |||
12,50 | 10.11.2022. | 11.11.2022. | |||
12,00 | 06.10.2022. | 07.10.2022. | |||
11,50 | 08.09.2022. | 09.09.2022. | |||
11,00 | 11.08.2022. | 12.08.2022. | |||
978 | EMU | EUR | 8,00 | 15.03.2016. | 16.03.2016. |
8,05 | 09.09.2014. | 10.09.2014. |
Stopa zatezne kamate za dug koji glasi na dinare, prema Zakonu o zateznoj kamati ("Službeni glasnik RS", broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, utvrđuje se na godišnjem nivou i jednaka je referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 8 procentnih poena.
U skladu sa Zakonom, Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje stope zatezne kamate za dinar i valute predviđene propisom kojim se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu.
Podaci za gornju tabelu preuzeti sa stranice Stope zatezne kamate na sajtu NBS gde se može pristupiti i arhivi stopa.
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate: