Meni
Meni
  • Srpski
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Pronaći ćemo put
ili ćemo ga stvoriti.
Hannibal

Država sprema novi zakon o fiskalnim kasama za kraj 2017.



(postavljeno 03. novembra 2017. godine)



Srbija, i pored toga što je borba protiv sive ekonomije godinama u samom vrhu prioriteta, i dalje "muku muči" sa poslovanjem na crno. Koliko je nelegalno tržište teško obuzdati slikovito pokazuje i nagradna igra Uzmi račun i pobedi, koju je država organizovala početkom ove godine, a tokom koje su građani podsticani da skupljaju fiskalne račune i, potencijalno, osvoje tako vredne nagrade.

Da su građani ozbiljno shvatili svoju ulogu volonterskih poreskih policajaca dokaz je više od 8,5 miliona poslatih koverata sa po 10 fiskalnih računa u svakom od njih. Broj izdatih računa porastao je tokom tog perioda za 83,5% pa nije veliko iznenađenje da se za 2018. najavljuje repriza nagradne igre.

Istovremeno, država i na druge načine pokušava da obuzda sivo tržište. Jedan od koraka na tom putu jeste i, još pre nekoliko godina najavljeno, uvođenje onlajn fiskalnih kasa i fiskalizacije za većinu uslužnih delatnosti.

Fiskalna kasa

Ova inovacija omogućila bi poreskom inspektoru da, na primer, prati ulazak i izlazak ljudi iz prodajnog objekta, a da istovremeno na svom laptopu kontroliše da li se izdaju računi. Takođe, omogućila bi mu i da, čim primeti da neko od obveznika nema promet u uobičajeno vreme za svoju delatnost, proveri o čemu se zapravo radi.

Međutim, još od prvih najava, ovu ideju prate oprečni stavovi. Pozitivnom mišljenju države i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), suprotstavljaju se Fiskalni savet, kao i predstavnici privrede i stručnih udruženja koji negoduju kako zbog načina na koji se ovaj propis donosi, tako i zbog njegove sadržine.

Dok u Ministarstvu finansija za portal eKapija potvrđuju da je izrada radne verzije Nacrta zakona o fiskalnim kasama u toku i da se očekuje da do kraja 2017. bude pripremljen novelirani tekst, u Udruženju poslodavaca Srbije (UPS) i Savezu računovođa i revizora Srbije (SRRS) kažu da nisu uopšte bili upoznati sa ovim dokumentom, niti su bili uključeni u stručnu raspravu prilikom njegove izrade.

Ipak, dodaju, na osnovu informacija koje su se pojavile u javnosti, jasno je da će izmene koje ovaj propis donosi imati negativne efekte.

- Osnovna zamerka na izmene koje predviđa Nacrt zakona o fiskalnim kasama odnosi se na uvođenje onlajn sistema fiskalnih kasa, koje će finansijski opteretiti privredna društva i preduzetnike - zbog uvođenja novog tipa fiskalnih kasa i prilagođavanja infrastrukture, uz obezbeđenje internet veze. Pritom, onlajn sistem fiskalnih kasa nije garancija za sprečavanje izbegavanja izdavanja računa - navode za eKapiju u Savezu računovođa i revizora Srbije.

Naprotiv, kako objašnjavaju, onlajn fiskalizacija može izazvati mnogobrojne probleme, "jer će u slučaju prekida internet veze obveznici morati ručno da izdaju fiskalne račune, što će u značajnoj meri usporiti redovan rad i u mnogim slučajevima potencijalno izazvati zloupotrebu, odnosno izbegavanje izdavanja računa".

Nejasno je, kažu, i koja je svrha uvođenja onlajn sistema fiskalnih kasa i kakvi se efekti od njih očekuju. Podsećaju i da su analize pokazale da uvođenje takvog sistema fiskalnih kasa u susednoj Hrvatskoj gotovo da nije dalo pozitivne efekte kroz povećan nivo naplate poreza.

Takođe, problem su i obezbeđenje stabilne internet infrastrukture na celoj teritoriji Srbije i, naročito, potencijalni troškovi uvođenja novog onlajn sistema fiskalnih kasa.

Govoreći o procenama koliko bi privrednike mogla da košta zamena ili nadogradnja postojećih fiskalnih kasa, u SRRS-u objašnjavaju da će uvođenje navedenog sistema zahtevati zamenu između 180.000 i 200.000 postojećih fiskalnih kasa.

Troškovi zamene ili nadogradnje postojećih fiskalnih kasa za pojedinačnog privrednika zavisiće pre svega od postojeće infrastrukture, odnosno interner veze koju on poseduje, od modela fiskalnih kasa koje ima, kao i od postojeće opreme štampač, računar...

Neke prethodne računice pokazale su da gotovo 80% fiskalnih kasa u Srbiji rade samostalno, bez "nadređenog računara", pa će njihovi vlasnici morati da ih zamene i nabave POS računar (300-500 EUR), termalni štampač (60-300 EUR), operativni sistem (100-300 EUR), kao i odgovarajuću softversku aplikaciju (250-1.000 EUR)... Uz to treba obezbediti i pouzdanu internet vezu, pa se troškovi preduzetnika i privrednih društava procenjuju od 500 EUR do nekoliko hiljada evra.

Stoga bi država, smatraju u Udruženju poslodavaca Srbije, u slučaju uvođenja onlajn fiskalizacije svakako morala da privrednicima finansijski ili na neki drugi način pomogne u prelasku na na novi model fiskalizacije.

Sa druge strane, u Ministarstvu finansija objašnjavaju da je Poreskoj upravi već postojećim Zakonom o fiskalnim kasama omogućeno elektronsko preuzimanje podataka, korišćenjem GPRS terminala za daljinsko očitavanje svih formiranih dnevnih izveštaja iz fiskalne kase.

Fiskalni račun

Kako navode, "novim konceptom fiskalizacije u Republici Srbiji samo će se proširiti način elektronskog preuzimanja podataka, korišćenjem modernijih komunikacionih veza (GPRS, 3G, 4G, ADSL i/ili kablovski internet)".

Objašnjavajući najvažnije izmene koje će zakon doneti, u tom ministarstvu naglašavaju da je "cilj stvaranje uslova za smanjenje sive ekonomije i povećanje priliva sredstava u budžet vraćanjem novca u legalne tokove, kao i povećanje stepena poštovanja zakona i podzakonskih akata i povećanje efikasnosti Poreske uprave na sprovođenju zakona i podzakonskih akata koji uređuju oblast evidentiranja prometa".

Takođe, dodaju, kako rezultat, očekuje se i "smanjenje troškova eksploatacije sistema fiskalizacije, za obveznike fiskalizacije i državne organe".

U Savezu računovođa i revizora Srbije, međutim, nude svoj kontrapredlog.

- Proces fiskalizacije treba urediti unapređenjem postojećeg sistema fiskalizacije, a ne uvođenjem potpuno novog sistema fiskalizacije, koji će značajno finansijski opteretiti privrednike u Srbiji - navode oni i dodaju da bi trebalo "proširiti obuhvat fiskalizacije i znatno smanjiti broj privrednih grana koje sada nemaju obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase".

O tome će se, deluje, tek razgovarati. U Ministarstvu finansija za eKapiju, naime, objašnjavaju da će delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase biti analizirane i dodaju da će se "opredeliti stav po pitanju onih delatnosti koje će biti oslobođene obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase".

Država bi, međutim, trebalo da se pozabavi i podatkom da, kada nema nagradnih igra, građani od prodavaca i ugostitelja često i ne traže fiskalni isečak. Jedno ranije istraživanje pokazalo je, naime, da 52% građana ne traži račun kada ga ne dobije, dok čak 81% ne bi prijavilo ugostiteljski objekat u kojem ne izdaju račune.


izvor: eKapija









Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal