Meni
Meni
  • Srpski
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Pronaći ćemo put
ili ćemo ga stvoriti.
Hannibal

Ugovor o radu
(dokument kojim se zasniva radni odnos)



(postavljeno 10. jula 2017. godine)




Ugovor o radu predstavlja dokument kojim se uređuju prava i obaveze između zaposlenog i poslodavca (radni odnos). Ovaj ugovor mora biti u saglasnosti sa zakonskim odredbama, a zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava ili nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom.

Prema Zakonu o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017, u daljem tekstu: Zakon) član 5, stavovi 1 i 2, zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavac je domaće, odnosno strano pravno lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica.

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima 15 ili više godina.

Ugovor se u pisanom obliku zaključuje pre stupanje zaposlenog na rad, a ukoliko se ne zaključi u skladu sa ovim uslovima smatra se da je zaposleni danom stupanja na rad zasnovao radni odnos na neodređeno vreme (član 32 Zakona).

Ugovor o radu se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu zaključuje se najmanje u tri primerka, od kojih dva zadržava poslodavac, a jedan se predaje zaposlenom.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze danom stupanja na rad. Smatra se da zaposleni nije zasnovao radni odnos ukoliko ne stupi na rad na dan koji je utvrđen ugovorom o radu, osim ako je sprečen iz opravdanih razloga ili su se zaposleni i poslodavac drugačije sporazumeli.

Poslodavac je dužan da ugovore o radu svojih zaposlenih drži u sedištu ili drugoj prostoriji u zavisnosti od toga gde zaposleni rade.

Poslodavac i zaposleni mogu nakon zaključenja ugovora o radu da izvrši izmene ugovorenih uslova rada odnosno da zaključe aneks ugovora o radu.

Radni odnos može da se zasnuje sa:

• Nezaposlenim licem – lice koje nije u radnom odnosu kod nekog drugog poslodavca;
• Starosnim penzionerom – ostvaruje se pravo iz radnog odnosa kao i kod drugih zaposlenih (osim prava na naknadu za vreme bolovanja preko 30 dana), a lice istovremeno ima pravo na starosnu penziju. Ukoliko je lice prekidom radnog odnosa ostvarilo radni staž preko godinu dana, ono ima pravo za ponovno usklađivanje radnog staža;
• Osnivačem, odnosno vlasnikom privrednog društva – osnivač može da zasnuje radni odnos u svom preduzeću. Osnivač u tom slučaju ima ista prava i obaveze kao i svi zaposleni;
• Stranim državljaninom – u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca, potrebno je da strano lice ima radnu dozvolu kako bi mogao da zasnuje radni odnos;
• Preduzetnikom – lice može da istovremeno bude preduzetnik i zaposlen kod drugog poslodavca, ako nije u pitanju zaštita konkurencije koja se javlja kada je u pitanju ista delatnost rada;
• Sa licem koji kod poslodavca radi sa nepunim radnim vremenom – tako da lice ukupnim radom kod svih poslodavaca ostvari puno radno vreme.

Svaki ugovor o radu mora da sadrži elemente, propisane članom 33 Zakona:

1. naziv i sedište poslodavca;
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3. vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog;
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. mesto rada;
6. način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7. trajanje ugovora o radu na određeno vreme;<
8. dan početka rada;
9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno)
10. novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
11. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
12. pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi;
13. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente pod rednim brojem 11, 12 i 13, ukoliko su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom ili drugim aktom poslodavca koji je u skladu sa zakonom, pri čemu se u ugovoru mora naznačiti akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja.

Poslodavac može sam da napravi ugovor o radu u proizvoljnoj formi, poštujući gore navedene elemente.

Prema načinu zasnivanja radnog odnosa, ugovor o radu može da se zaključi na određeno ili neodređeno vreme.

Ugovor o radu može biti na puno, nepuno i skraćeno radno vreme.


Relevanti propisi nalaze se u odeljku: Propisi o radu i zapošljavanju


Pratite nas i na FB stranici: AKTIVA sistem


Autori: Jelena Kondić i Bojana Jovanović











Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal